Порекло презимена, село Белић (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Белић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло становништва села Белић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Белић (Ваљево)

Порекло презимена, село Белић (Ваљево)

Порекло становништва села Белић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Белић је на обема обалама реке Граца. Сеоске зиратне земље су по вртачама у средини села.  Најлепше су земље око потока и зову се Селиште. Шуме је по селу посве мало.

Белић је мало брдско село, разбијеног типа.

Према харачким тефтерима из 1818. год., Белић је имао 5 домова са 7 породица и 16 хар. лица. Према попису од 1866. год. било је 13 дом. са 77 становника…..докле према попису од 1900. год. било је 16 домова са 121 становником.

У Белићу је 16 кућа од 3 породице. Саставни је дое драчићске општине у срезу ваљевском.  Сеоска преслава је Спасовдан.

Белић је породично презиме прве породице овог села, досељене из Риђана у Никишћској Жупи.

У врху сеоског сувог потока налази се једно место које се зове Селиште, где су биле настањене неке породице из Босне, па их куга растерала, те се њихово место пребивања назива Селиште.

 

Порекло становништва и оснивање села

Село Белић основала су 4 брата: Јеремија, Новак, Јевта и Грујица Белић, досељени после 1689. год. из Риђана у Никишћској Жупи, одакле су се склонили од турске обести. Поред Белића сви остали, који су се доцније доселили, раселили се које куда. Од ова у селу насељена 4 брата су:

  • ЈЕРЕМИЋИ
  • ГРУЈИЧИЋИ
  • ЈЕВТИЋИ
  • НОВАКОВИЋИ

Њих је данас 14 кућа, а има их врло много и расељених; славе Св. Луку.

 

Новији досељеници:

  • СТАНИЋ – досељен из Росића, у окр. ужичком, призетио се у Јевтиће; славио Св. Луку, напустио славу.
  • АВРАМОВИЋ – из Лесковица ове области, славио Св. Луку, напустио славу

Главно занимање сељака је земљорадња и воћарство. Земља је неродна, а и нема је много, те су сељљци принуђени куповати потребну храну. Стоке нема много, те се земље немају чиме одржавати у добром стању. Белићани (Беличани) знају занате, а раде их по селу и изван њега, а осим тога одају се риболову по Грацу и Колубари.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top