Порекло презимена, село Брезовице (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Брезовице, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник порт Порекло становништва села Брезовице, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник порт Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Брезовице (Ваљево)

Порекло презимена, село Брезовице (Ваљево)

Порекло становништва села Брезовице, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Брезовице су на обема обалама Повленске реке у северном подножју планине Повлена.  Брезовице су планинско село испреплетено многим висовима и косама, које се спуштају с Повлена на северну страну. Шуме је свуда у изобиљу.

Село је разбијеног типа. Сеоске су куће у долинама лпотока и рекавица, као и у долинама између појединих брда. Углавном, село је доста разбијено па се лако дају разазнати три повећа џемата, која су готово спојена један с другим. Први џемат је на Рујевом Кику и његовим падинама и зове се Џелати, а други је на исток од њих, ближе ставама река и зове се Брложани, а трећи (Мојићи) је на југ од оба, уз реку до става Повленске и Стубичке реке.

У Џелатима су ове породице: Бркићи 3к, Џелати 12 к, Калабићи 5к, Ђукићи 6к, Шљивићи 3к и Божићи 6 кућа.

Брложанске су породице: Ђуричићи 3к, Мијаиловићи 1к, Николићи 3к, Стојићи 4к, Радићи 4к, Вукосављевићи 3к, Атанацковићи 2к, Билићи 2к, Милутиновићи 3к и Тешићи 3 куће.

У Мојићима су: Маричићи 7к, Томићи 3к, Недићи 2к, Глишићи 4к, Мићићи 2к, Милићевићи 6к, Глишићи – Мојићи 5к, Петровићи (Тошићи) 4к, Антонијевићи 1к, Митровићи 1к, Мојићи 1к, Машићи – Мојићи 6к, Грујичићи 1к и Антић 1 кућа.

Брезовице су према харачким тефтерима из 1818. год. имале 30 домова са 41 породицом и 89 хар. лице. Према попису од 1866. год. било је 64 дома са 534 становника….докле према попису од 1900. год. било је 110 домова са 811 становника.

У Брезовицама има данас 110 кућа од 7 породица. Саставни су део ребељске општине у срезу ваљевском. Гробље је издељено по џематима. Црква је у Грачаници, а сеоска преслава је Спасовдан.

Име селу је дошло од дрвета брезе које има доста у горњем делу села где су испољене силикатне стене. Име села је доста старо јер га сусретамо у литератури још из доба 1737. год., када је ово село било погранично село ондашње аустријске Србије, као хајдучко село. Тада су Брезовице имале 10 кућа и 3 х. далеко од Ваљева.

У селу испод Џелата на источну страну, налази се неко вртачасто земљиште, познато под именом Селиште, за које се држи да су на њему биле старе куће. На Шубари налази се неко старо гробље, које је познато у селу под именом Маџарско гробље. Старих гробова има много по Мојићима и све су из хришћанског доба, мада их народ ставља у доба кад су ови крајеви били под Маџарима.

 

Порекло становнштва и оснивање села

По народном предању, данашње је село насељено досељеницима. Зна се да је било старијих досељеника, али не зна се које су то  породице биле и где су се оне одавде уклониле.

  • Тзв. ЏЕЛАТИ (БРКИЋИ, ЏЕЛАТИ и БОЖИЋИ) – најстарија породица у селу и први оснивачи данашњег села. Досељени су у две породице у другој половини 17. века из Д. Куча у Старој Србији. Џелати су прозвати због претеране пргавости и склоности на убиства, нарочито старији били су готови одмах завадити се, напасти и убити човека, а нарочито Турчина. За њих се и данас каже да се сваком Џелату треба склонити с пута и да га не треба вређати “јер му је лакше убити човека него прекрстити се!“. Њих је 26 кућа, славе Св. Ђурђа.
  • МОЈИЋИ – дошли су пред почетак аустријске окупације, у 5 јако задружних породица из Скадра у Царини, округа подгорског. У Скадар су досељене раније однекуда из Босне, само не из Осата. Иако су растурени по целом селу, иако су заузели поглавито два џемата, ипак су до скора очували родбинске везе са Скадром и између себе и оним породицама које су се раније од њих доселиле. Стога су у сродству с Бојанићима у Лелићу и Костадиновићима у Козличићу. Мојићи имају различна презимена, али се и сами између себе и остали их знају само као Мојиће. Мојића је у Брезовицама, без оних на страни, 58 кућа и све славе Михољдан.
  • МАРИЧИЋИ – сродини са Мојићима, досељени из истог места као и они, само прво били насељени у Врагочаници, па се тек после Кочине крајине преместили у ово село. Маричића има данас 12 кућа, а ои су у Мојићима, али некако отишли мало у страну села, под Шубару, јер су новији досељеници. Кад се Маричићи узму као Мојићи, онда је ових 70 кућа.
  • КАЛАБИЋИ – досељени су после Кочине крајине, из Вишеславе код Бајине Баште, акмо су се раније доселили из Дробњака; славе Св. Стевана.
  • ШЉИВИЋИ – сишли из села Годечева, у првом устанку. Славе Св. Јована.

 

Новији досељеници:

  • ЂУРИЧИЋИ– досељени из Тубравића на своје имање од тамошњих Ђуричића, има их 3 куће, славе Св. Николу.
    • МИЈАТОВИЋ – с Дуба, окр. ужичког, призетио се у Мојиће и слави њихову славу.
    • БИЛИЋИ – су из Годечева, окр. ужичког; отац им се призетио у Мојиће и примио њихову славу.

 

Брезовчани се поглавито занимају сточарством и земљорадњом, а узгред и воћарством. Сељаци држе доста стоке и тове је на Повлену.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top