Порекло презимена, село Берковац (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Берковац, општина Мионица. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник п Порекло становништва села Берковац, општина Мионица. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник п Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Берковац (Мионица)

Порекло презимена, село Берковац (Мионица)

Порекло становништва села Берковац, општина Мионица. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Берковац је у изворном крају реке Топлице. Земље око река су наносне, врло родне и подесне за све усеве. Око Топлице су најбоље ливаде и пашњаци. Шума је од лиснатог дрвета, има је у довољној мери за гориво и грађу, а не извози се.

Берковац је село разбијеног типа.

Према харачким тефтерима из 1818. год. Берковац је имао 28 домаћинстава са 41 породицом и 108 хар. лица. Према попису од 1866. год., било 62 домаћинства са 464 становника…..докле према попису од 1900. год. било је 92 дома са 594 становника.

Берковац је саставни део горњотопличке општине у срезу колубарском. Гробље је у Дурковићима. Село нема заједничке преславе. Има 93 куће од 15 породица.

Откуда је име Берковац, не зна се. Имена мала Речани и Лепенац су по месту насељења, ако и Рајичани и Котлињани, која су по имену два потока што граде Герић.

Код извора Топлице, код Врутаца, прича се да су у селу биле до скора зидине куле Милана Топлице, побратима Милоша Обилића, с којим је пао у боју на Косову. М.Ђ. Милићевић у својој “Кнежевни Србији“ износи да тих зидина нема, да их је растурио и од њих себи кућу саградио неки Марко Ковачевић, отац Аксентија Ковачевића, бившег трговца и виђеног грађанина. Јоаким Вујић у свом “Путешествију“ наводи да су 1827. год. постојале зидине, да су се звале “Двориште“ и да су по причањима мештана остаци двора Милана Топличанина, познатог по реци Топлици. Оно пто Марко није могао однети и употребити, довршили су други његови сељаци, те су тако учиниили да су “Дворишта“ разорена и косе се.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Берковац је по мишљењу сељака старо село. Старо село било је при дну Реке, па се временом помештало и насељавало уз Реку и Герић.

Они што живе уз Реку зову се Речани, а они уз Герић Рајичани, а по Лепенцу чине малу Лепенац.

Речани су: Ковачевићи 11к, Игњатовићи 11к, Јовановићи 3к, Киселице (Радојичићи, Мијаиловићи и Рафаиловићи) 20к и Милисављевићи 4 куће.

Рајичани и Котлињани су уз Гериће: Вукомановићи (Обрадовићи и Богдановићи) 6к, Шундићи (Николићи) 2к., Паспаљевићи (Илићи) 2к, Матијевићи 2к, Дурковићи (Павловићи, Пауновићи и Радовановићи – Киселице) 11к, Шишковићи (Ивановићи) 3к, Ивановић 1к, Миливојевић 1к и Мушовци 4 куће.

На Лепенцу су: Ђорђевићи 2к, Кргићи 2к, Новаковићи 2к, Маринковићи 2к и Швабићи (Јегдићи) 2 куће.

У Горњој Топлици су: Милутиновић 1к и Илић 1 кућа.

  • ЈОВАНОВИЋИ – најстарија породица у селу, за коју се држи да је село основала и која је у сродству са МИЛИСАВЉЕВИЋИМА; има их 7 кућа у селу, славе Св. Николу, а и расељавали су се.
  • КОВАЧЕВИЋИ – најстарији од досељених породица. Досељени из Курепа у Дробњацима у другој половини 17. века у две породице, од једне су Ковачевићи, а од друге Мијаиловићи и Симићи. Првобитно су били насељени до Јовановића по дну Реке, па се после повукле високо уз Реку; њих је у селу 11 кућа, има их и расељених, славе Св. Ђурђа.
  • КИСЕЛИЦЕ – доселили су се из области Кричка у Старој Србији кад и Ковачевићи. Досељени су у 8 породица, од којих су само 3 остале овде, 2 прешле у суседни Попадић, а 3 преселиле се у тамнавско Врело, од којих је једна прешла у Срем и одатле вратила се у београдско Жарково. Киселице су у селу: Радојичићи, Мијаиловићи, Рафаиловићи и Дурковићи, назвати по неком претку који је био исувише сиромашан. Дурковићи су Павловићи, Пауновићи и Радовановићи. Прве Киселице су насељене уз Реку, па су се после помериле на Лепенац и Герић; њих је данас 31 кућа, славе Св. Јована.
  • ИГЊАТОВИЋИ – дошли пред Кочину крајину. Родоначелник ове породице, Игњат, је из породице Исидоровића у Пријездићу ове области и кад су га Турци протерали из свога села, населио се поред Киселица у Реци, где су му потомци и данас; њих је 11 кућа, славе Св. Николу.
  • ВУКОМАНОВИЋИ – доселили се из Срезојеваца, окр. рудничког, кад и Игњатовићи. Први су се населили у потоку Котлини; њима су род ОБРАДОВИЋИ и БОГДАНОВИЋИ; има их 6 кућа и славе Св. Луку.
  • ШУНДИЋИ, ПАСПАЉЕВИЋИ и МАТИЈЕВИЋИ – су једна породица, досељена пред Кочину крајину из Јаловика окр. ужичког, одакле им се преци доселили као зидари; данас их је 6 кућа, славе Св. Николу.
  • МУШОВЦИ и ЂОРЂЕВИЋИ – су опет једна породица досељена из Мушића, окр. ужичког, чији се предак доселио као надничар; има их 6 кућа, славе Ђурђиц.
  • ШИШКОВИЋИ и КРГИЋИ – су се доселили кад и горњи и на исти начин из Љутица, окр. ужичког; има их 5 кућа, славе Св. Луку.
  • ШВАБИЋИ – деда залутао однекуда из Срема, служио у овом селу, оженио се и закућио; њих је две куће, славе Св. Ђурђа.

 

Најновији насељеници:

  • ИВАНОВИЋ – из Богданице, окр. ужичког, дошао жени на имање.
  • МИЛИВОЈЕВИЋ – из Врачевића ове области, дошао жени на имање, слави Св. Николу.
  • МАРИНКОВИЋИ – отац дошао из Мршељи, окр. ужичког, као слуга и призетио се; има их 2 куће, славе Св. Јована.
  • МИЛУТИНОВИЋ – у Горњој Топлици је од породице Шутуља из Стругарника, доселио се пре 25 година као трговац, слави Св. Ђурђа.
  • ИЛИЋ – се доселио као ковач из Полошнице, окр. ужичког, слави Св. Ђурђа.

 

Берковчани се занимају свима привредним радњама којима и суседни сељаци ове области. Главна су им занимања земљорадња и воћарство, али се гаји и доста стоке, нарочито ситније, која се сувати по великим сеоским испустима. Пошто у селу има доста пешчара, то се готово сваки сељак обучио у камењарским пословима. Уз ово, многи су Берковчани постали и зидари, дрводеље и колари, те ове занате обављају у селу и изван њега.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Коментари (1)

  • Ljubivoje

    Pozdrav,
    u Berkovcu je i jedna kuća Markovića u starom centru sela, koji su slavili i sada slavimo Đurđevdan a nisu upisani u ovaj spisak. Želeo bih da saznam više o svom poreklu i precima. Ja sam Ljubivoje, moj otac Živorad, Njegov Milisav, pa Jevrem……..Marko…

    Možete li mi pomoći?
    U napred zahvalan Ljubivoje Bube Marković

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top