Порекло презимена, село Бујачић (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бујачић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портал Порекло становништва села Бујачић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портал Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Бујачић (Ваљево)

Порекло презимена, село Бујачић (Ваљево)

Порекло становништва села Бујачић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Бујачић је одмах до Ваљева и пружа се од Колубаре на јужну страну до Драчића.  Шуме у селу има доста. Јужни део села је сав под шумом и зове се Мачине и оне су најбоље уз Бабин Поток.

Бујачић је потоком подељен на два дела. Горњи (јужни) део села зове се Брђани, а доњи нема свог нарочитог имена. И у једном и у другом делу села куће су растурене, тако да ни две нису једна до друге.

У Брђанима су ове породице и то око Врела: Лукићи 1к, Јованчићи 1к, Јевтићи 2к, Головићи 1к, Цвијовићи 1к, Тодоровић 1к, и Новаковићи 1 кућа; на Брду: Јевтићи 1к, Маринковићи 1к, Николић 1к, Павловићи 8к и Живковићи 1 кућа.

У доњем делу су, око Деспотовца: Глишићи 1к, Милошевићи 1к, Матићи 1к, Настићи 1к, Мандићи 1к, Косићи 3к, Благојевићи 2к, и Матељевићи 1 кућа; на Гајини: Станишићи 1к, Ковачевићи 1к, Јањуши 2к, Савићи 1к, Владисављевићи 1к и Радосављевићи 1 кућа; у Липовцу: Познановић 1к, Ивковић 2к, Бошњаковић 1к и Мирковић 1 кућа.

Према харачким тефтерима из 1818. год. село је имало 17 домова са 24 породице и 53 хар. лица. Према попису од 1866. год. било је 34 дома са 178 становника… Докле према попису од 1900. год. било је 41 дом са 220 становника.

У селу је 43 куће од 22 породице. Саставни су део петњичке општине у срезу ваљевском. Гробље је заједничко са петњичким и у Петњичком пољу, према цркви. Село не преславља.

Старији људи причају да је ово село било некад заселак села Петњице с нарочитим именом Бујачићи. За везу Бујачића и Петњице говоре заједнице у шуми, веза у именима, неприродна гранциа и заједничко гробље. Име Бујачићи везано је за породицу Јевтића, за коју се држи да је она ово име донела собом из места одакле се доселила.

Испод Врела, поред самог Потока, налазе се Кућишта, а то су места на којима су биле куће старијих и данашњих породица овог села. Према сувомеђинама које указују на старе куће према заосталим воћима и распореду имања, да је се и данас врло лако увидети распоред и положај кућа.  Прича се да је куга раселила село и потреба за бољим животом.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Бујачић је заселак села Петњице.

  • Тзв. МИЛОСАВЉЕВИЋИ – најстарија породица у оба села за коју се прича да је овде од пре Косова. Милосављевић је старо презиме ове породице и данас се овако само зову ГЛИШИЋИ, али с њима су у сродству и ИВКОВИЋИ, то их има 3 куће и славе Св. Николу. Милосављевића је било раније много више, али су замрли и изгубили се, а и данас замиру. Све остале породице су досељене.
  • ЈЕВТИЋИ – најстарији су по досељењу. Некад најјача и најмногобројнија породица, данас представљена само са 3 куће и то слабе и нејаке. И од ове су породице многе куће замрле. Јевтићи су се доселили у почетку 17. столећа из Дрекаловића у Кучима због крвне освете. Јевтићи су до скора имали највеће и најбоље делове сеоског имања. Славе Св. Николу.
  • Тзв. ПАВЛОВИЋИ – пред крај 17. столећа доселили су се из Пипера у Црној Гори и некад су били насељени код Деспотовца, поред данашњих Благојевића и Косића, па су се после неки наместили на Брдо у Мачине, а неки остали на старом месту. Павловиће представљају: ПАВЛОВИЋИ, КОСИЋИ, БЛАГОЈЕВИЋИ, ЛУКИЋИ, ЈОВАНОВИЋИ и МИЛОСАВЉЕВИЋИ, има их свега 16 кућа, славе Св. Арханђела.
  • КОВАЧЕВИЋИ – доселили се из Осата у Босни кад и Павловићи. Некад их је било више кућа па су замрле, а данас представљене само једном. Стара кућа Ковачевића била је поред Павловића у Деспотовцу, на месту које се данас зове Селиште. Славе Св. Трифуна.
  • ВЛАДИСАВЉЕВИЋИ – којих је до скора било 3 куће, досељени су уз Кочину крајину из Пипера у Црној Гори, славе Св. Арханђела. С овом је породицом у сродству и породица САВИЋ, досељена после Другог устанка, па је и она на умору.
  • ТОДОРОВИЋИ – доселили се из Вражегрмаца у Црној Гори, некад јака кућа, а данас доста слаба; слави Св. Петку.
  • ЖИВКОВИЋИ – су из Пипера досељени 1856. год., и насељени на Брду уз Павловиће. Ово је данас најјача кућа у селу, славе Св. Арханђела.

Уз Бабинску разуру населили су се:

  • ЈАЊУШИ – су из Бабина, славе Св. Мрату.
  • ЦВИЈОВИЋИ – су из Сељана и они су род онима у Грацу, славе Св. Ђурђа.
  • МОСУРОВИЋ – Мосур је из Врбове, славе Св. Николу.

Сви су из области Полимља, досељени због буне 1875. год., у којој су суделовали, а у селу су населили се на Ковачевића имању.

После српско–турских ратова 1878. године доселили су се:

  • МАТЕЉЕВИЋ – из села Превиша у Дробњацима, од породице Томића. И он је на имању Ковачевића, слави Св. Николу.
  • ГОЛОВИЋ – је из Дробњака, на имању Јевтића, слав Св. Ђурђа.
  • МАРИНКОВИЋ – из Богатића ове области, слави Св. Николу.
  • МАНДИЋ – из Косатице у Полимљу, слави Св. Ђурђа.
  • РАДОСАВЉЕВИЋ – из Штрбаца у Старом Влаху, слави Св. Арханђела.
  • НИКОЛИЋ – из Мокре Горе у Старом Влаху, слави Св. Арханђела.
  • МУТИЋ – из Граца, ове области; дошао уз матер, слави Св. Ђурђа.
  • НОВАКОВИЋ – из Пипера у Црној Гори; на имању изумрлих Грујичића, слави Св. Арханђела.
  • ПОЗНАНОВИЋ – из Равања ове области, слави Св. Мрату.
  • МИРКОВИЋ – из Маоча у Полимљу, слави Св. Јована.
  • БОШЊАКОВИЋ – из Пријездића ове области, слави Св. Николу.
  • НАСТИЋ – из Лелића од тамошњих Матића. Слави Св. Николу.

Главно занимање становништва је земљорадња. Земља је богата и даје богате плодове, на њој су добре ливаде и пашњаци, као што и рађају. Бујачани се не одликују великом вредноћом за радом на земљи, а још мање се одају изучавању заната и раду на другим привредним пољима. Сиромашнији се баве надничењем по граду, где узгред изуче по какав занат и њиме се баве по суседним селима и граду.

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Коментари (3)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top