Порекло презимена, село Слепчевић (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Слепчевић, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку БРАЈИЋИ (Степањдан, 7 к), из Царине (код Порекло становништва села Слепчевић, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку БРАЈИЋИ (Степањдан, 7 к), из Царине (код Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Слепчевић (Шабац)

Порекло презимена, село Слепчевић (Шабац)

Порекло становништва села Слепчевић, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века

 

Досељени у 18. веку

БРАЈИЋИ (Степањдан, 7 к), из Царине (код Пецке), старином су из околине Шибеника; вадили руду по Прослопу и Јаловику; из Царине се раселили у Завлаку, Борину, Слепчевић, и Штитар.

ЈАКШИЋИ (Миољдан, 7-1 к), и од њих ГЛИШИЋИ (5 к), од Лике.

ДОБРИЛОВИЋИ (Јовањдан, 6-3 к),из Тршића, у Јадру; прешли у Слепчевић и Салаш Црнобарски (Добри ловићи и Тодићи); старином су из Црне Горе.

ЈЕРЕМИЋИ (Лазаровдан, 2- 1 к), из Чајетине, на Златибору; по предању, у сеобу су кренула три брата (први застане у Јадру, други остане у Срему – после бежаније, а трећи се насели у Слепчевић.

КАТИЋИ (Степањдан, 7-2 к), из Дворова, у Семберији; један су род са Катићима у Глоговцу и Белотићу.

КАЧАРЕВИЋИ (Никољдан, 2 к), из Балатуна, у Семберији; доселила се два брата, од којих – млађи остане у Салашу Црнобарском, и од њега су данашњи Носовићи.

МИТРОВИЋИ (Ђурђевдан, 5-1 к), старо име Веселиновићи; дошли из Тријешнице, у Азбуковици; доселио се Јован, са сином Сретеном.

ПАНИЋИ (Никољдан, 7 к), од Подгорине; исти су род са Панићима у Штитару и Табановићу.

КРСМАНИЋИ (Никољдан, 9-3 к), од рода Перовић, досељених . из Херцеговине у Дворску, а затим у Мачву; један су род са Пејовићима (Црна Бара и Салаш Црнобарски), Васиљевићима и Ђорђевићима (Дубље), Вићен тићима (Засавица 1), Ј адранским (Салаш Ноћајски), и Гајићима и Пејдићима (Богатић); име су добили по баби Крсми.

ЋАТИЋИ (Степањдан, 1 к), од рода Милосављевића, из Криваје, у Поцерини; по предању, Радоје био ћата (писар) неког Срећка, харамбаше.

ЋИРКОВИЋИ (Лазаровдан, 5-4 к), и од њих ТОМИЋИ (6-1 к); дошла из Босне браћа Ћирко и Тома.

КОМАНОВИЋИ (Аврамије, 13-1 к), и ДОКИЋИ (22-3 К), један су род, досељен из Босне; Комановићи се раније звали Коменовићи.

 

Досељени почетком 19. века – од Првог српског устанка до 1829. године

ЕКМЕЏИЋИ (Ђурђевдан, 2 К), из Херцеговине.

КАРИЋИ (Аранђелов дан, 18-7 к), од Милосављевића из Босне.

МАРИНКОВИЋИ (Степањдан, 8 к), из Босне; од њих су Маринковићи у Липолисту.

ИВАНОВИЋИ (Ј овањдан, 8-1 к), од мајурских Ивановића, досељених из Семберије; један су род са рибарским Ивановићима.

МИЛОШЕВИЋИ (Митровдан, 11-1 к), из Босне.

МАРИЋИ (Игњатије, 11-1 к), из Босне.

ТОПАЛОВИЋИ (Алимпије, 3 к), из Руњана, у Јадру.

РАДОЈЕВИЋИ (Никољдан, 3 к), и ВАСИЉЕВИЋИ (10-7 к), један су род, од Радојевића из Горњег Добрића, у Јадру, преци су им, по предању, били у бежанији, у Срему, из које се вратила браћа Трише (од њега су данашњи Радојевићи), и Васиљ (од њега су Васиљевићи); старином су из Лике.

Не знају порекло ВУКОВИЋИ 1 (Ђурђиц, 6-2 к), и САВИЋИ 1 (Ђурђевдан, 3 к).

 

Досељени између 1829. и 1863. године

ИВАНИЋИ (Степањдан, 9-2 к), од Ужица.

ТРИШИЋИ (Аврамије, 2 к), из Босне.

МАРЈАНОВИЋИ (Врачи, 3-1 к), из Госпића, у Лици; доселио се Живан.

Не знају порекло МИТРАШИНОВИЋИ (Степањдан, 15-1 к), МИЋАНОВИЋИ (Јовањдан, 3-1 к) и СТЕПАНОВИЋИ (Игњатије, 5 к).

 

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

АВРАМОВИЋИ (Игњатије, 2 к), из Корените, у Ј адру; доселио се Живко 1865. године.

АНТОНИЋИ (Јовањдан, 3 к), из Ликодре, у Рађевини; од рода Мигровића је МАРКОВИЋИ П (Томиндан, 4 к); доселио се Реља, из Брасине, 1885. године; прво, држао механу у Петловачи, а затим у Слепчевићу.

МИЛИНКОВИЋИ (Ђурђевдан, 5 К), од Јадра.

ПЕТРИЋИ (Игњатије, 5-3 к); досељена браћа Глиша, Стева и Тома, из Босне, прво – у стражу (Јадар), а потом – Тома, са сином Остојом, населио се у Слепчевић; њихови рођаци у Стражи променили су име у Селиће.

СИМИЋИ (Ђурђевдан, 4-6 к); доселио се Васо, ћурчија, из Скрађана (1880. године).

СТОЈАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 2 к); били доводци уз матер, која се преудала у Кариће; доведени из Штитара (ту Стојановићи више не постоје).

Пребегли из Босне, 1875. године: ГОЈКОВИЋ (Аврамије, 1-2 к); од њих има одсељених у Змињаку.

КРНЕТИЋИ (Томиндан), од рода Крнета из Босанске Крајине.

СЛАДАКОВИЋИ (Јовањдан, 1 к), пребегао Илија, усињен у Ивановиће.

ТРИФУНОВИЋИ (Ђурђевдан, 1-2 к).

Не знају порекло САВИБИЋИ (Ђурђевдан, 5 к), и ВУКОВИЋИ П (Пантелиндан,3 к).

 

Досељени између два светска рата

БОШКОВИЋИ (Степањдан, 1 К), дошли из Шетића (код Зворника), 1930. године.

ЈАНКОВИЋИ (Трифуњдан, 1 к), из Црне Баре, Драгутин КОЛАРИЋ (1 к), из Богосавца.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top