Порекло презимена, село Петловача (Шабац)

6. новембар 2012.

коментара: 3

Порекло становништва села Петловача, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века

 

Досељени у 18. веку

АЛЕКСИЋИ (Ђурђевдан, 19-8 к); пребегли из Херцеговине стриц и синовац, због крвне освете.

ЈЕЛИЋИ (Мрата 3 к), из Херцеговине.

ЛАЗИЋИ (Аранђеловдан, 8-1к), од рода Гавриловића, из Брадића, у Јадру.

ИЛИЋИ, звани Швабићи (Никољдан, 7 к), дошли из Срема; од њих су Маргетићи у змињаку.

КОНДИЋИ (Аврамије, 9-5 к), потичу од браће Ранка и Миће Исића, из Брадића, у Јадру, које је усинио Мата Кондић.

МАРТИЋИ (Алимпије, 4 к) из Брадића, у Јадру.

ТУЦИЋИ (Јовањдан, 13-3 к), из Црне Горе.

 

Досељени почетком 19. века – од Првог српског устанка до 1829. године

МИЛУТИНОВИЋИ (Алимпије, 6-5 к), из Црне Горе.

Из Семберије су МИЛОСАВЉЕВИЋИ (Трифундан, 4 к), из Голог Брда, и зато су се презивали Голобрђански.

Из Босне су досељени: АРАМБАШИЋИ (Никољдан, 3-1 к), ВРУЋИКИЋИ (Ђурђиц, 12-5 к), из села Врућице.

РАДОВАНОВИЋИ (Ђурђевдан 3 к), пре се звали Мусићи.

ЧОЛИЋИ (Ђурђиц 21-4 к) исти су са змињачким Чолићима.

ГЛИШИЋИ (Ђурђевдан, 3-1 к), од рода Петровића, из Подгорине; од њих има одсељених у Змињаку.

Из Рађевине су ВЛАЈКОВИЋИ (Лазаровдан, 3-2 к), из Врбића, и ЦЕРОВЧЕВИЋИ (Лучиндан, 1 к), из Церове.

Од Јадра, дошли су ВАСИЉЕВИЋИ (Аранђеловдан, 4 к) од рода Љубинковића, из Руњана.

ИСАЈЛОВИЋИ I и II (Ђурђевдан, 5 к и Ђурђиц, 5-7 к), један су род; дошли из Клубаца; Исаиловићи II ушли су у имовину Тешића (замрли).

ПОПОВИЋИ (Степањдан, 6 к), из Брадића.

МАКСИМОВИЋИ (Ђурђевдан, 4-4 к), дошли из Глоговца, од тамошњих.

НИКОЛИЋИ (Ђурђевдан, 2 к), од Рувидића из Липолиста.

ГРУЈИЋИ (Јовањдан, 1 к), од клењачких Грујића.

Не знају порекло: БИРТАШИЋИ (Срђевдан, 1-5 к), ушли у имовину Матића, који су замрли, МАРЈАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 1 к), ТОМИЋИ (Срђевдан, 7 к), и БАБИЋИ (Лазаровдан, 1 к).

 

Досељени крајем прошлог и почетком овог века

ДЕСПОТОВИЋИ (Јовањдан, 4 к), од рода Анчића, из Семберије.

РУШКИЋИ (1 к); предак им се доселио из Босанског Брода; уљез у Алексиће.

ЕРЦЕГОВЧЕВИЋИ (Никољдан, 9-3 к), дошли из Клења.

АЛЕКСИЋИ (1 к), дошли из Камбеловца, код Пирота, 1880. године; Прво су били у Липолисту, и бавили се цигларством.

Пребегли 1875 године:

ЗАРИЋИ (Јовањдан, 2 к), из Босне МАРКОВИЋИ (Степањдан, 4-1 к); пребегао Деспот, свештеник из Босне. РАДИВОЈЕВИЋИ (Ђурђевдан, 1 к), прешли из Семберије. ТАНАСИЋИ (Петковача, 2 к); пребегао Лазо, из Семберије; уљез у Сипуљце (замрли).

МИЈАТОВИЋИ (3-4 к), доселио се Милорад, из Клења, 1905. године; уљез у Арамбашиће.

ДРАЖИЋИ (Ђурђевдан, 4 к); доселио се Александар, из Богатића, 1900. године.

 

Досељени између два светска рата

ГАЈИЋИ (Степањдан, 2-1 к), из Горње Љубовиђе, у Азбуковици.

ЋОСИЋИ (Аврамије, 1 к), из Бановог Поља; предак им дошао на мираз.

МАЛЕТИЋИ (1 к), из Клења.

ЛАЦКОВИЋИ (3 к), из Клења.

ПАЈИЋИ (1 к), из Клења.

 

 ИЗВОР: macva.awardspace.com

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. dragana

    Malo ste mi pomogli ovim…. ali da li možete da nađete (pošto meni ne ide od ruke) malo detaljnije o poreklu prezimena “Zarić” jer mi treba štoooo preeee imam kao obavezno istraživanje za srpski….
    HVALAAAAAAA UNAPREDDDDD PUNOOOO!!!!!!!!!! :*********** <3 <3 <3

  2. glupost ako ste nesto pisali zasto niste napisali komplet nego rekla kazala babine price.

  3. Aleksandar

    Ovde nije spomenuta porodica Milanović iz Petlovače od kojih je bio sveštenik Ljubomir Milanović i još neki drugi sveštenici. Ima li neko podataka o toj familiji?