Sveti Nikola Čudotvorac

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.

Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca dobijaju poklone ako su bila poslušna. Zaštitnik je grada Amsterdama.

Rodio se u maloazijskoj oblasti Likiji u gradu Patari oko 270. godine. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona imali su samo njega. Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači pobeditelj naroda. Duhovnom životu poučavao ga je stric Nikolaj, episkop patarski. Oni su se zajedno zamonašili u manastiru Novi Sion. Nakon smrti svojih roditelja, prodao je celo imanje i novac je razdelio sirotinji. Neko vreme je bio sveštenik u svom rodnom gradu. Odlikovao se milosrđem i mnogi su smatrali, da će naslediti svog strica kao episkop. Pošto je bio skroman, povukao se u samoću i bezmolvije da tako sačeka smrt. Hrišćani veruju da mu se potom javio glas Gospodnji i rekao mu: „Nikolaje, pođi u narod na podvig ako želiš biti od mene uvenčan“. Tada je napustio pustinjački život i otišao u narod. Izabran je za arhiepiskopa grada Mira u Likiji (tada Rimsko carstvo, danas oblast današnje Turske).

Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ali zbog toga što je udario aleksandrijskog sveštenika Arija, optuženog za jeres, udaljen je sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo.U hrišćanskoj tradiciji se spominje da su mu odobrili ponovno prisustvo na saboru tek kada se im u snu preko izabranih arhijereja javio glas Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice, da je učinjena velika nepravda prema Svetom Nikolaju, koji je branio pravu veru.

Ljudi su ga još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja. Prizivali su ga u pomoć pri bolestima, nekoj nesreći ili nemoći. Hrišćani veruju da se on svima odazivao i da je svima pomagao, a da je iz njegovog lica sijala svetlost. U starosti se razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Sveti Nikola se i slavi toga dana, što je u stvari 19. decembar po novom kalendaru.

Dana 26. avgusta, 1071. godine vizantijska vojska je poražena od Turaka Seldžuka tako da je Vizantija privremeno izgubila kontrolu nad velikim delom Male Azije. Ovo područje vraćeno je u sastav Vizantije tek za vreme vladavine Aleksija I Komnina (vladao 1081—1118), ali je i dalje ostalo pod napadima Turaka. Hrišćani veruju da se u ovoj pometnji sveti Nikola u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari (Italija) koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom. Mošti su u Bari stigle 9. maja 1087. godine; prema nekim izvorima, mošti su ukrali taljanski pirati i preneli ih u Bari, gde se danas nalaze. U svakom slučaju ih u Bariju vernici sa Istoka i Zapada poštuju sve do dana današnjega.

Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju od njegovih čudotvornih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici. Ovaj svetitelj je spašavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca. Zbog toga ga moreplovci često pozivaju pri opasnim situacijama ili brodolomima. Na ovaj datum su sve lađe, gde god se nalaze, bacale svoja sidra i do sutradan mirovale, odajući slavu ovom svetitelju. Danas se uoči praznika često zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Svojim čudesnim moćima sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha.

Prema predanju se smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je stoga ovaj srpski kralj hram u kom su pohranjene mošti svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovu izgradnju i opremanje.

Na ikonama Svetog Nikolaja obično se slikaju sa jedne strane Isus Hristos sa Jevanđeljem u rukama, a sa druge Presveta Bogorodica sa arhijerejskim omoforom na rukama. Ovo ima svoj dvostruk istorijski značaj, i to u prvom slučaju označava prizivanje Nikolaja arhijerejskoj službi, a u drugom opravdanje njega od kazne zbog sukoba s Arijem. Sveti Metodije, patrijarh carigradski, piše:

„Jedne noći vide Sveti Nikolaj Spasitelja našega u slavi gde stoji blizu njega i pruža mu Jevanđelje, ukrašeno zlatom i biserom, a od druge strane vide Bogorodicu, koja mu stavljaše na ramena arhijerejski omofor. Malo posle ovoga viđenja predstavi se Jovan, arhiepiskop mirski, i Nikolaj bi postavljen za arhiepiskopa toga grada.“

To je prvi slučaj. Drugi slučaj desio se za vreme Prvog sabora u Nikeji. Pošto nije mogao razgovorom da zaustavi Arija u huljenju Isusa Hrista i Njegove Majke, Sveti Nikolaj ga je udario rukom po licu. Sveti oci na Saboru, negodujući zbog ovakvog postupka, izdvojili su Nikolaja sa Sabora i oduzeli mu sve znake arhijerejske. Hrišćani veruju da je te iste noći nekoliko Svetih otaca videlo istovetnu viziju, naime: kako oko Svetog Nikolaja stoje sa jedne strane Gospod Spasitelj sa Jevanđeljem, a sa druge Presveta Bogorodica sa omoforom pružajući svetitelju oduzete mu znake arhijerejstva. Videći ovo Oci su se užasnuli, i povratili brzo Nikolaju ono što su mu oduzeli, i počeli ga poštovati kao velikog ugodnika Božjeg i njegov postupak prema Ariju tumačiti ne kao delo bezrazložnog gneva, nego kao izraz velike revnosti za istinu Božju.

U modernoj Grčkoj i Srbiji Sveti Nikola je jedan od najpoštovanijih svetitelja. Takođe on je zaštitnik države Grčke.

Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

IZVOR: RTS, Vikipedija