Порекло презимена, село Глиница (Вел. Кладуша, Бос. Крајина)

Порекло становништва села Глиница, општина Вел. Кладуша (Бос. Крајина), стање око 1925. године. Приредио сарадник портала Порекло Петар Демић.

 

ПОЛОЖАЈ

Где Глиница прима Бојну добива долинско проширење. С десне стране прима веће потоке Буковску и Будримић, а с леве Слапницу и Пецку. Између тих поточних удолина су косе блажих нагиба и на њима је насеље Глиница. Пољана је до Глине. Брезово Поље је између Пецке и Слапнице. Пецка је у поточној удолини Пецке, између Брезова Поља и Пољане. Аово је до Бојне, а Буковље, Добровница и Куртова Коса до међе Баније. Са врела тих потока служе се водом и са ових: Мађарац, Дубровница, Бероњски Бунар, Демино Врело и Скробан.

ТИП

При заснивању насеље је било разбијено по косама. Деобом су све више расле сродничке групе, а како су оне по темену коса незнатне удаљености, то све више чини утисак насеља у прелазу шумадијском типу. Тај се прелаз даде пратити код делова Брезово Поље, Пољана, Аово, Пецка и Будримић. Мање код Буковске док је Куртова Коса и Добровница разбијеног типа. Аово добија тип друмског насеља.

ЗАСЕОЦИ

На Аову суМедићи (7 кућа), Зонићи (2 куће), Анушићи (3 куће), Љиљци (1 кућа), Мандићи (1 кућа), Демићи (1 кућа), Војиновићи (1 кућа), Ћерани (2 куће), Сријемци (4 куће), Дмитровићи (3 куће), Павићи (1 кућа), Бабићи (6 кућа), Гакови (4 куће), Тркуље (1 кућа), Карани (1 кућа), Ђукићи (3 куће), Дакићи (1 кућа), Михаилице (4 куће), Опачићи (8 кућа), Ромићи (2 куће), Репци (1 кућа), Грубори (1 кућа), Ђенићи (1 кућа), Новковићи (1 кућа), Остојићи (2 куће), Радићи (1 кућа), Јелисавци (1 кућа), Дукићи (1 кућа), Тинтори (1 кућа), Шевићи (3 куће), Бероње (1 кућа) и Цимеше (1 кућа).

У Добровници суБабићи (2 куће), Лаврње (2 куће), Медићи (5 кућа), Илићи (2 куће), Вигњевићи (1 кућа), Ђукићи (2 куће), Ћулибрци (1 кућа), Бурсаћи (1 кућа) и Војиновићи (1 кућа).

У Буковљу суДрашковићи (5 кућа), Сердари (2 куће), Репци (1 кућа), Ромићи (5 кућа), Остојићи (5 кућа), Петковићи (1 кућа), Рашете (1 кућа), Менићани (2 куће), Маџарци (1 кућа), Милошевићи (1 кућа), Шевићи (9 кућа), Бунчићи (3 куће), Бјелићи (3 куће), Пилићи (2 куће), Шаше (1 кућа), Петровићи (1 кућа), Студени (3 куће), Трбојевићи (1 кућа), Пузићи (2 куће), Ћосићи (2 куће), Богуновићи (1 кућа), Стијеље (1 кућа), Ђиласи (2 куће), Божићи (2 куће), Орељи (3 куће) и Бајићи (2 куће).

У Глиници суВигњевићи (1 кућа), Ћерани (2 куће), Косановићи (1 кућа), Шевићи (2 куће), Бероње (10 кућа), Кесићи (1 кућа), Поповићи (1 кућа), Бојаџије (7 кућа), Девићи (1 кућа), Ковачевићи (3 куће), Николићи (3 куће), Цвјетичани (2 куће) и Орељи (1 кућа).

На Куртовој Коси суВигњевићи (8 кућа), Бероње (2 куће) и Хајдуковићи (1 кућа).

У Будримићу суНоваковићи (1 кућа), Бероње (2 куће), Кесићи (5 кућа), Родићи (1 кућа), Бјелићи (2 куће), Ергарци (2 куће), Орељи (7 кућа), Вигњевићи (10 кућа), Петровићи (1 кућа) и Малбаше (1 кућа).

На Брезову Пољу суЛоврићи (1 кућа), Татићи (1 кућа), Ђиласи (1 кућа), Веселице (1 кућа), Тркуље (1 кућа), Ђукићи (1 кућа), Кесићи (1 кућа), Ољаче (1 кућа), Вигњевићи (1 кућа), Шкорићи (5 кућа), Поповићи (2 куће), Стевићи (4 куће), Пађени (1 кућа), Пемци (1 кућа), Ђенићи (3 куће), Ромићи (2 куће) и Штрпци (1 кућа).

На Пољани су: Радаковићи (1 кућа), Тинтори (1 кућа), Медићи (2 куће), Новаковићи (2 куће), Станковићи (1 кућа), Вигњевићи (3 куће), Зорићи (5 кућа), Ћурувије (1 кућа), Бајићи (2 куће), Тепавци (3 куће), Романићи (1 кућа), Цвјетичани (6 кућа), Дошени (2 куће), Бјелићи (1 кућа), Грмуше (2 куће), Блануше (2 куће), Радусиловићи (2 куће), Змијањци (1 кућа) и Девићи (1 кућа).

У Пецкој су: Шкорићи (2 куће), Грбићи (3 куће), Комадине (4 куће), Тепавци (5 кућа), Хајдуковићи (1 кућа), Ћеримовићи (1 кућа), Мујчевићи (1 кућа), Коштићи (1 кућа), Николићи (2 куће), Ћехићи (1 кућа), Бегићи (2 куће), Мајданци (1 кућа), Махићи (2 куће), Бећиревићи (1 кућа), Кишметовићи (1 кућа), Ковићи (1 кућа) и Ћорагићи (1 кућа).

Свега је у селу 109 православних породица са 305 кућа и 12 муслиманских са 13 кућа.

ПРИВРЕДА

Претежно се баве земљорадњом. Све се већа пажња обраћа гајењу свиња. Сваки и осредњег имовног стања има по једну крмачу за прасење. Има их и на раду у Америци. Они из јачих задруга шаљу знатне суме новца. Тиме су изградили куће, лепе, по узору из Баније. Има доста кућа на кључ са алпским кровом, а има их и на два дела са гањком уз целу кућу или код улаза са кровом.

ИМЕНА

Насеље је добило име од речице Глинице. Демина Лука по попу Деми, који је ту некада стајао па са нуријашима прешао у Кауре и није се ни враћао. На власнике муслимане из Врнограча подсећају: Махића Тукови, Садиковића Брдо, Џанановића Страна, Сивића Камен, Мешановац, Куртова Коса, Диздарево Брдо, Вехабовића Главица, Кудузовића Брдо и Пашагин До.

СТАРИНЕ

На Црквини више Демине Луке и Демина Врела распознају се трагови цркве из времена пре Турака. До скоро су биле неколике положите надгробне плоче. Сва је прилика да је ту била поновљена црква пре Лауданова Рата. Ниже Будримића преко међе распознају се знаци цркве.

ПОСТАНАК СЕЛА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА

За Лауданова Рата Глиница је опустила. Како је то погранични крај Врнограча радо су га Турци насељавали кметима да су заштићенији од пограничних крађа.

 Пре 100 година (око 1825. године)

Бојаџије (7 кућа), славе Аранђеловдан. Веле за њих да су од Сарајева.

Орељи (11 кућа), славе Ђурђевдан, из Лике. Звали су се Баждари.

Вигњевићи (16 кућа), славе Василијевдан, из Мазина у Лици.

Орељи и Вигњевићи су се селили пре 85 година у Србију и тамо били 3 године (вероватно код Лознице) па се нису могли навикнути и вратили се назад. Једни су остали у околини Шапца.

Медићи (16 кућа), славе Ђурђевдан, из Лике.

Бунчићи (3 куће), славе Јовањдан, из Бунића у Лици.

Опачићи (8 кућа), славе Лучиндан), из Лике. Звали су се Рајшићи.

Кесићи (7 кућа), славе Никољдан, из Лике.

Новаковићи (3 куће), славе Јовањдан, из Лике.

Репци (2 куће), славе Никољдан, из Лике. Звали су се Милеуснићи

Бабићи (6 кућа), славе Никољдан, из Лике. Звали су се Косановићи.

Ромићи (9 кућа), славе Никољдан, из Далмације.

Грмуше (2 куће), славе Јовањдан, из Далмације.

Пре Омерпаше (пре 1850. године)

Ђиласи (3 куће), славе Никољдан, из Далмације.

Тинтори (2 куће), славе Врачевдан, из Далмације.

Пађени (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Далмације.

Шевићи (14 кућа), славе Лучиндан, из Лике. 

Зорићи (5 кућа), славе Ђурђевдан, из Мазина у Лици.

Сријемци (4 куће), славе Аранђеловдан, из Лике. Предак им одлазио у Срем па га прозвали Сријемац.

Рашете (1 кућа), славе Никољдан, из Лапца у Лици.

Ловрићи (1 кућа), славе Часне Вериге Св. Петра, из Лике.

Девићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Лике.

Ђукићи (4 куће), славе Марковдан, из Курјака у Лици.

Ћерани (4 куће), славе Ђурђевдан, из Лике. 

Војиновићи (2 куће), славе Ђурђевдан, из Мазина у Лици. 

Шаше (1 кућа), славе Мратиндан, из Лике.

Грбићи (3 куће), славе Срђевдан, “озго“  из Поља. 

Тркуље (2 куће), славе Јовањдан, “озго“ од Кулен Вакуфа.

Поповићи (3 куће), славе Никољдан, “озго“ са Бобољусака.

Пилићи (2 куће), славе Јовањдан, “озго“ из Поља. Звали су се Бањци.

Ергарци (2 куће), славе Никољдан, са Хргара.

Цвјетичани (8 кућа), славе Јовањдан, из Гате.

Ковачевићи (3 куће), славе Јовањдан), са Горијевца.

Бероње (15 кућа), славе Јовањдан, из Радића.

Гакови (4 куће), славе Никољдан, из Зборишта.

Анушићи (3 куће), славе Јовањдан, из Врела. Звали су се Богуновићи.

Ђукићи (2 куће), славе Ђурђевдан, из Грмуше.

Радићи (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Пишталина. Звали су се Штрпци

Шкорићи (2 куће), славе Никољдан, са Врањске. 

Зонићи (2 куће), славе Марковдан, из Гате. Звали су се Станишићи

Богуновићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Врела.

Јелисавци (1 кућа), славе Јовањдан, од Сане.

 Пре окупације (пре 1878. године)

Тепавци (5 кућа), славе Никољдан, са Кордуна. У њих је привела мати једног Гака, па се прозову по очуху Тепавци (3 куће).

Студени (3 куће), славе Никољдан, из Жељаве са Кордуна.

Комадине (4 куће), славе Никољдан, из Садиловца са Кордуна.

Божићи (2 куће), славе Стевањдан, са Кордуна.

Малбаше (1 кућа), славе Јовањдан, из Рујнице. 

Шкорићи (5 кућа), славе Никољдан, са Врањске. 

Ољаче (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Ивањске.

Штрпци (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Суваје.

Станковићи (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Бушевића. Звали су се Војиновићи.

Цимеше (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Гате.

Дакићи (1 кућа), славе Михољдан, из Ивањске.

Ћулибрци (1 кућа), славе Јовањдан, са Бушевића.

Николићи (3 куће), славе Никољдан, из Перне.

Татићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Ивањске.

Менићани (2 куће), славе Ђурђевдан, из Менића.

Павићи (1 кућа), славе Ђурђевдан, са Змијања.

Михаилице (1 кућа), славе Пантелијевдан, са Змијања.

Ђенићи (3 куће), славе Јовањдан, из Лике.

Бјелићи (6 кућа), славе Василијевдан, из Лике. Звали су се Вигњевићи.

Романићи (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Лике.

Николићи (2 куће), славе Никољдан, из Лике.

Ђенићи (1 кућа), славе Лучиндан, из Лике.

Петровићи (2 куће), славе Никољдан, из Лике.

Петковићи (1 кућа), славе Мратиндан, из Лике.

Мандићи (1 кућа), славе Стевањдан, из Лике.

Бабићи (2 куће), славе Јовањдан, из Лике.

Илићи (2 куће), славе Јовањдан, из Мазина у Лици.

Веселице (1 кућа), славе Аранђеловдан, из Лике.

Радаковићи (1 кућа), славе Никољдан, из Лике.

Новаковићи (1 кућа), славе Аранђеловдан, са Попине у Лици.

Родићи (1 кућа), славе Аранђеловдан, “озго” из Лике.

Пузићи (2 куће), славе Никољдан, из Лике. Звали су се Студени.

Бајићи (4 куће), славе Јовањдан, из Лике.

Косановићи (1 кућа), славе Никољдан, из Лике.

Демићи (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Лике. Били у служби код Ћуће. *

Бурсаћи (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Лике.

Блануше (2 куће), славе Ђурђевдан, из Лике.

Радусиловићи (2 куће), славе Ђурђевдан, из Лике.

Трбојевићи (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Лике.

Сердари (2 куће), славе Јовањдан, из Лике.

Хајдуковићи (2 куће), славе Јовањдан, из Лике.

Лаврње (2 куће), славе Јовањдан, из Лике. Били по најму.

Ћурувије (1 кућа), славе Јовањдан, из Лике.

Дошени (2 куће), славе Јовањдан, из Лике.

Девићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Лике.

Стевићи (4 куће), славе Василијевдан), из Лике. Звали су се Вигњевићи.

Пемци (1 кућа), славе Никољдан, из Лике. Прозвани тако што им је предак био мален као Пемац.

– После окупације (после 1878. године)

Драшковићи (5 кућа), славе Лучиндан, са Баније.

Љиљци (1 кућа), славе Срђевдан, са Баније. 

Дмитровићи (3 куће), славе Никољдан, са Баније. 

Остојићи (1 кућа), славе Митровдан, са Баније.

Остојићи (5 кућа), славе Врачевдан, са Баније.

Карани (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Босанске Костајнице.

Грубори (1 кућа), славе Ђурђевдан, са Баније.

Дукићи (1 кућа), славе Ђурђевдан, са Баније.

Маџарци (1 кућа), славе Лучиндан, са Баније.

Стијеље (1 кућа), славе Јовањдан, из Лике.

 

Пре 20 година изделио је глиничку “гмајину” у Пецкој предстојник Бахтијаревић из Цазина муслиманима из Врнограча, па су се ту и населили. Два пута су се за те пашњаке крвили с њима Глиничани. То су породице:

Бегићи (2 куће).

Мајданци (1 кућа).

Махићи (2 куће). 

Бећиревићи (1 кућа). 

Кишметовићи (1 кућа). 

Ћеримовићи (1 кућа). 

Мујчевићи (1 кућа).

Коштићи (1 кућа).

Ковићи (1 кућа).

Ћорагићи (1 кућа). 

Ћехићи (1 кућа).

 

* Колико знам, Демића није било у Лици (једино ако је у питању нека прекоманда), али нас је било 30-ак кућа на Банији. Славимо Ђурђевдан, а поједине породице славе и Ђурђиц. Презиме Ћућа је такође са Баније.

 

ЛИТЕРАТУРА:  Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, Београд, 1925.

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. Pozz interesuje me poreklo prezimena Bojadzija!Unapred zahvalna!

  2. Петар M. Демић

    Поздрав, Оливера.

    Бојаџије су према предању поријеклом од Сарајева, одакле су дошли у Глиницу око 1825. године. Славе Аранђеловдан и било их је 7 кућа око 1925. године.

    Презиме Бојаџија је настало према бојаџијском занату. Бојаџија је занатлија који боји вуну, платно, тканину или одјевне предмете.

    Петар Демић

  3. Hvala puno ako znate jos sta, bila bih vam zahvalna. Slave Arandjelovdan to mi je devojacka krsna slava!

  4. Петар M. Демић

    Јавите ми се на мејл: [email protected] или [email protected]

    Послаћу вам више информација.

    Петар Демић

  5. Molim Vas da mi pokušati dati podatak o prezimenu vignjević iz Mazina, koji su se kolonizacijom posle rata doselil u Bački Gračac? Da li imate podatak gde su bili pre Mazina, njihovo poreklo i brojnost? Deda mi je bio rodjen 1906 godine, Vignjević Jovo (od oca zvanog Josina i majke Jelke zvana Jeja) a baka Pera Medić, devojačko Bulj, rodjena 1908 godine. Kao slavu obeležavamo svetog Vasilija. Molim Vas za malo više informacija? Biću Vam veoma zahvalna.
    Pozdrav,

  6. Molim Vas da mi pokušati dati podatak o prezimenu vignjević iz Mazina, koji su se kolonizacijom posle rata doselil u Bački Gračac? Da li imate podatak gde su bili pre Mazina, njihovo poreklo i brojnost? Deda mi je bio rodjen 1906 godine, Vignjević Jovo (od oca zvanog Josina i majke Jelke zvana Jeja) a baka Pera Medić, devojačko Bulj, rodjena 1908 godine. Kao slavu obeležavamo svetog Vasilija. Molim Vas za malo više informacija? Biću Vam veoma zahvalna.
    Pozdrav,
    Ispravka adrese, ako možete odgovorite ma na ovu adresu.

  7. Gigi

    молим вас ако можете да ми помогнете пронаћи било какве информације o презименима, коштић у селу елезовићи близо глинице, и хушидић из села подзвизд а доселили у село пецку негде почетком 1910 год …

    Има шансе да су ови коштићи прије били мешићи…

  8. Vignjević

    Hvala vam sto ste nam uneli prezime Vignjević znači 1. Zanatlija

  9. Горан

    Вигањ је старо влашко име и значи ковач.Сама реч означава жар у коме ковачи кују гвожђе,а ово име у значењу ковач је било често код херцеговачких Влаха у средњем веку.Вигњевићи су вероватно потомци Влаха Бобана код којих се често појављује ово име.У Гатачком пољу су били веће племе које је одатле отишли у Лику па у Босанску крајину,изделили су се на многа братства и презимена који славе Св.Василија Великог.