Порекло презимена, село Бранковина (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бранковина, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник пор Порекло становништва села Бранковина, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник пор Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Бранковина (Ваљево)

Порекло презимена, село Бранковина (Ваљево)

Порекло становништва села Бранковина, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Бранковина лежи у источним присојним огранцима Јаутине, на јужној страни Близоњског виса.  Најглавнија су имања по Протином брду и Рабасу, али их је посве мало. Ово је село увек, па и данас, само шумско село, као и сва суседна села.

Бранковина је село разбијеног типа. Сеоске су куће издвојене у џемате, који су удаљени један од другога више од 300 метара.

Главнији џемати су:

–        Попов: Петровићи 2к, Штулићи 2к, Марковићи 4к и Сремчевићи 6 кућа.

–        Павићи: Павићи 6 кућа.

–        Лазаревићи: Драгојловићи 1к, Лазаревићи 4к и Андрићи 4 куће.

–        Шабатовац: Дамњановићи 7 кућа.

Бранковина је према  харачким тефтерима имала 27 домова са 41 породицом и 88 хар. лица. Према попису од 1866. год. било је 31 дом са 318 становника….докле према попису од 1900. год. било је 43 домова са 390 становника.

У Бранковини је свега 41 кућа од 12 породица. Бранковина је саставни део бранковачке општине у срезу ваљевском, коју поред ње чине села: Бабина Лука, Забрлица, Близоње и Јошева. Поред цркве су сахрањени сви знатнији Ненадовићи и Петровићи. Последњи од Ненадовића је Љубомир П. Ненадовић, песник српски. Некад је сеоско гробље било на месту где је данашња црква, па кад је Прота Матија подигао цркву поред гробова својих старих и оца свога, онда је старо гробље изнео на садашње место. Село преславља Водени понедељник.

Од куда је име селу то данас нико не уме да објасни. Кад се ко запита, од куда је данашња Бранковина, сваки одговара да је то име старо и изодавна, али нико не зна од куда је. Имена џемата су или породична или по месту. Шабатовац је име по брду истог имена, назвато по неком Турчину Шабану, који је негда живео на том месту, као што су и данас поред овог имена, очувана имена Јеминац, име ливаде и Мулина Бара (опет ливаде на Шабатовцу).

На левој страни Школског потока, испод сеоског гробља и данас се распознају остаци старе цркве, која је запаљена 1788. године. Нова црква није подигнута на том темељу, она је на десној обали потока, у старом сеоском гробљу и на оном месту подигао ју је прота Матија Ненадовић. На Протином брду, према Павића кућама, данас се показују места, где су биле старе куће Ненадовића, у који су се родили: кнез Алекса, војвода Јанко, прота Матија и сви други знаменити Ненадовићи. Ничега и никаквога трага од некадашње господске и велике куће нема, пошто нема ни ове породице у селу.

 

Порекло становнштва и оснивање села

  • НЕНАДОВИЋИ – Прота Матија, по причању своје бабе Манде, у својим “Мемоарима“ наводи да је његова породица, кад се доселила из Бирча у Осату у ово село, нашла га пусто. Тако у ствари, није било. И раније је било овде насељеника, а нарочито је било у доба досељења Ненадовића породице. Ненадовића се породица доселила у општој сеоби, при крају 17. столећа и настанила се одмах поред Павића кућа. У почетку 19. столећа играли су знатну улогу унашој историји, али су их време и прилике уклониле одавде те их данас овде нема већ су растурени по Ваљеву и целом свету. Њихови су сродници ЛАЗАРЕВИЋИ, има их 4 куће и славе Св. Алимпија.
  • МАРКОВИЋИ – предак им се доселио од Вишеграда, много пре Ненадовића.  Његов је предак остао сироче иза оца и мајке, па су га Турци узели собом и одвели у Вишеград и одгајили, па кад је постао пунолетан, онда су га пустили и упутили за ово село, да тражи своју кућу. Кад је дошао овде, онда је нашао кућу порушену и под њом подруме у којима се још очувало пиће. Ова је породица у селу, као и протина, вршила у совје доба натну улогу. Из ње је онај чувени бранковачки зет Дамјан Марковић, којега помињу Прота Матија у својим “Мемоарима“ и Јоаким Вујић у својим “Путешествијама“. Данас их је свега у селу 4 куће и славе Св. Јована.
  • ПЕТРОВИЋИ – после Марковића, али опет пре Ненадовића, доселили се из шабачких Крнула као свештеничка породица, која и данас има свештеника у својој породици. И ова је породица била међу виђеним у почетку 19. века и она је дала онога попа Симу који је напустио своју кућу па узео пушку и отишао у устанике (он је опојао мртво тело кнеза Алексе). Прва кућа ове породице била је где је данашња Павића, а сад их има по целом селу и расељених. Петровићи су и ПАВИЋИ и ДРАГОЈЛОВИЋИ; њих је 9 кућа и славе Св. Стевана.
  • СРЕМЧЕВИЋИ – доселили се из Срема, после Ненадовића, у доба аустријског провизоријума. Држе за себе да су некад старином из овог села па се поватили на своју дедовину; њих је данас 6 кућа и славе Св. Николу.
  • ДАМЊАНОВИЋИ (ГЕЏИЋИ) – досељени су пред Кочину крајину из Ораховице у Азбуковици; данас их је 3 куће и славе Св. Николу. ЕРИЋИ су из Влаховића у Полимљу, има их 4 куће, славе Враче (мој додатак – вероватно Ерићи и Дамњановићи чине један џемат са укупно 7 кућа, или је у напред наведеним описом џемата дошло до грешке).
  • АНДРИЋИ – су досељени из села Драгијевице, ове области, у Првом устанку; њих је 4 куће и славе Ђурђиц.
  • ШТУЛИЋ – је из Босне; дед данашњих доселио се из Осата као мајстор после 1820. год., славе Св. Ђурђа.

 

Становници овог села занимају се поглавито свима оним гранама, којима и суседни сељаци ове области. Почем немају довољно земље у своме селу, то слазе у Тамнаву и Колубару и тамо или купују или узимају под закуп читава имања, те на њима подижу велике куће, па у њима стално седе или насељавају привремене насељенике из других крајева.

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Коментари (3)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top