Порекло презимена, село Поцерски Причиновић (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Поцерски Причиновић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војисл Порекло становништва села Поцерски Причиновић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војисл Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Поцерски Причиновић (Шабац)

Порекло презимена, село Поцерски Причиновић (Шабац)

Порекло становништва села Поцерски Причиновић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село Поцерски Причиновић звало се раније Оџино Село, па име промењено још раније од турског рата 1876 (?). Село се дели, откако су запамтили, на три мале: Горњу малу (преко џаде, према Муселину, Јевремовцу и Великој Врањској), Средњу малу (око насипа за Црниљево Пецку) и Дојну малу (на десној страни долине Думаче, на нижој и вишој речној тераси). Највећи део села јесте Бећино Брдо (тамо Турци, неки Бећа седио, погинуо овде). У селу седео и турски оџа. Има и Мамутов поток иде у Думачу.

Врло старо гробље, има и старих споменика.

Путем за Шабац, неогеном косом најниже језерске фазе од 105 га преко карактеристичног одсека, силази се у савску равницу. Коса Поцерског Причиновића је и најближе неогено земљиште дилувијуму и алувијуму савском.

Бунари у Горњој мали дубине 15 — 24 m. И у Доњој мали бунар Деспотовића 24 m дубок; у Средњој мали 20 — 24 m дубине. Врела преко лета сва пресуше, а и бунари усахњују.

На Думачи воденица Деспотовића и других (поредовничка Бабићи, Гргуровићи, Петровићи, Теодоровићи и др.) стара турска воденица, стално је поправљају, чисте муљ зид.

Сеоска преслава од старине Ускрс мали (Водена недеља, прва по Ускрсу). Најстарије седиште за сеоске скупове Марјановача „Код липе” (подмлађивала се, старо стабло нису запамтили) у Дојној мали. Пре 40 година прешли на Пољицу, код кућа Ивковића, близу гробља у Средњој мали.

Село Поцерски Причиновић 574 становника има и 132 куће.

 

Фамилије.

Дојна мала:

Деспотовићи (5 к., Ђурђиц). По причању оца Љубинковог (49 год.) Теофила (умро 1924. год.) Деспотовићи се доселили из Шљивове, из Рађевине. Памти се девет колена Деспотовића. Дошли Деспот и браћа му Веселин и Василије. Фамилија се пре звала Васиљевићи, па по Деспоту променила на данашње презиме.

Капетановићи (изумрла фамилија).

Гргуровићи (2 к., Никољдан). Живанов (24 год.) отац Драгољуб, деда Чедомир, прадеда Радомир, чукундеда Гргур он дошао у изумрле Капетановиће, од шабачког Црниљева,

Јанковићи (3 к., Лучиндан). Из Црне Горе, прадеда дошао.

Ћирић Никола (1 к., Лучиндан по имању). Из Ливада шабачких Шипурске ливаде (а разликују се и Касарске и Мајурске ливаде) дошао Никола пре 21 годину. Његов деда из Бачке, из Старог Сивца, пре 100 година дошао.

Тодоровићи (1 к., Митровдан). 3 к. у Дојној мали, 4 к. у Средњој мали. Марков (48 год., председник МНО) отац Љубинко, деда Маринко, а његови стари дошли од Прокупља тако причао „ћале” Видоја Станиплића.

Станишићи (3 к., Аћим и Ана). 2 к. у Дојној, 1 к. у Средњој мали. Видојев (24 год.) отац Иван, деда Михаило, прадеда Павле, чукундеда Станислав, даље не знају. Презивали се Моравчевићи, славили другу славу. Једни остали у Добрићу (тамо и сад Моравчевићи), а ови овде. Од Мораве.

Бабићи (6 к., Мратиндан — „Стевана Дечанског!”). Сви у Дојној мали. Алексин (48 год.) отац Јанко, деда Живојин, из Шљивове.

Петровићи (3 к., Аранђеловдан). 1 к. у Средњој мали, 2 к. у Дојној. Љубинков (28 год.) отац Трифун, деда Матија, прадеда Јовица, његов отац Петар (?) из Црне Горе.

Јовановић Милан (1 к., Митровдан). Исто порекло као Тодоровићи збратимили се били.

Гладовићи Милорад, Цветко и трећи брат Милун (3 к., Никољдан). Из Комирића пре 28 година први дошао, а остали пре 5 година.

Симић Стојиша (1 к., Ђурђиц). Из Градојевића посавотамнавског пре две године дошао.

Жигић Љубица (1 к., Ђурђевдан била слава, а она сада суботарка). Из Лике 1920. године.

Нинковић Иван (1 к., Митровдан). Из Дојне Бадање, пре 10 година.

Јанковић Божа (1 к., Степањдан). Из Букора, пре 3 године.

Поповић Чеда (1 к., Ђурђевдан). Живи у Шапцу. Стари.

Средња мала:

Павловићи (3 к., Ђурђевдан). Стари досељеници, непознато одакле.

Рањковићи (3 к., Ђурђиц). Досељени, непознато одакле.

Ивковићи (1 к., Ђурђиц). Деда Ивко стари досељеник кад дошао било 4 – 5 кућа у селу. Непознато одакле. Међу првим досељеницима били Бабићи, Лешановићи и др.

Симеуновићи (2 к., Ђурђевдан). Новаков (55 год.) отац Драгомир, деда Ранко и брат му Марко, прадеда Ђорђе он дошао од Ваљева, остали овде рођени.

Аврамовићи I (6 к., Никољдан). Живков (38 год.) отац Живота, деда Живан. Досељени, непознато одакле.

Аврамовићи II (5 к., Ђурђиц). Драгутинов отац Митар, деда Станоје, прадеда Иван звани Цар досељени, непознато одакле.

Милић Стево (1 к., Ђурђевдан). Из Бачке, 1920. год.

Перић Живорад (1 к., Аранђеловдан, по жени). У Јовановиће ушао као зет из Горње (Велике) Врањске, пре20 година.

Глишићи ( 3 к., Аћим и Ана). Из Букора у Карађорђево време дошли.

Велићи (1 к., Ђурђевдан). Од Дрине, у доба устанка.

Руцовић Стеван (1 к., Тодорова субота). Из Бачке, из Старог Бечеја његов пранђед дошао.

Јовановић Воја (1 к., Ђурђиц). Из ваљевског Црниљева, пре 20 година.

Лазаревић Борисав (1 к., Алимпије). Из Комирића, пре 6 година.

Филиповић Мирко (1 к., Аћим и Ана). Мирков отац Степан они ишли у Јарак и враћали се. Пореклом из Црне Горе, дошао чукундеда Филип.

Савковићи (1 к., Алимпије). Ђурђија, удовица, њен муж рођен овде, а свекар Сава дошао, као слуга, однекуд, непознато порекло.

Јовановић Зора (1 к., Трифуњдан). Из Срема. Њен муж из Јаска (ном. Јазак), 1920. год.

Јовановић Марко (1 к., Никољдан). Из Велике Врањске пре 40 година.

Џилитовић Душан (1 к., Никољдан). Из Бачке отац Ђура, из Старог Бечеја пре 90 година дошао.

Димитрић Милорад (1 к., Никољдан). Из Комирића пре 4 године.

Ристивојевић Милоје (1 к., Јовањдан). Из Комирића пре 15 година.

Муцић Златомир (1 к., Никољдан). Из Комирића пре 12 година.

Бошковић Светислав (1 к., Ђурђиц). Из Мале Врањске, од гране Макевића велике фамилијe Бошковића, пре 20 година дошао.

Спасојевић Жарко (1 к., Аранђеловдан). Из Никинаца 1946. године, као аграрни интересенти дошли на имање брата од мајке (Ј. Петровић).

Маринковић Живорад (1 к., Аранђеловдан). Циганин румунски, из Грушића пре 6 година.

Горња мала:

Ђукановићи (1 к., Ђурђевдан). Из Комирића пре 100 година.

Стојићевић Павле (1 к., Ђурђевдан, на имање, старчева слава Никољдан, не слави он већ његов Ђока). Године 1942. ушао у фамилију Ђукановића; из Велике Врањске, од Стојићевића Милоша фамилије. Стојићевићи из једне куће у Великој Врањској, а тамо из Босне дошли, пре Милоша.

Стефановићи (2 к., Ђурђевдан). Марков (48 год.) отац Јанко (умро 1915. у 34. год.), деда Марко он и још два брата доселили из шабачког Црниљева пре око 100 година.

Мојсиловићи (2 к., Аранђеловдан). Непознато порекло, можда стари.

Рашевићи (3 к., Јовањдан). Досељени, непознато одакле, по пре- зимену можда из Црне Горе.

Лешановићи (1 к., Св. Никола). Матија жени у кућу, из Хрватске пре око 100 година.

Степић Обрад (1 к., Мратиндан). Из Мале Врањске пре 20 година.

Јанковићи звани Санћилови (4 к., Лучиндан). Из Црне Горе, од устанка.

Станковићи (12 к., Аранђеловдан). Седели су негде у Китогу и ту се доселили у доба кнеза Милоша. Кад су ови влашки Цигани дошли, било свега 8 кућа Срба у селу. Ту добили да крче земљу. Сви имају имања, баве се и занатом (колари и др.) музиком итд.

Станојевић Живко (1 к., Аранђеловдан). Као и предњи, из Китога овамо, Цигани румунски.

Митровићи Борисав и Душан (2 к., Св. Никола слава Борисава, а други слави Петковачу ради здравља променио). Цнгани румунски, из Грушића пре 15 година,

Станојевић Чедомир (1 к., Јовањдан). Из Коцељеве пре 10 година.

Мићић Светислав (1 к., Никољдан). Из Градојевића 1946. године, купиоземљу.

Мићић Драгољуб (1 к. Лазаровдан). Драгољубов (34 год.) отац Алекса, деда Цветин, прадеда Мића он доселио из Лопатња (Подгорски срез) у Градојевић, а Драгољуб овде пре 2 год.

Грбићи (2 к., Аранђеловдан). Из Грушића пре 15 година, румунски Цигани.

Станковићи II (2 к., Аранђеловдан). Из Грушића пре 15 година, румунски Цигани.

Новаковићи (3 к., Никољдан). Из Бачке, из Кулпина, пре више од 100 година. Милошев (60 год.) отац Васа, деда Ћока (он дошао), прадеда Јовиша.

Савић Велимир (1 к., Никољдан). Из Ћуковина 1946, купио земљу. Фамилија тамо остала.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 280-283), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top