Преподобна мати Параскева – Света Петка

Српска православна црква и верници 27. октобра (14. октобра по јулијанском календару) прослављају Препободну мати Параскеву – Свету Петку. Портал Порекло жели срећну славу свима који славе ову велику светитељку српског порекла. Свети Петку, као крсну славу, прославља и Друштво српских родословаца “Порекло”, оснивач портала poreklo.rs.

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή – петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.

Родила се у граду Епивату (Пиват – на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: “Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде” (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату.

Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле их бугарски цар Јован Асен 1238. године пренесе у Трново, да би биле пренете у Влашку након пада Бугарске под Турке. Када је и Влашка постала угрожена турским упадима, а на молбу српске кнегиње Милице мошти су пренете у Београд. Када султан Сулејман I 1521. године осваја Београд, он уз остале драгоцености преноси у Цариград и мошти св. Петке. На молбу молдавског господара Василија 1641. године мошти су пренете у град Јаши, где се и данас налазе (осим два прста шаке, који су у капели свете Петке на Калемегдану).

Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.

Света Петка ужива велико поштовање код Срба, а по броју оних који су је узели за своју славу ова светица заузима пето место – иза Св. Николе, Св. Јована, Св. Ђорђа и Св. Арханђела Михаила.

ИЗВОР: Званични сајт СПЦ, Википедија