Порекло презимена, село Бошњановић (Љиг) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бошњановић, општина Љиг. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник пор Порекло становништва села Бошњановић, општина Љиг. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник пор Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Бошњановић (Љиг)

Порекло презимена, село Бошњановић (Љиг)

Порекло становништва села Бошњановић, општина Љиг. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Бошњановић је на левој обали речице Кацапе, која долази из суседног села Дучића, испод виса Маринковаче. Сеоске су куће на обема обалама Кацапе, потока Бушинца и Кленовца, који долази из Тол. дола.

Бошњановић је као и сва суседна љишка села, растуреног типа. Ова је растуреност дошла од многих новијих досељавања са стране.

Према харачким тефтерима из 1818. год. имао 14 домова са 16 породица и 41 хар. лица. Према попису од 1865. год. било је 25 домова са 202 становника…. докле према попису од 1900. год. било је 38 домова са 253 становника.

У Бошњановићу је 40 кућа од 15 породица. Саставни је дио бабајићске општине у срезу колубарском. Гробље је заједничко за цело село и на искрају села до Врачевића. Сеоска је преслава Спасовдан.

Раније се ово село сматрало као заселак суседног села Јајчића па кад су се доселили неки Босанци, онда се овај ново насељени крај прозвао Бошњановићи, што се доцније  прометнуло у Бошњановић. Име селу је врло старо. У списку села, која је снашла олуја и која су страдала од града у 1719. год. месеца јула, помисе се и ово село под називом: Bossnanovitij, поред суседног села Врачевића.

 

Порекло становнштва и оснивање села

У селу су ове породице: Бркићи 2к, Срећковићи 1к, Ђорђевићи 7к, Јевтићи 3к, Обрадовићи 1к, Николићи 1к, Лукићи 1к, Мијаиловићи 2к, Урошевићи 1к, Радовановићи 1к, Недићи 1к, Лазићи 2к, Јовановићи 1к, Веселиновићи 1к, Васиљевићи 3к, Симеуновићи 2к, Аксентијевићи 1к, Петковић 1к, Јовановић 1к, Шутуљићи 1к, Лазићи 1к, Милисављевићи 3к, Павловићи 1к и Крстићи 1 кућа.

Први оснивачи овог села су Бошњаци, досељени чак у првој половни 17. столећа из Осата у Босни. Бошњаке је населио јајчићски спахија и продао им земље, на шта су добили и тапије. Пре Бошњака биле су неке породице које су Турци иселили па се нису ни вратиле. Старе куће биле су око Оставника и по њему, те су се и Бошњаци туда населили. У Бошњаке се рачунају: ЂОРЂЕВИЋИ, ЈЕВТИЋИ, ОБРАДОВИЋИ, НИКОЛИЋИ, ЛУКИЋИ, МИЈАИЛОВИЋИ, НЕДИЋИ, ЈОВАНОВИЋИ и ПАВЛОВИЋИ. Њих је свега 18 кућа, славе Св. Јована.

Стари досељеници:

  • БРКИЋИ – стари досељеници овог села, који су врло рано, много пре Бошњака досељени од Пећи у Старој Србији па су се због аустријске окупације иселили у Јежевицу, окр. ужички, и после се вратили на старо место. Бркића има под 3 презимена, славе Св. Ђурђа.

Новији досељеници:

  • СРЕЋКОВИЋ – доселио се из Команица и призетио у Бркиће, слави Св. Димитрија и Св. Ђурђа.
  • УРОШЕВИЋ – доселио се из Бријежђа и призетио у Ђорђевиће, слави Св. Ђурђа и Св. Јована.
  • РАДОВАНОВИЋ – из Цветановаца, призетио се у Ђорђевиће, слави Св. Симеуна и Св. Јована.
  • ЛАЗИЋ – отац му дошао као слуга у ово село и овде служио и настанио се, а родом из Мушића окр. ужичког; има их 2 куће, славе Св. Николу.
  • ВЕСЕЛИНОВИЋ – је из Љутица окр. ужичког, призетио се у Јовановиће, слави Св. Луку и Св. Јована.
  • ВАСИЉЕВИЋ – дед дошао из Г. Бранетића на кујпљено имање; њих је 3 куће, славе Св. Арханђела.
  • АКСЕНТИЈЕВИЋ – као слуга доселио се са Мушића, окр. ужичког, и овде се оженио и окућио, слави Св. Јована.
  • ПЕТКОВИЋ – је из Бријежђа од Урошевића и доселио се на своје имање, слави Св. Ђурђа.
  • ЈОВАНОВИЋ – је досељен као уљез у уљезе Симеуновиће из Дучића и после прешао у ово село на имање Ђорђевића; има их 3 куће, славе Св. Николу, Св. Лазара и Св. Јована.
  • ШУТУЉИЋ – је из Струганика сишао на своје раније купљено имање, слави Св. Ђурђа.
  • КРСТИЋ – је прешао из Дучића на своје имање, слави Св. Лазара.

Бошњановчани се занимају поглавито земљорадњом, сточарством и воћарством. Код сељака опао је задружан живот, а старије породице нагло изумиру и нестаје их, те отуда сеоске земље прелазе из дана у дан у властитост уљезова и досељених сељака из суседних  села ове области. Бошњановчани не уче занате, а нерадо се и селе из овога села.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top