Poreklo prezimena, selo Blizonje (Valjevo)

Poreklo stanovništva sela Blizonje, grad Valjevo. Stanje iz 1907. godine, prema studiji “KOLUBARA I PODGORINA“, autora Ljubomira Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković

Selo Blizonje leži na obema padinama Blizonjskog visa, najviše tačke na istočnom delu Vlašića. Blionjske su zemlje posne, hladne i vrlo nerodne, tek kad se natore, mogu dati priličan rod. Šumom je, kao i susedna Brankovina, tako bogato selo i tako uspeva, da se smatra kao najšumovitije selo. Šume su ševarne i toliko ih ima da celo selo i ne vidi se iz njih.

Blizonje je malo selo razbijenog tipa. S južne strane Visa su džemati: Đurđevići, Bobija, Rakići i Panjevi, a sa severne strane jedini džemat Marnić. Sastavni je deo brankovačke opštine u srezu valjevskom. Groblje na Visu je zajedničko. Preslavljaju Spasovdan.

Blizonje je prema izvršenom popisu sela iz valjevske eparhije iz 1735. god. imalo 20 domova.  U Blizonju je 1818. god. po haračkim tefterima bilo 34 doma sa 47 porodica i 102 harač. ličnosti. Po popisu od 1866. god. bilo je 37 domova sa 321 stanovnikom…..dokle po najnovijem popisu od 1900. god. bilo je 39 domova sa 390 stanovnika.

U selu je 38 kuća od 2 porodice.

Za ime selu vezana je ova narodna priča za koju se sme tvrditi da je i na istini osnovana. Još u velikoj davnini, verovatno u početku 17. stoleća, ako ne i ranije, ovo je selo bilo pusto i nenaseljeno i bile su samo šume. U toj davnini, kad su sve stare porodice izmakle odavde i sišle u ravnija mesta, dolaze dva brata sa svojim porodicama i zaustavljaju se radi odmora kod današnjeg izvora Blizonjca u dnu sela, kod reke Rabasa. Kad su konje raspremili i pustili da pasu, kad su malo čerge iznad glava stavili i zakonačili, tada im se iste noći obe žene i obe kobile oblizne i tako ih taj slučaj natera da tu i poduže ostanu. Posle toga dopadne im se ovo mesto i stalno se nastane. Zbog toga što su se obe žene i obe kobile obliznile, izvor se prozva Blizanac ili Blizonjac, a po tom izvoru i celo selo dobije svoje današnje ime.

Po Visu, naročito s njegove istočne strane, nalaze se mnogi tragovi rudarskih radova iz srednjeg veka. Ovi rudarski poslovi su od manje vrednosti, a ne zna se šta je vađeno. Narod priča da se vadilo olovo i da je u njemo bilo i dosta srebra!

Poreklo stanovnštva i osnivanje sela

Blizonje je selo iz velike davnine, a ime ”Plissonive” u spisku sela paleškog okruga iz 1738. god. ne može se odnositi ni na koje drugo selo, do na ovo.

Ništa se pouzdano ne zna o starim porodicama. Za njih se samo veli, da su se vrlo rano iselile iz ovog slea i otišle preko Save, ali u koje mesto ništa se ne zna. Staro naselje je bilo po Visu, a novo je stvoreno kod izvora na reci Rabasu.

U Đurđevićima žive: Đurđevići, Jerotići i Andrići  – 11 kuća.

U Panjevima: Kovačevići i Čulići – 10 kuća.

U Rakićima: Rakići – 7 kuća.

Na Bobiji: Markovići – 4 kuće.

U Marniću:  Popovići 1k, Vićentići 2 k, Rafailovići 1k i Minići 2 kuće.

Osnivači današnjeg sela su 2 brata doseljena u početku 17. Stoleća ili ranije, od manastira Sv. Trojice kod Pljevalja, u oblasti Polimlju. Braća su se krenula iz svoga mesta zbog turske obesti, a slučajno se naselila u ovom selu, pošto je njihova namera bila da idu dalje. Od ova dva brata gotovo su sve današnje porodice u selu; one su naselile džemate: Đurđevića, Marnića, Panjeve i Rakića. Njih je mnogo raseljenih iz ovog mesta po Tamnavi i ovoj oblasti. Iz ove je porodice bilo dosta viđenih i uglednih ljudi u 19. veku. Iz ove je porodice pop Mata Đurđević, pisar magistrata valjevskog od 1804. god. i sveštenik pri crkvi brankovačkoj s protom Matijom. Danas ih je u selu pod raznim prezimenima 34 kuće i slave Sv. Jovana.

Posle Kočine krajine, nekakav Selim Turčin, u narodu poznat pod imenom ”Sjeđo”, naselio je pretka današnjih Markovića na Bobiji, rodom od Zvornika u Bosni. Danas ih je 4 kuće u selu i slave Sv. Petku.

Blizonjci se zanimaju zemljoradnjom i voćarstvom. Da bi imali što više hrane, slaze u Tamnavu i tamo uzimaju pod zakup zemlje i na njima zasejavaju useve, te tako dobivaju potrebnu hranu za ishranu.

IZVOR: “KOLUBARA I PODGORINA“, Ljubomir Pavlović, SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK – Knjiga osma NASELJA SRPSKIH ZEMALJA, Knjiga IV Beograd, 1907. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković