Порекло глумца Тихомира Станића

23. октобар 2012.

коментара: 5

РОЂЕН: У селу Шешковци (код Лакташа) 17. новембра 1960. године

РОДИТЕЉИ: Отац Недељко Станић (рођ. 30. септембра 1933.) био сеоски учитељ у Шешковцима; мајка Грана (девојачко Драгнић) рођена 27. октобра 1937. у Никшићкој жупи.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (Станићи), Аранђеловдан (Драгнићи)

О ПРЕЦИМА: Ђед по мајци се звао Драго, а баба Пава (дев. Томић), обоје из околице Никшића. По оцу се ђед звао Богдан, а баба Душана (дев. Звиздало). Они су ту, из Лакташа. Моји Станићи су у тај крај дошли из Мрачаја, од Српца. Изгледа да је већ мој прађед Илија био тај који је пребегао тамо у Шешковце јер је у Мрачају убио неког Турчина. А у Мрачај су, изгледа, дошли од Невесиња после “Невесињске пушке”.

ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: Има више верзија, од тога да су ту “стали” после бежања од Турака, па до тога да је по некој жени Стани.

РАТНИЦИ: Са мајчине стране, у Црној Гори, је погинуо један брат, Сава, у Другом светском рату. Са очеве стране нисмо били неки нарочити хероји иако се у “Невесињској пушци” помиње неки Томо Станић. Па ја кад затреба кажем – то су наши преци (смех).

ПОРОДИЧНА АНЕГДОТА: Има једна везана за мене. Сад сам снимао филм у свом селу. Кад сам био мали живели смо у школи у Шешковцима, на спрату. А код мог стрица Вељка, односно код ђеда Богдана, била је кућа са набијеним земљаним подом. Једном, кад ми је било три године, мени се тамо приспавало и рекао сам да хоћу кући, а они ми рекли: и ово је кућа. На то сам им ја одговорио: није то кућа, то је штала! И онда су ме 40 година зезали што сам за њихову кућу рекао да је штала. Све до пре десетак година кад сам радио у Бањалуци и отишао доле у Шешковце и затекао два брата, Милана и Милоша, како нешто раде. Питам: шта то радите? А они ће: Бетонирамо, изливамо у овој старој кући плочу па ће ту бити штала. А ја им на то кажем: па кад сам вам ја још рекао да је то штала, а ви ме 40 година зезате због тога. Е, сад сам ја ове године у тој старој кући, која је постала штала, снимао једну сцену филма “Фалсификатор”. Повод за тај филм, који је режирао Горан Марковић, био је мој отац Недељко, који је два пута био у затвору јер је делио људима сведочанства о завршеној основној школи.

ПОРОДИЦА: Са женом Јеленом Мијовић (нисмо венчани) имам ћерке Милену (рођена 24. децембра 1992.), коју смо крстили као Хану и ћерку Софију Нађу (рођена 18. априла 2004.), још није крштена.

БИОГРАФИЈА: Школу завршио у Козарској Дубици. Уписао Академију уметности у Новом Саду у класи професора Дејана Мијача. Своје прве улоге остварио у Атељеу 212. У позоришту играо више од 90 улога, а најпознатије су му главне улоге у “Хенрику IV”, “Дивљем меду”, “Светом Георгију”. Широј јавности постао познат по улози краља Александра у тв-серији “Крај династије Обреновић”. У филмовима Здравка Шотре углавном играо наратора Стевана Сремца. Тренутно је слободни уметник.

 

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Pozdrav Tihomiru. Nedeljko Neđo mi je bio učitelj.

  2. Миливоје Кузмановић

    Покојни учитељ Неђо (никад га нисмо звали Недељко)је био омиљен међу народом а у то вријеме (не тако давно) су морални и вриједностни критерији били далеко већи.

  3. Mиливоје Кузмановић

    За покојога учитеља Неђу вежу ме двије успомене, покушаћу да их напишем, иако је од тога прошло више од 50 година.
    У петом разреду школ. год. 1958/59 је у нашу школу у Кришковцима дошао учитељ Неђо. Он је за краће вријеме и мене учио, јер је из предмета историја, замјењивао наставницу Олгицу. Знам да је то био зимски период. Пита он мене на часу историје нешто о феничанима и Феникији а ја за срећу сам баш ту лекцију добро научио (био сам добар и врло добар ученик). Знао сам све. Те ме још пита по чему су били феничани познати? Одговорим да поред тога да су били добри трговци и мореполовци, производили су пурпурну (кардиналску) боју. Он ми уписа у дневник петицу, за мене велику као Тргилав, пусти ме са наставе, натовари ме на задружни камион, који је ишао у Прњавор по робу, задужи ме да му на пошти у Прњавору уплатим спортску прогнозу (италијанско првенство у фудбалу). Прије што сам сјео у камион, пита он мене још, шта мислим за утакмицу Аталанта : Каљари (ја појма немам)и да кажем било шта 0, 1 или 2? Кажем ја јединица, побиједиће Аталанта! Мислим да је уписао ту комбинацију а резултата се не сјећам.
    Кад сам у јуну 1962. године завршио осми разред, одлучим ја да се упишем у Учитељску школу у Бања Луци, заједно са мојом школском другарицом Стојанком Мартић.
    Учитељ Неђо узме нас двоје сеоске дјеце и пјешице до Косијерова (скелом “компом” преко ријеке Врбас) и на “канал” на аутобус за Бања Луку. Све нам је помогао и као вођа пута, око пријемног испита, савјетима, био је као родитељ.
    Био је повисок, витак, лијепих црта лица, комуникативан, културан. За социалну културу био је геније у правом смислу био је људина – таква му је добра и честита сва фамилија. Док се није почео снимати филм “Фалсификатор”, нисам никад чуо за те фалсификоване дипломе и затворе, још и данас у то не могу да вјерујем. Иако сам често долазио у Шешковце о учитељу Неђи никад нисам чуо ништа лоше. Њега бих поштовао и поштујем да је фасификовао пет хиљада диплома. Знам гдје је његов гроб У Шешковцима, често пред гробом застанем и сјетим се овога што сам написао.
    Нисам му испунио жељу, завршио сам само један разред Учитељске школе, прешао сам у Економску школу а послије тога сам уписао и завршио студиј економије на Економском факултету у Марибору, гдје сам и дипломирао и стекао звање универзитски дипломирани економиста.
    Школска другарица Стојанка Мартић је била дугогодишњи омиљени просвјетни радник и педагог, данас са породицом живи у Бања Луци.

  4. da li ces ponovo igrati sasu obrenovica na televizijama pink pink 2 foxs tv laki tv plana pink premijum i da li nameravas da glumis u tvi lajvt saga americku seriju i u americku seriju dosije x ulogu sase obrenovica sa istom glumackom ekipom irena /irina bogdanovic 27 iz velike plane