Порекло презимена, село Бабајић (Љиг)

Порекло становништва села Бабајић, општина Љиг. Стање из 1907. године, према студији ”КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА”, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Село Бабајић је на левој обали реке Љига, а према рудничком селу Гукошима, с друге стране Љига. Село је на косањицама, које од Сувобора слазе Љигу.

Бабајић је село разбијеног типа. Сеоске су куће по косама и изнете на брегове изнад појединих потока, али су врло растурене, тако да нигде ни две нису заједно.

Бабајић је према харачким тефтерима из 1818. год. имао 27 домова са 74 харач. главе, према попису из 1866. год. било је 44 дома са 270 становника…према попису од 1900. год. било је 86 домова са 547 становника.

Откуда је име селу непознато је, зна се само толико, да је село врло старо, да има и старих породица.

У Пејчићима, најстаријој сеоској породици, и данас се распознају стара насеља овога села: сувомеђине, бедеми и остаци некадашњих станова замрлих, исељених и растурених становника овог села.

Бабајчани занимају се поглавито земљорадњом и сточарством, осим оних који су насељени на реци Љигу, чије је главно занимање занат или трговина.

Село преславља Спасов-дан.

 

Порекло становнштва и оснивање села

 

• ПЕЈЧИЋ (2 к.) – Бабајић је основала породица Пејчића, за коју се држи да је ”од Косова” и да није никад могла имати више од 2-3 куће. Пејчићи млади изуммиру и то изумиру у јакој мери….све скоро на умору, славе Св. Ђурђа. Старе куће Пејчића биле су на коси до Цветановаца, од прилике 300 м на запад од данашњег Бабајића, друмског насеља.
• КОЛАКОВИЋИ (Колаци) (20 к.) – први досељеници; досељени у неколико породица из Никшићке Жупе пред крај 17. столећа. Неки су од Колака заостали у Старом Влаху и по горњим селима ове области, а овде су сишле 3 породице и населиле се у Годевдцу, код Колачке Чесме, 200 м на југ од Пејчића. Од досељене 3 породице овог села једна се одмах одселила у Качер, у Јарменовце, и од се су тамошњи Колаковићи; њих је у селу 20 кућа, славе Св. Луку и готово су сви изменили ово старо презиме.
• БРКОВИЋИ (12 к.) – доселили су се после Колака на годину, а не више, из Остатије у Старом Влаху и населили по дну села, испод Колака, где су и данас; славе Св. Ђурђа.

 

Новије породице – досељене у Пејчиће:

• ЈОВАНОВИЋ (1 к.) – доселили се у Пејчиће из Берковца, призетио се пре 40 год. (оп. А.М. – око 1865.), слави Св. Ђурђа и Св. Николу.
• ПАНТИЋ (2 к.) – из Љутица окр. ужичког, чији се отац доселио као слуга пре 40 год., славе Св. Ђурђа.
• СРЕТЕНОВИЋ (1 к.) – из Љутица, окр. ужичког, доселио се као слуга и ушао жени у кућу пре 30 год., славе Св. Јована.
• ТОДОРОВИЋ (1 к.) – дошао на купљено имање пре 33 год., из Кад. Луке, слави Јов. Милостивог
• ЈАНКОВИЋ (2 к.) – из Лалинаца, чији се отац доселио на имање пре 40 год., има их 2 куће, славе Св. Јована.

Новије породице – досељене у Колаковиће (од 1846. год. па на овамо):

• МИЈАИЛОВИЋ (1 к.) – дошао из К. Луке на имање, слави Св. Арханђела.
• ИЛИЋ(3 к.) – отац доселио се из Мушича окр. ужичког као занатлија па се овде стално настанио, славе Ђурђиц.
  • ЦВИЈОВИЋ (1 к.) – је из Ракара дошао на имање, слави Св. Ђурђа.
  • НИКОЛИЋ (2 к.) – отац се доселио однекуд из Ст. Влаха; славе Св. Арханђела.
  • СРЕДОЈЕВИЋ (3 к.) – отац се доселио у Колаке из Г. Лајковца ове области, славе Св. Игњатија и Св. Луку.
  • ЈАНИЋИЈЕВИЋ (2 к.) – су из Дражиновића окр. ужичког; отац им се населио као слуга; славе Св. Ђурђа.
  • ЂУРИЋИ (2 к.) – су из Каленића окр. ужичког, дошли на купљено имање, славе Св. Ђурђа и Св. Луку.
  • ЈАЊИЋИ (2 к.) – су из истог села, досели им се отац као слуга и призетио се и славе Св. Ђурђа и Св. Луку.
  • ТРИФУНОВИЋ (1 к.) – се скоро доселио као слуга и Оровице у Азбуковици, слави Св. Стевана.
  • СРЕМЧЕВИЋ (2 к.) – је насељен на Ђурића имању, слави Св. Арханђела.
  • ЗВРНДАЦИ (3 к.) – су из Осата; њихов дед се доселио као занатлија, па се призетио у Колаке; славе Св. Арханђела и Св. Луку.
  • ЈАНКОВИЋ (1 к.) – доселио се на купљено имање из Планинице, слави В. Госпођу.
  • АРУНОВИЋ (1 к.) – је из Велишеваца, доселио се на купљено имање, слави Св. Ђурђа.
  • ТАДИЋ (1 к.) – призетио се у Колаке, а доселио се из Штавице окр. рудничког, слави Св. Николу и Св. Луку.
  • МИЛАНОВИЋ (1 к.) – је из руднич. Бањана дошао уз матер, слави Св. Јована.
  • ПАВЛОВИЋ (1 к.) – је из Берковаца дошао уз матер, слави Св. Јована.
  • СТАНКОВИЋ (2 к.) – из Палежнице дошли на купљено имање; славе Св. Николу.
  • СИМИЋ (3 к.) – њега је отац довео из Дудовице, окр. Београд; славе Св. Ђурђа и Св. Луку.

 

Новије породице досељене у Брковиће:

• НИКОЛИЋ (1 к.) – досељен из Палежнице, слави Св. Николу.
• МИХАИЛОВИЋ (5 к.) – из Бранетића, окр. рудничког, њихов је отац дошао жени у кућу пре 80 год., славе Св. Николу и Св. Ђурђа.
• ШУКИЋ (2 к.) – из Попадића ове области, њихов отац доселио се као уљез; славе Св. Петку и Св. Ђурђа.

 

На источном делу села на путу Ваљево – Г. Милановац, при обали реке Љига налази се друмско насеље овог села. Становници овог краја су обично занатлије, трговци и чиновници, који се узгред готово сви баве и земљорадњом. Прво се у овом крају населио Јовановић као терзија, ну данас не ради занат већ се бави трговином, он је из породице Михаиловића у овом селу, слави Св. Арханђела. Јовановић је сишао из села 1865. год. и од тог доба населише се и остали. КОВАЧЕВИЋ је дошао као терзија и трговац из Босне, па пошто је наследио неког свога претходника, чију је радњу и имање примио, слави Св. Пантелију и Св. Ђурђа. ПОПОВИЋ је из Вртиглава, доселио се као свештеник, слави Св. Ђурђа. ПАВЛОВИЋ је из Тометиног Поља у окр. ужичком, доселио се као абаџија и трговац, слави Св. Луку. МИЛАДИНОВИЋ доселио се из Дрлача окр. подринског као трговац, слави Св. Трифуна. РАЦИЋ доселио се са Катића у Ст. Влаху као механџија, слави Св. Николу.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА”, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић