Порекло презимена, село Прњавор (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Прњавор, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе, досељени су: ВЕСЕЛИНОВИЋИ (С Порекло становништва села Прњавор, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе, досељени су: ВЕСЕЛИНОВИЋИ (С Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Прњавор (Шабац)

Порекло презимена, село Прњавор (Шабац)

Порекло становништва села Прњавор, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века

 

Досељени у 18. веку

Из Црне Горе, досељени су: ВЕСЕЛИНОВИЋИ (Степањдан, 14-1 к); има их и у Рибарима.

ГВОЗДЕНОВИЋИ (Лучиндан, 12-5 к).

КАЛАБИЋИ (Ђурђевдан, 8 к), од Дробњака.

КАНДИЋИ (Никољдан, 7-2 к), ПЕРИЋИ (7-2 к), ЧАРКИЋИ (15-4 к), и од њих РИБИЋИ (11-2 к), један су род; по предању, доселила се браћа Канда, Пера, Чарке и Риба.

ЋИРКОВИЋИ (Никољдан, 11-2 к), старо име Николићи; од њих су ДИКОСАВИЋИ (3 к), ЈЕКИЋИ (11-2 к), и СТАНИЋИ (3 к): по предању, доселила се браћа Ћирке и Момчило, са снајама Јеком (Јекићи), Станијом (Сганићи), и Дикосавом (Дикосавићи); Јекин муж звао се Мијајло (садашњи Мијајловићи), Станијин – Теодосије (данашњи Теодосићи), а Дикосавин – Кардо.

САВИЋИ (Мала Госпојина, 3-1 к), од рода су Ројевића; досељени од Никшића, браћа Сава (Савићи), и Аћим (Аћимовићи и Илијашевићи, у Бадовинцима).

ГАРАБИЉЕВИЋИ (Јовањдан, 18-1 к), и од њих ТАНАСИЋИ (4 к); Гарабиљевића кажу да их има и у Руми (7 к), и да су с њима један род.

ВУЈЕВИЋИ (Аранђеловдан, 14-2 к), и од њих КРСМАНОВИЋИ (3 к) и ПРАЈЗОВИЋИ (5-1 к).

КРИЛОВИЋИ (Лучин дан, 30 к), из Херцег Новог; по предању, четворица браће побегну из завичај а због убиства Турчина, те један од њих остане у Сјеници, други оде у Румунију, трећи – у Срем, а четврти се насели у Прњавору.

МАРЈАНОВИЋИ (Никољдан, 3 к).

МИЛОШЕВИЋИ (Степањдан, 13 к), од рода су Петровића.

ПОПОВИЋИ (Јовањдан, 7 к); прво, били насељени у Клењу, име су добили по попу који је служио у цркви Лазарици стара црквина у градини Берића).

Из Херцеговине дошли су АЛАНОВИЋИ (Никољдан, 25 к); један су род са Алановићима, у Змињаку.

СРДАНОВИЋИ (Никољдан, 30 к); прво, били у Балатуну, у Семберији; име добили по Илији Срдану, буљугбаши мачванском; старо име не знају.“

Из Босне, прешли МИЛИНКОВИЋИ (Ђурђевдан, 50 к); од њих су Беговићи, у Дуваништу. БАБИЋИ (Ђурђевдан, 5 к), један су род са Бабићима у Црној Бари.

ВАСИЋИ (Степањдан, 5 к), и ЈАЊИЋИ (6 к), један су род.

МИЈАТОВИЋИ (Ђурђевдан, 7-3 к).

КУЛЕЗИЋИ (Мрата 80-3 к), од рода Кулиза; досељени са планине Рудник у Србији; исти су са Кулезићима у Причиновићу.“

 

Досељени почетком 19. века- од Првог српског устанка до 1829. године

Из Црне Горе: МИЛУТИНОВИЋИ (Никољдан, 4-2 к), из Штитара, села на граници са Херцеговином; по предању, доселио се Гајо, са петорицом браће, три сестре, и родитељима; Од рода су Васарића, и један су род са Милутиновићима у Засавици и Дреновцу.

ПУШКАРЕВИЋИ (Ђурђевдан, 12-5 к), од рода Гавриловића.

Из Херцеговине су: АНИЧИЋИ (Јовањдан, 7-1 к), и од њих КЕВИЋИ (2-2 к).

РАКИЋИ (Никољдан, 1 к). РИСТИЋИ (Аранђеловдан, 12 к), старо име Шупетовићи.

Из Босне су: ЂУРЂЕВИЋИ II (никољдан, 2 к), звани Оџићи; један су род са Оџићима у Богатићу.

КРСТИЋИ (Никољдан, 3 к); прозвани по баби Крсти, која је погинула у Чешљевој бари; од њих су Крстићи У Змињаку, СОКОЉАНСКИ (Никољдан, 3 к), и од њих ЈЕШАНИЋИ (3 к), од рода су Кенића, из Соколца.

ТРИФКОВИЋ (Ев. Матеја, 11-1 к).

ТРНИНИЋИ (Никољ дан, 7 к); доселила се Трнина, са мужем Лазом, из Босанске Крајине; род су са Трнинићима у Узвећу.

Из Јадра су САМУРОВИЋИ (Јовањдан, 15-3 к), од Максимовића, из Грнчаре. Старином су досељени у Јадар из Херцеговине. Прво су били у селу Доња Радуша (ужичка Црна Гора).

Из Поцерине су СТЕФАНОВИЋИ (Никољдан, 3-1 к), звани Масаловићи; доселио се Стеван, из Добрића; уљез у Зељиће (замрли).

Из Рађевине су ТУФЕГЏИЋИ (Ђурђиц, 5 к), из села Ликодре, и ЂУРЂЕВИЋИ 1 (Јовањдан, 4 к), из Церове.

Не знају порекло МАЈСТОРОВИЋИ (Јовањдан, 1-2 к), МАКСИМОВИЋИ, звани Пртљаговићи (Никољдан, 2 к), и ПЕЈИЋИ, звани Шуште ровићи (Ђурђевдан, 5-1 к).

 

Досељени између 1829. и 1863. године

БАЋАНОВИЋИ (Мрата, 2 к): дошао Живан, из Причиновића, на ујчевину у Милошевиће. ЖИВКОВИЋИ (Митровдан, 5-1 к), из Херцеговине.

ИВАНИЋИ 1, звани Беговићи (Срђевдан, 5- 1 к), из Босне.

ИВАНИЋИ II (Лучиндан, 4-1 к), старо име Јелићи;“ мисле да су дошли од Ивањице (због презимена).

ЈОВАНОВИЋИ 1 (Ђурђевдан, 4-2 к), из Цикота, у Јадру.

ЈОЦИЋИ (Ђурђевдан, 7-5 к), из Поцерине; старином су из Херцеговине; један су род са Јоцићима у Бадовинцима.

КАТИЋИ (Ђурђевдан, 10-2 к), не знају порекло.

КОМЕСАРОВИЋИ, звани Кундићи (Никољдан, 3 к), из Црне Горе, ЛАЗИЋИ, звани Кукаловићи (Ђурђевдан, 4-1 к), дошли од глушачких Лазића, досељених из Црне Горе.

ЛИКОДРИЋИ 1 (Ђурђевдан, 2 к), из Ликодре, у Рађевини.

ПОПАДИЋИ (Никољдан, 1-2 к), не знају порекло.

ПЕТРОВИЋИ (Јовањдан, 3-1 к), из Борање (зову их Борањци), у Рађевини.

ТРИШИЋИ, звани Тицановићи (Аранђеловдан, 3 к), из Босне. КРСМАНИЋИ(Аранђеловдан, 7-4 К), од Ђаламића, у Клењу.

 

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

БОГУНОВИЋИ (Св. Сава, 3 к), не знају порекло.

ВАСКОВИЋИ (Аранђеловдан, 1 к), потичу од неког Васка, досељеног из Црне Горе. ДИКАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 7-2 к), од Марића из Милине, у Јадру.

ЛИКОДРИЋИ II звани Кундићи (Аврамије, 2 к), од Чајића из Ликодре, у Рађевини.

МАТИЋИ (Никољдан, 2-3 к); доселио се Јован Црвендлакић из Новог Села (Јадар) посинио га неки Мата, и по њему узео презиме.

ПЕЈЧИНОВИЋИ (Ђурђевдан, 1 к); доселио се Јеврем, са породицом, из Горњег Милановца.

ПЕТРИЧИЋИ (Јовањдан, 6-1 к) дошао Милан, из Крбавице, у Лици, 1880 године.

ЋОСИЋИ (Илиндан, 3-3 к); доселио се Живко, ковач, из Новог Села (Јадар).

ЦВЕЈИЋИ (Никољдан, 2-4 к), од Миливојевића из Остружња, у Подгорини; старином су из Црне Горе.

СЕВИЋИ (Зл. Јован, 12 к), из Црне Баре, од Севића.

ТОМИЋИ (Аранђеловдан, 1 к), дошао Петар, из Црне Горе, служио код Папића (замрли), и наследио њихову имовину.

КОНДИЋИ, звани Тодоровићи (Никољдан, 3-3 к), од петловачких Кондића.

Из Бачке су досељени, 1880. године, ЈОВАНОВИЋИ II (Никољдан, 5 к); дошао Јован, са породицом, из Обровца (код Бачке Тополе).

МАЛЕТИЋИ (Јовањдан, 5-1 к), из Бачке Паланке.

ТРИФУНОВИЋИ (Никољдан, 1-1 к), из Дарде.

Јован АРНАУТОВИЋ (1-1 к), из Бадовинаца.

Милутин БОГДАНОВИЋ (2 к), из Лешнице.

Митар КОКАНОВИЋ, из Клења; дошао на ујчевину у Катиће.

 

Досељени између два светска рата

Живан Берић (1 к), из Богатића, уљез у Милинковиће.

Јеремије ВЕРМЕЗОВИЋ (1 к), трговац, из Трипкова (код Чајетине).

Момчило ГЛИГОРИЋ (2 к), из Јошева, у Јадру; уљез у Кроманиће.

Младен ЗОРБИЋ (1-1 к), бојаџија, из Клења.

МОРАВЧЕВИЋИ (3 к); доселила се браћа Живослав и Владан, из Змињака.

ТАНАЦКОВИЋИ (Часне вериге, 2 к), из Петковице; дошли тетки на имање, у Мијатовиће.

Миливоје ФИЛИПОВИЋ (Степањдан, 1 к), из Брњца, у Јадру.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top