Порекло презимена, село Близоње (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Близоње, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портал Порекло становништва села Близоње, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портал Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Близоње (Ваљево)

Порекло презимена, село Близоње (Ваљево)

Порекло становништва села Близоње, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Село Близоње лежи на обема падинама Близоњског виса, највише тачке на источном делу Влашића. Блиоњске су земље посне, хладне и врло неродне, тек кад се наторе, могу дати приличан род. Шумом је, као и суседна Бранковина, тако богато село и тако успева, да се сматра као најшумовитије село. Шуме су шеварне и толико их има да цело село и не види се из њих.

Близоње је мало село разбијеног типа. С јужне стране Виса су џемати: Ђурђевићи, Бобија, Ракићи и Пањеви, а са северне стране једини џемат Марнић. Саставни је део бранковачке општине у срезу ваљевском. Гробље на Вису је заједничко. Преслављају Спасовдан.

Близоње је према извршеном попису села из ваљевске епархије из 1735. год. имало 20 домова.  У Близоњу је 1818. год. по харачким тефтерима било 34 дома са 47 породица и 102 харач. личности. По попису од 1866. год. било је 37 домова са 321 становником…..докле по најновијем попису од 1900. год. било је 39 домова са 390 становника.

У селу је 38 кућа од 2 породице.

За име селу везана је ова народна прича за коју се сме тврдити да је и на истини основана. Још у великој давнини, вероватно у почетку 17. столећа, ако не и раније, ово је село било пусто и ненасељено и биле су само шуме. У тој давнини, кад су све старе породице измакле одавде и сишле у равнија места, долазе два брата са својим породицама и заустављају се ради одмора код данашњег извора Близоњца у дну села, код реке Рабаса. Кад су коње распремили и пустили да пасу, кад су мало черге изнад глава ставили и законачили, тада им се исте ноћи обе жене и обе кобиле облизне и тако их тај случај натера да ту и подуже остану. После тога допадне им се ово место и стално се настане. Због тога што су се обе жене и обе кобиле облизниле, извор се прозва Близанац или Близоњац, а по том извору и цело село добије своје данашње име.

По Вису, нарочито с његове источне стране, налазе се многи трагови рударских радова из средњег века. Ови рударски послови су од мање вредности, а не зна се шта је вађено. Народ прича да се вадило олово и да је у њемо било и доста сребра!

 

Порекло становнштва и оснивање села

Близоње је село из велике давнине, а име “Plissonive“ у списку села палешког округа из 1738. год. не може се односити ни на које друго село, до на ово.

Ништа се поуздано не зна о старим породицама. За њих се само вели, да су се врло рано иселиле из овог слеа и отишле преко Саве, али у које место ништа се не зна. Старо насеље је било по Вису, а ново је створено код извора на реци Рабасу.

У Ђурђевићима живе: Ђурђевићи, Јеротићи и Андрићи  – 11 кућа.

У Пањевима: Ковачевићи и Чулићи – 10 кућа.

У Ракићима: Ракићи – 7 кућа.

На Бобији: Марковићи – 4 куће.

У Марнићу:  Поповићи 1к, Вићентићи 2 к, Рафаиловићи 1к и Минићи 2 куће.

 

Оснивачи данашњег села су 2 брата досељена у почетку 17. Столећа или раније, од манастира Св. Тројице код Пљеваља, у области Полимљу. Браћа су се кренула из свога места због турске обести, а случајно се населила у овом селу, пошто је њихова намера била да иду даље. Од ова два брата готово су све данашње породице у селу; оне су населиле џемате: Ђурђевића, Марнића, Пањеве и Ракића. Њих је много расељених из овог места по Тамнави и овој области. Из ове је породице било доста виђених и угледних људи у 19. веку. Из ове је породице поп Мата Ђурђевић, писар магистрата ваљевског од 1804. год. и свештеник при цркви бранковачкој с протом Матијом. Данас их је у селу под разним презименима 34 куће и славе Св. Јована.

После Кочине крајине, некакав Селим Турчин, у народу познат под именом “Сјеђо“, населио је претка данашњих Марковића на Бобији, родом од Зворника у Босни. Данас их је 4 куће у селу и славе Св. Петку.

Близоњци се занимају земљорадњом и воћарством. Да би имали што више хране, слазе у Тамнаву и тамо узимају под закуп земље и на њима засејавају усеве, те тако добивају потребну храну за исхрану.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Коментари (5)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top