Порекло презимена, село Богатић (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Богатић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портал Порекло становништва села Богатић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портал Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Богатић (Ваљево)

Порекло презимена, село Богатић (Ваљево)

Порекло становништва села Богатић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Богатић је на источном крају простране Лесковичке висоравни, а на левој обали реке Граца. Богатинске су земље по вртачама, доловима и плећастим висовима.  Само кишних година, земље овог села могу донети осредњи род. Шума је од лиснатог дрвета, а има је по целом слеу и његовом атару.

Богатић је село разређеног типа. Првобитно је било село од једне куће, па се после деобом множило и ширило на све стране. На овај начин постао је џемат, кји се даље грана и померао, те добио данашњи изглед. У селу се знају три џемата: Матићи, Антонијевићи и Оглавци.

Богатић је према харачким тефтерима из 1818. год. имао 14 домова са 17 породица и 40 хар. лица. Према попису од 1865. год. било је 25 домова са 196 становника….докле према попису од 1900. год. било је 47 домова са 382 становника.

У Богатићу је 48 кућа од 3 породице. Одвајкада је саставни део лесковичке општине у срезу ваљевском. Гробље је заједничко ина Меховинама. Село не преславља.

Богатић је старо село. По причању старијих сељака и предањима која су се очувала у селу и околини, село је основала породица Богатинаца, досељена из села које је имало данашње имена. Имена џематска: Матићи и Антонијевићи су по презименима главнијих породица, а Оглавци су име по месту насељења јер су по оглавцима ових брда изнад река Граца и Суваје.

По Гувништу се налазе многи стећци за које народ држји да су споменици од старих маџарских гробаља, којих је било доста у овом селу, ну то могу бити спомиеници ранијих насељеника или изгинулих путника који су сахрањивани поред путева. Као сеоска старина је стари, низ Дугалицу, у корито реке Граца, сведени пут којим се у турско доба и раније ишло из Босне на Ваљево. Овај је пут усечен у камену, а могао је бити и римски пут по старој тврђавици у Бранеговићу, која је вероватно била сместиште мале посаде која је овај пут чувала и одржавала.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Матићи су на Парлогу и у њима су ове породице: Матићи 4к, Ранковићи 2к и Матијевићи 3 куће.

У Антонијевићима су: Мићовићи 5к, и Антонијевићи 7 кућа.

Оглавци су: Митровићи 4к, Шабазовићи 1к, Јанковићи 4к, Марићи (Митровићи) 5к, Романовићи (Маринковићи) 3к, Кнежевићи 1к, Стевановићи 3 куће.

На Дугалици су: Митровићи 2к, Марковићи 1к и Госпавићи 2 куће.

Народно предање вели да је село основао Јован Богатинац, досељен пре почетка 17. столећа из Доњег Колашина у Старој Србији, из братства или села Богатића. Кад се Јован доселио, нашао је село пусто и ненасељено, морао га је крчити и тако се населити. Прва кућа била је на Тичаку. Јован је имао три сина: Илију, Савка и Милију, који су живели у задрузи до смрти Илијине. По смрти Илијиној, браћа се са синовцима тако поделе да Милији припадне Парлог и сав крај села око њега, Савку остане Тичак, а синовцима Гувниште. О насељавању Богатића, својим млађима је причао пок. Павле Антонијевић, рођен 1792. год., а умро 1891. године.

  • МАРИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ, РОМАНОВИЋИ и ЈАНКОВИЋИ – потомци Илијини.
  • МИТРОВИЋИ, ГОСПАВИЋИ и МАРКОВИЋИ – од Савка.
  • МИЋОВИЋИ, АНТОНИЈЕВИЋИ и МАТИЋИ – од Милије.

Према овоме, цело је село скоро од једне породице, има их 46 кућа, сви славе Св. Николу.

  • ШАБАЗОВИЋ – је из Вранеши у Старом Влаху
  • КНЕЖЕВИЋ – из Штрбаца у Старом Влаху, обојица досељени пре 45 година у ово село, прво као слуге, па се после овде оженили и закућили; оба славе Св. Јована.

 

Богатинци се занимају земљорадњом и воћарством…докле је сточарство сведено на најмању меру. Богатинци се осим овога најрадије занимају и зидарством. Занат су изучили од Осаћана и од пре 30 година отпочели су га у толикој мери упражњавати, да су се пустили у самостална предузећа по свима суседним селима ове области. На занат их је упутила неродност њиховог села и малена имања.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Коментари (6)

  • NemanjaVa

    Da li znate šta još detaljnije o poreklu Jovana Bogatinca? Iz Bogatića sam poreklom pa me interesuje. Unapred hvala.

    Одговори
  • mg valjevo

    Jovan Bogatinac (orginalno Bogetinac, po selu Bogetic odakle se doselio, smestenom na izvoru reke Zete, bratstvo Pjesevaca, slave sv. Nikolu, pod tim imenom upisivano u turske teftere i u enturiji manastira Celije 1830. god.) se na ovaj prostor doselio sa svojom i bratovljevom porodicom.Prethodno prezime je nepoznato.Brat Jovanov se kratko zadrzao na ovom prostoru te nastavio put sa svojom porodicom ka Cesariji. Posto mu nedozvolise da granicu predje osta u Macvi i formira selo koje nazvase Bogetici (kasnije opstina Bogatic).Pominju se u popisu iz 1809. god. (Pavle Bogatinac, verovatno unuk Jovanovog brata).Iz ovog bratstva bio je i Nikonor Bogetic, savinski arhimandrit i provikar bokokotorski od 1812-1822, osvestao barjak rusko-crnogorsko-bokeljske vojske koju je predvodio mitropolit Petar I 1806. god.

    Одговори
    • Ivan

      postovani, video sam vas komentar i na sajtu http://www.ajmonegde.com, u vezi izvora reke Gradac. Radim zavrsni rad na temu predeo izuzetnih odlika klisuta reke Gradac, pa me zanima da li to sto ste napisali u komentaru postoji u nekoj literaturi? bio bih vam zahvalan ukoliko biste mi odgovorili. unapted hvala.
      pozdrav!

      Одговори
      • MG Valjevo

        Izvori podataka:1. Vojnogeografska karta,Sekcija 1:25000 Valjevo 4-1 (Susica),2. Dr Radenko Lazarevic valjevski karst (srpsko geografsko drustvo ,Beograd 1996.),3. Vode valjevskog kraja,Kolubara-veliki narodni kalendar za prestupnu 2004.,knjiga 14,IP Kolubara.

        Одговори
    • NemanjaVa

      Da li imate u pdf formatu knjigu ,,Selo Bogatić (valjevski“ i ukoliko je imate lično u iz Valjeva ste kopirao bih je. Evo i moga mejla pa mi se se javite ukoliko ste radi jankovic.nemanja.jane87@gmail.com

      Одговори
  • mg valjevo

    ispravka je neophodna, prvo treci sin Jovanov je Matija.Drugo, potomci Savkovi su Stevanovici, Markovici i Gospavici (prethodno Gavrilovici pa Pantelici), potomci Ilijini su Milovanovici, Marici, zatim Marinkovici, Jankovici i Mitrovici koji se prethodno prezivase Romanovici a Matijini su Petrovici od kojih nastase Matijevici, Markovici i Rankovici te sve tri familije uzese prezime Matici a od drugog sina Antonijevici.Sabazovic prezime postojalo je u Lelicu a njihov doseljenik u Bogatic preziva se Nikolic.Knezevici su se prethodno prezivali Dubnica,Simeunovic, Mihajlovic (postoji i Ivanic) konacno Knezevic po knezu Mijailu Dubnici. Postojala su i prezimena Dimitrijevici (potomci Jankovica), zivkovici (potomci Markovica), Zekici (potomci Matica iz Lelica), Jovanovici (teritorijalno pripali s. Leskovice kao i Miletici, Rakici pripali s. Lelic, Teodorovici nastanjeni iz s. Curovo, Bistrica, srez Prijepoljski.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top