Порекло презимена, село Бран(е)говић (Ваљево)

Порекло становништва села Бранеговић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Бранеговић је на десној обали реке Граца, а лежи на широким плећима ћелијских брда, која граде десну обалу реке Граца. Шуме је у селу само по Добротину и нешто по висоравни, иначе су сва друга брда гола и каменита.

Бранеговић је село разбијеног типа. Сеоске су куће на плећима Бранига и Вратоца или на Чуковима. Крај села изнад Граца чини џемат Брђане, а онај други на Чуковима -Милићевиће.

Бранеговић је према  харачким тефтерима из 1818. год. имао 8 домова са 8 породица и 26 хар. лица. Према попису од 1865. год. било је 14 домова са 130 становника….докле према попису од 1900. год. било је 29 домова са 183 становника.

У Бранеговићу има данас 23 куће од 2 породице. Саставни је део драчићске општине и срезу ваљевском. Гробље је на Чуковима и заједничко. Село нема своје преславе.

Селу је име дошло од брда Бранига, на коме је и старо и данашње село. Име Браниг као да је од оних старих зидина које су се до данас на њему очувале. Вук у својој ”Даници” за 1827. Годину пише ово село ”Бранеговић”, а тако га записује и у свом ”Рјечнику”, наводећи да се тако и град зове. Ну данас се чује чешће Браниговић и Бранговић.

На Бранигу, на његовој литичастој страни, окренутој северу, у неприступачном крају, у који данас човечја нога не може крочити, над коритом реке Граца, у висини од 40 м, налазе се развалине некаквог старог градића, од којих су очувана нека платна. Развалине овог града народ зове Бежане, с тога што су му згодно служиле за склањање од турске обести, која се чешће пута појављивала у овим крајевима. Може се рећи да је име града очувано у имену брда, те име Браниг је име старог града, и Вук би онда имао право. Народ овог краја градске зидине приписује Проклетој Јерини, као да их је она зидала у исто доба кад је зидала словачки град. У клисури реке Граца има много пећина које су биле склоништа околног народа кад су овуда беснеле турске хорде. Једна од тих пећина, на десној обали реке Граца, у страни брда Вратоца, је стара испосница искушеника некадашњег манастира Ћелија јер је према самом манастиру, ушла је и у наше летописе.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Старо је село било на Бранигу, па је и већи део данашњих породица насељен на његовим плећима. Село је по традицијама мештана врло старо и од пре Косова.

У Брђанима су ове породице: Топаловићи 3к, Петровић 1к, Стевановић 5к, и Миливојевић 1 кућа.

У Милићевићима су: Миловановићи (Јездићи) 6к, Милићевићи 5к, Живановићи 2к и Џуџе 4 куће.

  • ЈЕЗДИЋИ – најстарија породица овог села за коју се не може поуздано утврдити с које се стране доселила, да се доселила тако давно да се сви трагови о досељењу изгубили. Зна се за ово, да кад су се Јездићи населили да је село било пусто и шумовито и да су обале Граца биле тако пошумљене да се ”гуја за реп није могла извући”. У успомени старијих сељака очували су се помени на старе становнике овог села, да су се они иселили у Срем, ”преко Саве”. Јездићима су род Миливојевићи, Стевановићи, Топаловићи и Петровићи; свега их је у селу 16 кућа, славе Враче.
  • МИЛИЋЕВИЋИ – у почетку 18. столећа су досељени из Дробњака у Црној Гори, из места Цетињце, у две породице чији су родоначелници били Милић и његова удова снаха Ружица, прозвата Џуџа. Од Милића су Милићевићи, а од Ружиних синова Џуџе (Џуџићи и Николићи). Њих је 12 кућа, славе Св. Ђурђа, а има и расељених по овој области.

Главна занимања Бранеговчана су земљорадња, сточарство и риболов. Земље има мало, неродна је, због чега имућнији и вреднији (нпр. Милићевићи и Џуџе) слазе у равнија села и тамо купују имања те на њима добивају оно што немају у селу и исхрањују своју стоку. Највише је имања у Бујачићу и по Колубари. Стоке држе подоста, али само свиња, коза и оваца, а за другу нема погодаба. Бранеговчани су на далеко у области чувени риболовци, рибу хватају по Грацу и Колубари, а продају је у граду и по околним селима. Милићевићи су још у старој постојбини били на гласу свирачи, па су то и данас. Њима је урођена свирачина у гајде или у свирале и фрулу, с чега иду и по другим селима, те свирају у свечаним приликама. Бранеговчани се не интересују за занате.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.