На данашњи дан: Умро историчар Димитрије Руварац

16. децембар 2012.

коментара: 0

Димитрије Руварац (снимљен 1910.)
Димитрије Руварац (снимљен 1910.)

16. децембра 1931. – Умро Димитрије Руварац, српски историчар, политичар и публициста.

Рођен је у Старим Бановцима 25. октобра 1842. године. Брат му је био познати српски историчар Иларион Руварац. Димитрије Руварац се бавио различитим проблемима српске историје, пре свега српске културне историје од 18. до 20. века. Био је такође и политичар, писац и полемичар, један од најплоднијих публициста свог времена. Његова библиографија коју је објавио 1927. броји преко 1100 јединица.

Основну школу завршио је у Новим Карловцима (Сасама). Гимназију и богословију похађао је у Сремским Карловцима. Био је прво учитељ у Крушедолу и Земуну а након рукоположења 1866. био је најпре капелан у Земуну а 1870. је постао парох горњоварошки. Године 1893. постао је прота а 1899. постављен је на место управника манастирске штампарије у Карловцима и библиотекара Патријаршијске библиотеке. Управник штампарије био је до 1907. а и након тога је остао библиотекар. Уређивао је часопис Српски Сион у периоду између 1903. и 1914. а између 1911. и 1914. уређивао је Архив за историју Српске православне карловачке митрополије.

Његово стваралаштво било је изузетно плодно и свестрано. У својим расправама обрађивао је политичке, нарочито црквено политичке теме, историјске и историјско-књижевне проблеме. Бавио се и објављивањем историјских извора. Био је познат као жустар и неприкосновен полемичар. У историографском погледу припадао је критичком правцу који је у српској историјској науци засновао његов брат Иларион. И сам се борио против искривљења историјске истине под утицајем традиције. Писао је велики број радова о Фрушкогорским манастирима, Карловачкој митрополији и митрополима Павлу Ненадовићу, Вићентију Јовановићу, Мојсију Петровићу и Стефану Стратимировићу. Један од својих најзначајнијих историографских радова посветио је животу и делу великог српског историчара Јована Рајића (Јован Рајић, архимандрит 1726-1801, објављено 1902).

Значајнији радови су му:

Постанак и развитак српске црквенонародне автономије (1899)

Српска Митрополија Карловачка око половине XVIII века (1902)

Опис фрушкогорских манастира 1753. (1904)

Историја Патријаршијске библиотеке (1919)

Нацрт живота и списак књижевних радова митрополита Стратимировића (1921)

 

ИЗВОР: Википедија

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.