Иза неких српских презимена крије се морбидно значење

27. октобар 2012.

коментара: 16

Књига “Презимена су чувари нашег језика” у издању новосадског “Прометеја” ускоро ће доживети своје друго, проширено издање, што је више него добар повод за разговор са ауторком ове књиге, професорком Загорком Вавић Грос.

Ново издање књиге ће, како каже, бити допуњено са тумачењима за још око 200 презимена, а на крају књиге биће урађен и регистар појмова, како би тражено презиме могло што брже и лакше да се пронађе у мору заиста вредних информација.

На почетку разговора, професорка Загорка Вавић-Грос подвлачи да она не ради посао етнолога, већ да порекло презимена пре свега објашњава као лингвиста.

Књига “Презимена су чувари нашег језика” је, заправо, речник о презименима, као што постоји речник страних речи. Сви ту књигу више узимају због презимена, а мени је више био циљ језик. Ми нисмо свесни да говоримо годинама нека презимена, а не знамо шта она значе, каже проф. Загорка Вавић Грос.

На пример?

Ево, рецимо, Оцокољић. Ако се то презиме разматра лингвистички онда то значи “онај који је убио свог оца”.  Или Синобад – “онај који је сина избо”. То су морбидна презимена.

Чекајте, сад ће се Оцокољићи и Синобади сигурно да се наљуте кад прочитају ово ваше тумачење.

Да, неки Синобади имају теорију да потичу од Синбада, морепловца. Више се ни у Турској нико не презива Синбад, а камоли код нас. Људи то мало навлаче како им одговара. Ево, имате и презиме Санадер. Санадер је био Срнодер, онај који је гулио кожу са срна. Онда су они променили једно слово да то изгледа сасвим безазлено. Или презиме Ољача, које је највероватније било Кољача, али то морам да проверим.

Како ћете то да проверите?

Ја сам за то тумачење за то презиме својевремено негде прочитала још док се нисам бавила овим и било ми је занимљиво. Али нисам записала где сам то прочитала, па зато у мојој књизи немам обрађено и то презиме. Али га имам уписаног у мојој свесци. Ја увек изнова ишчитавам оно што сам некад писала и онда то истражим.

Али, неко презиме може да има више значења?

Како да не. Ево, презиме Будаковић. Постојало је некад лично име Будак, хипокористик од имена Будимир, Буда, али се то повукло из употребе. А тај Будак има и свог двојника у апелативима, то је алат. И пошто је име Будак повучено из употребе, онда наравно да сви идемо пре на то да везујемо презиме за алатку којом се копа. Али, увек је препоручљиво пре мислити на лично име, јер је човек мерило свих ствари. И то је случај и кад су у питању и топоними и лична имена и презимена, постоји ту систем.

И, како су најчешће формирана презимена?

Најчешће по имену, затим по занимању, па по месту одакле се долази. Затим по некој телесној особини (нпр. Ћопић, ћопав, Грбовић, грбав) или под утицајем страних језика (Скерлић од Скарлати, Палмотић од Палмоте)… Имате и презимена као што је Кршикапа где се појављује заповедни начин – “крши” и номинатив “капа”.  Или, презиме Црнобрња које је настало по “брњи”. Најчешће је бела брња на њушци коња и такав коњ се зове “брњаш”. Али, постоје и коњи са црном брњом, што је већ куриозитет. И тај домаћин који је био познат по коњу који има црну брњу, доживео је да коњ својом појавом надвиси домаћина и да, на крају, и домаћина и целу његову породицу зову Црнобрња.

Претпостављам да ће се ова објашњења наћи у новој књизи. Шта још ново спремате?

Нашла сам и обрадила доста презимена. Ево, рецимо, имам тумачење за презиме Паштровић, које је настало од придева пастер, што је некад значило шарен. Паштро је, дакле, био онај који је пегав и отуда то презиме Паштровић. Или, на пример, презиме Гобељић које је настало од “гобељав”, што значи “искобељати се”. Биће и објашњење за презиме Арбутина, које је заправо “Харбутина”, што представља грубог човека…

Откуд презиме Дероко у срцу Шумадије?

То није словенско презиме, рекла бих да је италијанско. Дубровчани су имали своје базаре по целом Балкану и претпостављам да је неки трговац са тим презименом дошао овде и остао.

Ако је то презиме италијанског порекла, да ли онда можемо да говоримо да су “презимена чувари (само) нашег језика”?

У праву сте. Има међу нама много људи са страним пореклом и ја сам, колико сам могла, хтела да поменем и њихова презимена, да знају своје порекло. То су све наши суграђани који су можда и заборавили језик својих предака.

Како сте уопште проналазили презимена која обрађујете?

Углавном сам се држала телефонског именика, али сам ишла и по београдским гробљима, да видим та стара презимена и имена. Такође и по читуљама. Читала сам имена фудбалера на дресовима. Опсесија ми је да пратим та презимена. Рецимо, кад су кренуле да се приказују турске серије, прво што сам гледала је онај списак у одјавној шпици. И ту сам нашла, рецимо, Саракоглу, што је презиме Сарачевић. Или, нашла сам презиме Сормаз, што је јасно да је то презиме Шормаз код нас. Иначе, значење презимена Шормаз је “онај који не увене, који је увек једар, млад, пуца од снаге”. То одговара нашем Невен, “онај који не вене”.

Имате ли повратну информацију од читалаца, да ли се неко бунио због неког вашег тумачења?

Звали су, али се ретко ко бунио. Сећам се да су се Грбовићи јавили и рекли да њихово презимене није од грбе, већ од породичног грба. А треба имати на уму да је највећи број наших презимена створених у забити, где људима није било познато да постоје такве ствари као што су грбови. Имате, рецимо презиме Сурла. На први поглед мислимо да се ради о некоме ко је имао велики нос, као што је то случај са слоном. Али, то је немогуће јер је то презиме створено у време кад људи нису могли ни да чују за слона, а камоли да знају како изгледа. Међутим, постојали су Власи, номади, који су ишли по целом Балкану, који су говорили румунским језиком. Код њих је глув био “сурд”, а они су му још нашли суфикс сурдла. И пошто је ту много сугласника, једних поред другог “р”,”д”,”л”,  онда је једно морало да испадне, јер је та комбинација била тешка за изговор. Слично је и код речи срце, које се некад звало срдце, али то се тешко изговрало, па је испало “д”. И тако је и код “сурдла”, “д” је отпало и остало је Сурла. Дакле, не значи да је тај који је добио презиме имао велик нос, већ да је био глув. Од тога је и Шурда – шурда је глув човек, глуваћ.

Дакле, код Срба има тих презимена са румунском основом.

Кад је изашла књига мени се јавио један професор лингвистике и рекао да никад није чуо за романски елеменат у нашем језику. Каже, то њима нико на факултету није рекао и питао ме где сам ја то нашла. А нађе се тога. Ево, код презимена Дракула, Дракулић, ту је тај суфикс -ул. То је члан у румунском. Као што је то случај и код презимена Мамула, Шебула, Секула, Фуртула

Кад су ти суфикси у питању, замиљиве су дилеме које постоје за припаднике племена Кулизе. По једнима они вуку корене од саских рудара, док други сматрају да су потекли из подручја око Скадарског језера.

По овом суфиксу -за јасно је да је реч о албанском пореклу. То -за означава деминутив. При томе, треба имати на уму да су Албанци пре доласка Турака били хришћани, православни и католици. Они су имали хришћанска имена, па је од Николе био Ника па Никеза, или од Ивана, Иво, Ивеза. Чувени Перазићи код Будве су од Петар, Пера, Пераза…

На крају, какво је лингвистичко објашњење за ваше презиме Вавић-Грос.

Грос је моје удато презиме, немачког порекла, док је презиме Вавић, којег највише има у Крњеву (са славом Св. Алимпије), настало по великомученику Вавилу из хришћанског календара. То име потиче из хебрејског, а има варијанта и у руском – Бабељ. Исак Бабељ је мој презимењак, само је код мене В, а код њега Б. У мојој књизи је објашњено кад се Б чита В. Треба рећи да наш народ има своју фонетику и да су имена и презимена настала од усменог, а не писаног говора. Код нас се тако слова М и В често мењају, па имате Тамнава и Тавнава, или оне неготинске пивнице за које се каже “пимнице”, па имате селу Вргудница од Мргудница.

РАЗГОВАРАО: Јовица Кртинић

Коментари (16)

Leave a Reply to лако је!

16 коментара

  1. колак

    Sinobad je sin Obada. Sinobadi su poznata srpska porodica u Dalmaciji. Nosioci su haplogrupe J1. Plemićku titulu kao zaslugu u borbi protiv turaka dobili su od Mletačke Republike.