Порекло презимена, село Бајевац (Лајковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бајевац, општина Лајковац. Према књизи  ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислава Миљанића. Приредио сара Порекло становништва села Бајевац, општина Лајковац. Према књизи  ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислава Миљанића. Приредио сара Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бајевац (Лајковац)

Порекло презимена, село Бајевац (Лајковац)

Порекло становништва села Бајевац, општина Лајковац. Према књизи  ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислава Миљанића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан

 

Положај села

Бајевац се граничи са истока Непричавом и Рукладом, са севера Мургашем, са запада Врховинама и Гвозденовићем и на југу са Степањем.

Име је село највероватније добило по најстаријем насељенику Баји Колаковићу, који је оснивач највећег броја фамилија у овом селу. По државном попису поданика, који је извршила аустријска управа 1717. године пописан је Бајевац са три поданика.

Земљиште пада од југа ка северу и реци (речици, оп. Милодан) Кладници. На крајњем југу налазе се два виса, један висок 251 метар у Колаковића крају и Главица, 170 метара. Ту је извориште Рукладске реке (потока, оп. Милодан), која се у истоименом селу улива у Кладницу. У близини Рукладске реке налазе се Гај и Курјачине.

У селу се уочавају: Колаковића крај, Мишковића крај и Веселић.

Село је разбијеног типа. При формирању села прво је настао центар у Колаковића крају, одакле се село ширило ка Кладници и путу Ваљево – Уб.

По попису из 1863. године, поред осталог пописана је црква од тврдог материјала са плацем од једног плуга, забран са три плуга, школска зграда од слабог материјала са баштом од пола плуга, просторије судске апсане и два коша. Има четири испуста од четири плуга под шумом. Наравно, већина пописане имовине се налазила на подручју касније основаног села Степање (укључујући и цркву, оп Милодан).

По попису из 31. марта 1991. године село има 829 становника, 312 станова, 230 домаћинстава од чега 227 пољопривредних домаћинстава.

Порекло становништва и оснивање села

Сматра се да је село, како је већ речено, основао Баја Колаковић, који се дослеио у првој половини 18. века из Никшићке жупе. Слави Ђурђиц. Највероватније да је он био један од три поданика из аустријског пописа. Баја је оставио три сина: Јована, Петра и Велимира званог Бека.

Јованови потомци су: Колаковићи, Јовановићи, Ђурђићи и Радивојевићи – Ранковићи.

Петрови су: Рајковићи, Живановићи, Драгићевићи и Васиљевићи.

Бекини су: Јаковљевићи, Бекићи и Штукићи.

Поред напред набројаних фамилија у потомке Колаковића спадају: Пантелићи, Милићевићи, Јанковићи, Петровићи, Мијаиловићи, Јовичићи и Станковићи.

После Колаковића, али у првој половини 18. века доселили су се Катанићи из Доњег Полимља, славе Светог Арханђела. У њих спадају: Јовановићи (Ковачевићи), Степановића и Димитријевићи.

Мишковићи су дошли из Старог Влаха. Славе Св. Јована. Данас се презивају: Ивановићи, Пауновићи, Томићи, Јовичићи, Теодосијевићи, Павловићи, Јовановићи 3, Јовановићи 4 и Пантелићи (Нешковићи-Ранковићи).

Матићи -Несторовићи доселили су се из Азбуковице. Славе Св. Стевана. Њихови потомци су Матићи, Несторовићи и Мартићи.

Фуснота: Подаци потичу из књиге Љубомира Павловића, Антропогеографија Ваљевске Тамнаве.

 

У 19. веку доселили су се: Ђурићи, Јовановић (Јошићи), Маринковићи, Павловићи, Мишићи, Трифуновићи и Радовановићи.

Потомке имају Јошићи, доселили се из Дробњака. Славе Св. Ђурђа.

Трифуновићи су уљези код Мишковића. Доселили су се из Јабучја где имају и данас своје сроднике. Славе Св. Враче.

Радовановићи су из Ваљевске Јошеве. Славе Св. Николу.

Постоји дилеме око фамилије Илић, која је , како пише Љуба Павловић, дошла из Љештанског код Ужица и слави Св. Ђурђа. Према истраживању писца ове књиге Сима Илић се доселио у 19. веку из Босне у кућу Љубице Милићевић са којом је ступио у брак. Славе Марковадан.

у 20. веку доселили су се:

Милосављевићи, доселили се из Беомужевића. Марковићи су дошли из Редеље код Поћуте 1963. године. Славе Св. Николу.

Савићи 1 су из Кланице. Лазићи потичу Јабучја, а у Бајевцу се призетили.

Бељићи су из Теочина код Горњег Милановца.

Перићи су из оближњег Звиздара. Славе Ђурћиц.

Косанићи потичу из Стбленице.

Златићи су из Стублина.

Иконићи су из суседних Врховина.

Средојевићи су из села Љештанско, Ужички срез, славе Св. Јована.

Лазаревићи су из Степања, славе Св. Јована и Св. Арханђела.

Напомена: Није наведено за све фамилије коју славу славе, подразумева се, на помен Крсне славе све претходно поменуте фамилије славе ту славу – Милодан.

 

ИЗВОР: ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислав Миљанић; Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top