Порекло презимена, село Мали Борак (Лајковац)

13. јануар 2013.

коментара: 5

Порекло становништва села Мали Борак, општина Лајковац. Из књиге ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислава Миљанића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села

Налази се на левој обали реке Колубаре. Граничи се са истока Цветовцем, односно реком Колубаром, са севера Каленићем, односно речицом Кладницом, са запада Радљевом и на југу са Скобаљем. За оне, који не познају те просторе налази се преко Колубаре у односу не Велике Црљене, оп. Милодан.

Куће су им биле не само на страни, него и у долини Колубаре.

Село је добило име, највероватније, по шуми, која се налазила у том простору.

По државном попису поданика, који је извршила аустријска управа 1717. године, пописан је Борета(?) са два поданика.

Припада му долина Колубаре, чија надморска висина не прелази 93 метра. Изнад Колубаре, а идући на запад, налази се блага коса, чија надморска висина достиже једва 118 метара. Заједно са суседним селом Скобаљ дели Алуге, које су некада биле прекривене шумом а данас су шуме искрчене и претворене у обрадиво земљиште.

Село је разбијеног типа. Првобитно насеље формирало се дубоко у унутрашњости на месту где се некада налазило насеље, па се потом ширило ка колубарској коси а касније и у долину Колубаре што је јединствен случај у Лајковачкој Тамнави.

Захваљујући ширењу копова ПД РБ (РЕИК) Колубара, конкретно копа Тамнава „Исток“ скоро цело село је у последњих 30-так година расељено.

У попису из 1863. године, поред осталог, пописана је и кућа примителног суда са апсом и два коша, две њиве општинске од којих је једна на територији суседног Скобаља а друга у Малом Борку од два плуга.

По попису од 31. марта 1991. године, село је имало 528 становника, 212 станова, 170 домаћинстава од чега 147 пољопривредних газдинстава.

Напомињем да је, те 1991. године, део села ближи реци Колубари добрим делом био исељен, оп. Милодан.

 

Порекло становништва и оснивање села

По државном попису поданика, како је већ речено, који је извршила аустроугарска управа 1717. године, пописан је Борак са 2 поданика. Сматра се да су то били Јевросимовићи и Циглићи, да би ови други касније припали Скобаљу. За Јевросимовиће се једино зна да су стара породица. Славе Св. Николу.

Напомена: У овој књизи се ово село назива Борак. Будући да се у општини Барајево налази село Велики Борак ово село (које описујемо) се одвајкада назива Мали Борак те ми није јасно зашто је писац ове књиге „скратио“ званичан назив овог села, оп. Милодан.

У првој половини 18. века доселили су се у Мали Борак Ћипријанци, односно Панићи. „У Борак су из Ћипрова (Бугарска) дошли Стојан и његова баба Митра“, како пише на њиховом белегу. Стојан није имао деце па је за живота усвојио Пану и његову жену Стану из Риђана. Стана и Пана имали су пет синова: Теофила, Илију, Стевана, Степана и Павла. Павле је умро млад па је на његово место Пана усинио Павла Радаковића из Барзиловице: Потомци Панини, поред Панића и Ћипријанића презивају се још по имену његових синова.

У Паниће-Ћипријаниће спадају: Ашковићи, Тодосијевићи, Милинковићи, Живковићи 1, Вуковићи, Милосављевићи, Урошевићи, Спасојевићи, Андрићи, Марковићи, Степановићи, Дамјановићи, Иванковићи, Јеремићи, Илићи 1, Митровићи, Тодоровићи и Ранковићи.

Потомци Павла Радаковића су: Павловићи, Петронијевићи, Петровићи и Матићи.

У другој половини 18. века доселили су се: Радићи, Михаиловићи-Радовановићи и Бабићи.

Радићи су се доселили из Беле Крајине, из Босне. Славе Св. Трифуна. У Радиће спадају: Радићи, Гајићи, Крстићи, Илићи 2 и Јовановићи.

Михаиловићи-Радовановићи доселили су се из Голупца, колубарски срез и славе Св. Луку. У Михаиловиће-Радовановиће спадају: Михаиловићи, Радовановићи и Живковићи 2.

Бабићи су се доселили из Доње Буковице. Славе Св. Николу.

У 19. веку доселили су се: Недељковићи, Ђурићи, Васиљевићи, Атанацковићи, Павловићи 2 и Спасојевићи.

Недељковићи су се доселили из Прилепа (Македонија), славе Св. Николу.

Ђурићи су дошли из Осата из Босне. Славе Св. Ђурђа.

Васиљевићи су се доселили из Врагочице и дошли су на женино имање. Славе Св. Ђурђа.

Атанацковићи воде порекло из Причевића код Ваљева. Славе Св. Николу.

Павловићи славе Св. Николу.

Спасојевићи 2 су се доселили из Причевића.

Почетком прошлог века, после Првог светског рата доселили су се Симићи из Беомужевића. Купили су плац од 9 хектара земље од Љубомира Андрића. Славе Св. Ђурђа.

Најновији досељеници су: Марковићи, Филиповићи, Томићи, Батаковићи, Дамјановићи, Симовићи и Максимовићи.

Марковићи су дошли из Босне 1956. године, Славе Алимпијевдан.

Филиповићи су се доселили из Јакетића (Босна) 1955. године. Славе Св. Николу.

Ђурићи су се призетили код Дамјановићи.

Томићи су се доселили из Ојковице код Нове вароши 1958. године.

Батаковићи су дошли из Кокиног Брода. Купили су кућу од Милорада Илића.

Из Кокиног Брода доселили су се и Дамјановићи.

Симовићи су дошли са Златибора 1960. године, а Максимовићи из Босне.

 

ИЗВОР: ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислав Миљанић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Bugarcic

    Poreklo porodice Bugarcic,prezimena rodbine iz sela Sopica(Lazarevac).Da li neko zna ?

  2. Bugarcic
    25. јун 2013. at 13:30 · Одговор

    Poreklo porodice Bugarcic,prezimena rodbine iz sela Sopica(Lazarevac).Da li neko zna ?
    __________________________________________________________________________________

    Ускоро планирам да купим књигу “Шумадија и шумадијска Колубара” у којој су сва села, између осталог, општине Лазаревац. Након завршетка села града Ваљева прелазим на села општине Обреновац која су на десној страни Колубаре па потом постављам текстове општине Лазаревац.

  3. Села у општинама Лзаравец, Уб и Лајковац, која су потпуно или делимично расељена због ширења колубарских копова.

    Општина Лазаревац:
    – Стрмово (обод)
    – Миросаљци
    – Јунковац
    – Сакуља
    – Барошевац
    – Медошевац
    – Зеоке
    – Мали Црљени (обод)
    – Вреоци
    – Велики Црљени
    – Цветовац

    Општина Лајковац:
    – Мали Борак
    – Скобаљ

    Општина Уб:
    – Каленић
    – Радљево

    Поузданост (полузваничних) података 95%.

    • zoran vukovic

      Postovani milodane, moj otac, deda, pradeda i eto i ja, smo Vukovici iz Malog Borka. Da li postoji mogucnost da mi ustupis deo knjige u elektronskom obliku a koji se odnosi na Mali Borak? Ukoliko si u posedu bilo koje druge istorijske gradje vezane za moje selo ili moje prezime molim te da mi takodje ustupis kopiju. Unapred veoma zahvalan Zoran Vukovic.

  4. rajko

    Ako ikako postoji mogucnost da mi posaljete elektronskom postom vase saznanje o poreklu dve familije Spasojevic. Jedna slavi sv.Nikolu a druga s,v.Djordja. (djurdjic) Hvala