Порекло презимена, село Балиновић (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Балиновић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији ''КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА'', аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник по Порекло становништва села Балиновић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији ''КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА'', аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник по Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Балиновић (Ваљево)

Порекло презимена, село Балиновић (Ваљево)

Порекло становништва села Балиновић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Село Балиновић је на левој обали реке Јабланице, а лежи на велкој коси, која се од Медведника упутила ка Ваљеву и служи као развође Јабланици и Обници. Западни део ове косе зове се Богдана, а источи Осијањ и под тим именом слази до става поменутих двеју река. Шуме је у селу доста.

Балиновић је село разбијеног типа. Иако су куће овог села на Богдани, иако цело село представља једну породичну заједницу, ипак су појединци изашли из своје матице и поместили се даље на север ка Тупањачкој Реци и њеним притокама, или на исток ка Вињоши и њеним подинама. У селу су куће раздељене у 3 џемата: Богдану, Ђурђевиће и Новаковиће.

На Богдани, чији се насељеници зову и Брђани, су:

Маринковићи 3к, Миловановићи 3к, Лазаревићи 3к, Миливојевићи 4к, Антићи 1к, Манојловићи 4к, Ђоковићи 6к, Петровићи 1к и Бранковићи 2 куће.

У Ђурђевићима су:

Ђурђевићи 3к, Марковићи 1к, Радојичићи 1к и Јаковљевићи 1 кућа.

У Новаковићима су:

Новаковићи 4 куће.

Према харачким тефтерима из 1818. год., у Балиновићу је било 9 домова са 14 породица и 35 хар. главе, према попису из 1866. год. био је 21 дом са 208 становника….према попису од 1900. год. било је 36 домова са 310 становника.

Балиновић је сасдтавни део јовањске општине у срезу ваљевском. Сеоска је преслава Јовани, 8. маја.

Име села Балиновић сељаци тумаче да је дошло од турске речи Балија, имена некаквог сеоског спахије. Иако Балиновци за име свога села мисле да је турског порекла, ипак ће пре бити влашког. У нашим старим хрисовуљама помињу се имена влаха (пастира): Бале, Бала, Балин, Балица, Балоје, Балосин и презиме Балиновић.

На десној обали Јабланице, испод брда Осоја, налази се неко место Кулина, од којега данас нема ни трага. За Кулину се прича да је ту била кула спахије Балије, да је доцније порушена и да су сељаци камење разнели и растурили.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Балилновић се сматрао као раселица суседног села Златарића. Он је и данас спојен с истом селом, њихове су куће уткане јдне у другу, а имања су им у заједници. За старије породице овог села не зна се, а за данашње држи да су досељене и да су оне први оснивачи овог села. Балиновић су основала два оделита брата, досељена у другој половини 17. века и околине Прибоја у Ст. Влаху и насељена на Богдани, где су и данас најстарије куће. Млађи брат после 30 година, пошто је провео на Богдани, исели се на своје ровине и уступи старијем све своје имање на Богдани, што њему овај учини у ровинама. Ове су ровине биле на јужној страни Богдане и по њима прозове се и ново насеље, Ровине – Ровни, а то је данашње село, које је непосредно везано за Балиновић и на јужну страну од тога.

Сви Балиновци, колико их год има у селу, потомци су оног првог брата, заосталог на Богдани. Међу њих се није нико досељавао, а ако би се ко доселио, тај се одмах и иселио, пошто није могао наћи подесних погодаба за свој опстанак. Балиновци су и данас род међу собом, не узимају се и свуда истичу своје сродство; многи су се иселили одавде, те их има у Памбуковици, Ваљеву, Шарбавама и другим областима. У селу их данас има 36 кућа, славе Св. Јована.

У Ђурђевиће се скоро призетио неки МИТРОВИЋ из Мајиновића, па је примио презиме Ђурђевића, а слави Св. Алимпија и Св. Јована.

У селу има 37 кућа од 2 породице.

Балиновци се занимају земљорадњом. Занате уче и раде по селу и околини, али узгред готово сваки се бави по каквим споредним послом, као: жежењем креча и трговином.

 

ИЗВОР: „КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић


Коментари (6)

  • estavella

    Ako se jedan deo familije iselio u Pambukovicu, tamo su nastanjeni od 1820/30 tih sa prezimenom Balinovac koja je sansa da se sazna kako su se prezivali u inicijalnom selu Balinovicu.

    Одговори
  • Александар Маринковић

    Класичним путем врло тешко јер се тек деценијама после те сеобе престало са мењањем презимена (Петар Марковић има сина Јована Петровића итд.). Једина поуздана метода је ДНК анализа пажљиво изабраних мушких глава балиновачких породица и оних у Памбуковици. Слично је и са Коларићима у Комирићу који су дошли из Толисавца, где су имали различита презимена, а којима је Коларић било заједничко (нешто као џемат, братство).

    Одговори
  • estavella

    hvala puno…ali postoji mozda jos jedan tracak nade. U turskim tefterima 1831 spominje se samo 1 Balinovac trgovac Ilija…i to u nekim tefterima da , nekim ne. treba proveriri i teftere Balinovica i kad bi postojali barem stariji malo i naci osobu. isto vazi i za Кolarice.Hvala.

    Одговори
  • Branko

    Zaboravili ste da u Balinovicu ima 1k Obradovica preko 100 godina slava Sv.Georgije

    Одговори
  • Александар Маринковић

    Бранко,
    нисам заборавио 1 кућу Обрадовића у Балиновићу, из простог разлога што се она не помиње у књизи чији садржај преносим.

    Одговори
  • Zoran Đurđević

    Poštovani gdine Marinković-u,
    Poštujem vaš izvor, ali u njemu ima i netačnih činjenica od kojih ću ja kao neko ko vodi poreklo iz tog sela i neke navesti :
    – U Balnoviću ne postoji prezime Đoković, već Đokić,
    – Seoska slava odnosno preslava jesu Jovani odnosno tzv. Letnji sveti Jovan koji se slavi 07.juna (po novom kalendaru),a ne 08. maja.
    – Đurđević koji se prizetio iz Majnovića potiče od Vujića (a ne Mitroviča)i tačno je da slavi svetog Alimpiju.

    Na kraju, mislim da bi pored podataka iz izvora koje ste koristili portal u svom sadržaju trebao i imti tačne podatke i da ga kao takvog i treba ažurirati nakon saznanja o njima. Na taj način on bi predstavljao pravi izvor koji bi sadržavao što tačnije podatke.
    Pozdrav, Zoran

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top