Порекло презимена, село Дубље (Богатић, Мачва) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Дубље, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе: РАДУКИЋИ (Степањдан, 8-4 Порекло становништва села Дубље, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе: РАДУКИЋИ (Степањдан, 8-4 Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Дубље (Богатић, Мачва)

Порекло презимена, село Дубље (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Дубље, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века

 

Досељени у 18. веку

Из Црне Горе: РАДУКИЋИ (Степањдан, 8-4 к); један су род са Давидовићима и Ловчевићима, у Богатићу.

Из Херцеговине: БОЈИЧИЋИ (Мрата, 35-3 к), и од њих ПЕТРОВИЋИ (8 к) и ДЕВИЋИ (1 к); доселио се Боја, а његов син је- по предању – учествовао у дубљанском боју. ЕРЦЕГОВЧЕВИЋИ (Ђурђевдан, 30 к), и од њих ЂУКИЋИ (34 к) и ЂУРИЋИ (7-1 к).

Из Босне су дошли: ДРЕЗГИЋИ (Јовањдан, 20-2 к). ЋОСИЋИ (Аврамије, 13 к), и од њих ПЕНИЋИ (13-2 к); исти су род са Ћосићима у Бановом Пољу.

Из Семберије, прешли су: ЋУРКОВИЋИ (Никољдан, 81 к), из Батковића; један су род са Пајчићима у Бановом Пољу. МАШИЋИ (Никољдан, 10-15 к), и од њих ПРОКИЋИ (25 к), КНЕЖЕВИЋИ (15 к), ПОПОВИЋИ (15 к), и ГАЈИЋИ (15 к), прешли из Батковића; досељени, по предању, заједно са Ђурковићима и Вујанићима у Липолисту.

РУЖИЋИ (Никољдан, 18-1 к), стари род, досељен из Миличинице, у Подгорини. Има их у Причиновићу (Ружићи, Мијатовићи, Тодоровићи, Мичићи, и Жикићи). У Табановићу (Божићи, Нешковићи, и Стојановићи), и у Клењу (Мијатовићи, Теодоровићи, Илићи, Станковићи, и Андрићи).

ВАСИЉЕВИЋИ (Ђурђевдан, 2-4 к) и ЂОРЂЕВИЋИ (2 к), од рода су Перовића, досељених из Херцеговине у Дворску (Рађевина), а затим у Дубље. Раније се звали Јовановићи, а по браћи Василију и Ђорђу добили данашња имена. Један су род са Пејовићима у Црној Бари и Салашу Црнобарском, Вићентићима у Засавици 1, Јадранским у Салашу Ноћајском, Гајићима и Пејдићима у Богатићу, и Крсмановићима у Слепчевићу.

ТОДИЋИ (Трифундан, 24 к); населио се Тода, из Петковице, у Поцерини.

 

Досељени почетком прошлог века- од 1 српског устанка до 1829. године

Из Херцеговине су: ВУЈИЋИ (Аврамије, 9 к), и њихови сродници ЈАШИЋИ (8 к);

Из Босне су: БАКИЋИ (Аранђеловдан, 5 к). НИГИЋИ (Аранђеловдан, 13 к); раније се звали Тимотићи. ПАВИЋИ (Аврамије, 37-2 к), од Травника, и од њих има одсељених у Дуваништу. КОМОРЏИЋИ (Аврамије, 8 к). СТАНИЋИ (Лучиндан, 6 к), из „Брда“. СПАСОЈЕВИЋИ (Ђурћиц, 21 к), и од њих БОЈИЋИ (8 к), и Рибићи у Засавици. ЦВЕЈИЋИ (Аврамије, 5 к), и од њих МАРИНКОВИЋИ (5 к). КОВАЧЕВИЋИ 1, звани Лакићи (Никољдан, 11 к), и КОВАЧЕВИЋИ, звани Рајковићи (6 к); – један су исти род; од Ковачевића 1 су Мандићи П, у Метковићу. КОВАЧЕВИЋИ, звани Оџаковићи (8 к).

Из Семберије, прешли су: ЂУКАНОВИЋИ (Јовањдан, 3 к), и њихови сродници ВАСИЋИ (2 к); од рода су Богићевића из Горњег Црњелова.

Из Јадра, насељени су ИСАИЛОВИЋИ (Ђурђевдан, 5-1 к).

МАЈСТОРОВИЋИ (Аранђеловдан, 10 к), из Корените.

Од Подгорине, дошли су ЈЕРОТИЋИ (Алимпије, 22-2 к).

Из Срема су прешли ЧАВИЋИ (Никољдан, 24 к); прво били насељени у Богатићу.

СРДАНОВИЋИ (Ћурђевдан, 23 к), и ЖИВАНОВИЋИ (13 к.) од рода су Стевановића досељених од Ужица.

ВЕСЕЛИЋИ (Ђурђиц, 6 к), потичу од неког Мирчића, из Змињака; био је уљез у Дрезгиће.

 

Досељени између 1829. и 1863. године

БАЈИЋИ (Томиндан, 5-1 к), прозвани по баби – која је запалила цркву у Босни, и морали пребећи у Србију.

ГЛАДОВИЋИ (Никољдан, 9 к), и од њих ЛУКИЋИ (7-5 к), старином су од Куча, У Црној Гори; досељени прво, у Годочево у Зарожју, а у другој половини 18. века – прелазе у Двореку и Комирић, у Рађевини;“ један су род са Дворштанским у Равњу.

ЗАРИЋИ (Мрата,4 к), дошли из Старе Србије.

ЈОЦКОВИЋИ (Аврамије,13-2 к), из Херцеговине.

 

Досељени између два светска рата

Петар КОСТИЋ (1 к), из Брасине.

ВУКОЈЕВИЋ (1 к), из Белотића.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top