Порекло презимена, село Глушци (Богатић, Мачва) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Глушци, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Херцеговине су дошли: ГРАОВЧЕВИЋИ ( Порекло становништва села Глушци, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Херцеговине су дошли: ГРАОВЧЕВИЋИ ( Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Глушци (Богатић, Мачва)

Порекло презимена, село Глушци (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Глушци, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века

 

Досељени у 18. веку

Из Херцеговине су дошли:

ГРАОВЧЕВИЋИ (Ђурђевдан 100-10 к), од Грахова, и од њих АНТОНИЋИ (10 к), и ЛУКИЋИ (4-8 к); од старина, има одсељених у Шеварицама.

БУДИМИРОВИЋИ (Игњатије, 39 к), и ВИТОРОВИЋИ (23-6 к), један су род; по предању, били у бежанији, чак до Галиције, а затим се браћа Будимир и Витор врате, и населе уГ лушцима; исти су род са Малетићима (Дабићи, Ћуђићи, Вуковићи, Даничићи) у Богатићу, Дакићима у Бановом Пољу, Панићима и Божјаковићима (Шербићи) у Ноћају, и Малешевићима у Салашу Ноћајском.

НЕДЕЉКОВИЋИ (Никољдан, 7-2 к); од њих су ПАЈИЋИ (28-4 к), и ПЕРИШИЋИ (31 к), по предању, досељена браћа Недељко, Паја и Периша.

БРКИЋИ (Никољдан, 37-11 к); пре се звали Стевановићи; род су са Стеванићим:а у Липолисту.

ЛАЗИЋИ (Ђурђевдан, 4-2 к), из Црне Горе; зову их у селу Буљубашићи, по Лази буљугбаши из Првог устанка; од њих су одсељени у Прњавору.

ОБРЕНЧЕВИЋИ (Трифундан, 19-3), досељени из Дворова, у Семберији, од рода Лопандића; исти су род са Драгићевићима и Ј анковићима у Салашу Црнобарском; од њих су ПОПОВИЋИ (4-4) и ЂУКАНОВИЋИ (10-5 к), а од ових – ПАНТИЋИ (1 к) у Глушцима, Арсеновићи у Штитару, Јокићи II у Клењу, а одсељених Обренчевића има у Штитару и Метковићу.

БАРЈАКТАРЕВИЋИ (Јовањдан, 5 к), досељени од Мораве. Старо име Николићи. Од њих су ДИМИТРИЈЕВИЋИ I (4 к), који су се пре звали Јездимировићи, и СИНЋИЋИ (14-1 к). Барјактаревићи су добили име по претку који је био барјактар у некој војсци.

РОСИЋИ (Ђурђиц, 21-9 к), досељени из Пилица, у Босни, од родаПепелчевића;“ по предању, дошла баба Роса – са четири сина; исти су род са Пепелчевићима у Ноћају, и Туфегџићима у Раденковићу.

СИМИЋИ (Ђурђевдан, 25-6 к), досељени из Руњана села, у Јадру; исти су род са Живковићима у Црној Бари, Кузмићима у Равњу, Симићима у Глоговцу и Равњу, и Весићима и Ћаковићима у Глоговцу; од њих има одсељених у Дубљу.

 

Досељени почетком прошлог века- од Првог српског устанка до 1829. године

Из Херцеговине, дошли су: ВЕСИЋИ (Никољдан, 16-2 к), и УГЉЕШИЋИ (Игњатије, 40 к). По предању, Угљешиће је населио Угљеша, са 5 синова – Никола, Ђурђе, Петар, Драгојло и Манојло.

ГАЈИЋИ (Лучиндан, 3-1 к), старо име Јаковљевићи; дошли из Владимираца, у Посавини.

КОСТАДИНОВИЋИ (Никољдан, 30-7 к), из Волујца, у Поцерини (има их још ту); по предању, доселила петорица браће – Костадин, Ј еко, Војин, Бојин и пети – за кога не знају како се звао, тј. знају само да је отишао у Ноћај, и од њега су тамошњи Костадиновићи.

МАЈСТОРОВИЋИ (Никољдан, 5-2 к), из Шљивове, у Рађевини; исти су род са узвејачким; од њих су ЈАКШИЋИ (4 к), и ТАНАСИЋИ (1 к).

МАРКОВИЋИ 1 (Степањдан, 1 к), дошли од глоговачких Марковића, досељених из Јадра.

СТАНИЋИ (Никољдан, пре; Лучиндан, 8-2 к), досељени од Рудника, у Србији; повод сеоби је покушај пијаног Турчина да обешчасти младу, која га је – у одбрани – убила ражњем; побегли у Мачву а ради сигурности – променили славу; од њих су ТАНАСКОВИЋИ (9-3 к).

Не знају порекло ЉУБИНКОВИЋИ (Миољдан 15-3 к). Од њих су СТАЈЧИЋИ (7-4) који су се пре звали Милосављевићи.

 

Досељени између 1829. и 1863. године

ВУЈИЧИЋИ (Јовањдан, 3 к), звани Крњићи по неком Крњи хајдуку; досељени из Црњелова, у Семберији, а иначе су – старином – из Херцеговине; по предању, дошла браћа Крња, Вуја и Крста; од њих су и КРСТИЋИ (4-2 к).

ЗАБЛАЋАНСКИ (Ђурђевдан, 10-3 к), пореклом из Херцеговине, а принуђени на сеобу због убиства Турчина који се помокрио на печеницу; прво се настанили у Заблаћу (у Босни или Поцерини ?), а затим дошли у Мачву.

САВИЋИ (Аћим и Ана, 16-4 к), досељени из Босне.

ТУФЕГЏИЋИ (Трифундан, 2-3 к), од Старчевићаиз Јадранске Лешнице,“ предак имје био туфегџија (пушкар).

МИШКОВИЋИ (Никољдан, 2 к), из Босне; по предању, досељена три брата, од којих један оде ка Београду, и ту се насели; од Милошевића има одсељених у Раденковићу.

Из данашње Бугарске, тј. из Трнова дошли су преци данашњих ВАСИЉЕВИЋА (Јовањдан, 1 к), ДИМИТРИЈЕВИЋА II (Никољдан, 2 к), који су се раније звали Стојановићи, ЛАЗАРЕВИЋА II (Ђурђевдан, 1 к), и РИСТИЋА (Никољдан, 2-1 К).

Не знају порекло МИШИЋИ (Аврамије, 5-2 к), и САРИЋИ (Ђурђиц, 7-3 к).

 

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

Пребегли за време босанско-херцеговачког устанка, 1875. године, из Семберије: АНИЧИЋИ (Марковдан, 5-1 к); пребегао Лазар, из Г. Црњелова. БРОДИЋИ (Никољдан, 1-2 к); пребегао Сава, из Балатуна.

АНДРИЋИ (Ђурђевдан, 2 к), од Ивањице.

ЂУРИЧИЋИ (Никољдан, 2-1 к); из Причиновића, дошао прота Михајло.

Не знају порекло МАРКОВИЋИ (Јовањдан, 1 к).

 

Досељени између два светска рата

Тодор ЂУРИЋ (2 к), из Сопотнице, код Ниша.

ЗЕЉКОВИЋИ ( 1 к), из Лике; досељени 1921. године.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top