Порекло презимена, село Црна Бара (Богатић, Мачва) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Црна Бара, општина Богатић (Мачва). Стање од 17. века до прве половине 20. века   Досељени у 17. веку Најстарији су досељени род Порекло становништва села Црна Бара, општина Богатић (Мачва). Стање од 17. века до прве половине 20. века   Досељени у 17. веку Најстарији су досељени род Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Црна Бара (Богатић, Мачва)

Порекло презимена, село Црна Бара (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Црна Бара, општина Богатић (Мачва). Стање од 17. века до прве половине 20. века

 

Досељени у 17. веку

Најстарији су досељени род у Црној Бари – Шуманци (Аранђеловдан, 208-35 к). Пореклом су из Шумана, села на планини Рудник, у Србији. То село се помиље у историјским изворима из доба српске деспотовине; тачније, даровао га је деспот Ђурађ Бранковић своме челнику Радичу Поступовићу.“ Оно се помиље и касније, под Турцима. Данас се зове Шуме. По предаљу, у Црну Бару се доселио Јован, са синовима Мирком, Познаном, Богданом, и Шуманом.

Шуманци су: ИСАКОВИЋИ (2 к), ВАСИЉЕВИЋИ (8-6 к), ГАЈИЧИЋИ (6-1 к), раније – Вуковићи. ГЛИГОРИЋИ (4 к) и од њих ДЕВИЋИ (2 к); ДРАЈИЋИ (5-1 к), ЂУРЂЕВИЋИ (л к), ИЛИЋИ I (3 к), МАРКОВИЋИ I, звани Тртићи (4-7 к), МАРКОВИЋИ II звани Лазаревићи (4-2 к), МИРКОВИЋИ (60 к), МИХАИЛОВИЋИ (12-4 к), и од њих БОТУРОВИЋИ I (4к), ПЕТРИЋИ (6-4 к), ПОЗНАНОВИЋИ (7 к), ПОПОВИЋИ 1 (3 к), ТЕОДОРОВИЋИ (11-1 к), и ШУМАНЦИ (8-4 к). Шуманци су и Кнежевићи 1 и у Богатићу, и Драјићи, Јездимировићи, Кузмановићи и Марковићи, у Салашу Црнобарском.

Досељени у 18. веку

Из Херцеговине:

АЛЕКСИЋИ (Никољдан, 1-2 к). БЕЉИЋИ (Ђур ђевдан, 7 к), ЈУРИШИЋИ (60 к), и ТАДИЋИ (12 к), један су род; од Јуришића има одсељених у Богатићу; са њима су у роду Симићи у Салашу Црнобарском.

ЕРЦЕГОВЦИ (Лучиндан, 8-3 к), и од њих МИЈАТОВИЋИ, (2 к), и ПАВИЋИ (11 к).

ШОКЧАНИЋИ (Никољдан, 11-2 к).

ПАНТЕЛИЋИ (Мрата, 17 к), један су род са Панићима у Глоговцу.

ИВАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 60 к).

КРЕЗИЋИ (Петковача 8-1 к), старо име Гагићи (Михајловићи).

МИРАЖЏИЋИ (Митровдан, 31-2 к).

Из Босне: АНДРИЋИ (Ђурђевдан, 2 к). БАБИЋИ (Ђурђевдан, 3 к).

Из Семберије: МАРИНКОВИЋИ (Аранђеловдан, 13 к); од њих су одсељени у Табановићу. БРОДИЋИ (Никољдан, 9 к).

ПЕЈОВИЋИ (Ђурђевдан, 15 к), досељени из Дворске, у Рађевини, старином су из Херцеговине; старо име Перовићи;“ један су род са Пе јовићима у Салашу Црнобарском, Вићентићима у Засавици 1, Јадранским у Салашу Ноћајском, Васиљевићима и Ђорђевићима у Дубљу, Гајићима (Пејдићима) у Богатићу, и Крсмићима у Слепчевићу. Из Црне Горе, досељени су КРСМИЋИ (Ђурђевдан, 4-1 к).

СЕВИЋИ (Јован Златоусти, 15 к), и од њих ПОПОВИЋИ (12-1 к), из Подгорине; од Севића има одсељених у Прњавору.

ЖИВАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 5-1 к), од рода Симића из Руњана, у Јадру; један су род са Кузмићима и Симићима у Равњу и Глушцима, те Весићима и Ђаковићима у Глоговцу; зову их Трчаковићи.

КОКОРОВИЋИ (Миољдан, 2к), од Кокоровића из Глоговца; досељени из села Кокоровине.

ЂУКАНОВИЋИ (Јовањдан, 6-5 к), из Азбуковице; доселила се браћа Ђукан и Исајло (данашњи Исајловићи из Босута у Срему), са снајом Шуком. Шукини потомци су били прво насељени у Салашу Црнобарском, а затим дођу у Црну Бару.

ВЛАЈИЋИ (Никољдан, 4 к), из Славоније.

СТАНОЈЧИЋИ (Никољдан, 5-2 к), од Јовића из Ноћаја; довела их баба на имање – материнство. У селу су живели и Радовановићи (Никољдан), од којих је био Зека Голаћ, буљубаша мачвански, јунак са засавичког шанца. Радовановићи су се звали и Мркоњићи, по Мркоњи – који се доселио из Санџака у Бријест (код Спрече, у Босни),“ Одатле, Радовановићи и дођу у Црну Бару. После 1829. године преселе у Глоговац, и промене име у Савкићи.

Досељени почетком прошлог века- од Првог српског устанка до 1829. године

Из Херцеговине СЕЛАКОВИЋИ (Никољдан, 1 к).

Из Семберије, КОВАЧЕВИЋИ (Алимпије, 7 к); исти су род са Ковачевићима у Салашу Ноћајском и Глоговцу. Тадићима, Игњатовићима и Тимотићима у Штитару, и Филиповићима у Бановом Пољу.

ТАТОМИРОВИЋИ (Јовањдан, 4-1 к); од њих има насељеника у Бадовинцима.

Из Срема, МАРКОВИЋИ, звани Гајдашевићи (Ђурђевдан, 1-2 к); прво били насељени у Бановом Пољу.

Од Јадра, су СТЕВАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 5-3 к).

МАЈАНОВИЋИ (Трифундан, 3 к), од рода су Томашевића из Новог Села; један су род са Баџићима у Равњу.

ГЛУВАКОВИЋИ (Илиндан, 3 к) и ИВАНКОВИЋИ (Лучиндан, 20-6 к), од рода су Савића из Новог Села.

ПАНИЋИ (Аранђелов дан, 3-1 к), из Новог Села; исти су род са Госпавићима II у Богатићу.

ЛУКИЋИ (Алимпије, 5-2 к), дошли од Тамнаве.

Не знају порекло: НИКОЛИЋИ (Ђурђевдан, 3 к), и ЋИРИЋИ (Никољ дан, 8 к).

Досељени између 1829. и 1863. године

Из Семберије: ЛУКИЋИ (Јовањдан, 7-3 к), из Обарске. СТЕВАНОВИЋИ I (Срђевдан, 3 к), из Бродца; доселила се браћа Сима, Илија, Иво, и Игњат.

ШОЈИЋИ (Ђурђевдан, 1-2 к), из Балатуна; има их и у Совљаку.

Из Босне: МИТРОВИЋИ (Трифундан, 2-1 к). БЕЛИНЧЕВИЋИ (Ђурђиц, 7 к). ЈЕРЕМИЋИ (Јовањдан, 2 к).

Досељени крајем прошлог и почетком овог века

Из Семберије, ЗЕКИЋИ (Миољдан, 4-3 к).

СОЛАКОВИЋИ (Јовањдан, 13 к), из Модрана; од њих су Ракићи у Клењу и Липолисту.

СТЕПАНОВИЋИ (Мрата, 4 к), од Лимића из Којчиновца.

ГАЈИНОВИЋИ (Аранђеловдан, 1 к); потичу од Стевана, ковача, досељеног 1880. године, из Бачке.

ИЛИЋИ (Ђурђевдан, 4-1 к), од Илића из Дреновца, досељених из Корените, у Јaдру.

ИЛИЋИ (Лучиндан, 3 к), не знају порекло.

САНТОВЦИ (Никољдан, 2 к); пребегао Бранко, из Осијека, 1913. године; војни бегунац.

Досељени између два светска рата

Иван ЧИНКЛ (1 к), из Сибиња, код Славонског Брода; уљез у Теодоровиће.

СТАНКОВИЋИ (Аранђеловдан, 3 к); доселио се Драгутин, црепар, из Личја (код Гаџиног Хана).

Никола ЦРНОМАРКОВИЋ (1 к); из Цивљана, у Врлици (Далматинска загора); дошао 1922. године.

ЈАНАЧКОВИЋИ (1 к); дошао Харалампије, жандар, родом из Шљегова, села код Кратова, у Македонији; погинуо као борац Мачванског партизанског одреда.

Милан ЈОВАНОВИЋ (1 к), из Лике; доселио се 1921. године.

Петар НЕНАДОВИЋ (1 к), из Семберије; чувар насипа.

Ненад ПАУНОВИЋ (1 к), из Помијаче, у Ј адру; уљез у Настиће.

Теодосије ПЕШИЋ (3 к), црепар, из Личја, код Гаџиног Хана.

Миладин РОГИЋ (1 к), учитељ, родом из села Биоске (Ужице).

Димитрије КОПРИЋ (1 к), из Салаша Црнобарског; уљез у Марковиће.

Живојин ЋОСИЋ (1 к), из Бановог Поља; дошао 1931. године.

ЉУБИНКОВИЋИ (2 к), из Бановог Поља; дошли на материнство.

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Коментари (4)

  • Петроније

    Имам податак да су Исаковићи пореклом из Метохије. Презиме Девић такође је везано за Метохију. Нисам знао да их има у Црној Бари. Ако се ради о 17.веку, претпостављам да су Шуманци дошли са Великом сеобом 1690. Зна ли неко која је преслава овим породицама?

    Одговори
  • Sarko

    Petronije, u pravu si, Isakovici su potomci dvoje brace vojskovodja Vuka i Trifuna Isakovica, doselili su se u prvoj seobi u Sremu. Inace, poreklom su iz sela Sredske (Sredacka Zupa), nadomak Prizrena. Dr Tatomir Vukanovic je 1947. godine prucavao Sredacku Zupu i on je pisao o Isakovicima da su iz Sredske. Ne zna se koja im je krsna slava. Postoje nekoliko razlicite loze Isakovica, i nisu svi u krvnom srodstvu.

    Dr T. Vukanovic pise da se iz Sredske u Srem doselio neki bogatas Rajko Caja koji je imao 12 hiljada ovaca, za vreme seobe 1690. godine izbegao je u Srem, gde od njega potice 70 familija, odnosno domacinstva, a svu imovinu ostavio selu i rodbini. Njegovi srodnici koji su ostali u Sredsku zive u zaseoku Bogosevce i prezivaju se Vidosavci. Ova familija nije u krvnom srodstvu sa Isakovicima, jer da jesu Vukanovic bi to zabelezio.

    Sto se tice Devica, u Lozoviku kod Velike Plane zabelezen je rod Devici (oko 100 k., slave Sv. Jovana), stara porodica, doseljeni u vreme velike seobe sa Kosova. Prezime je retko, nisam upucen i ne znam da li uopste ima jos neki porodica Devici, znas li ti mozda? Ja mislim da su ovi Devici iz Lozovika poreklom iz Drenice i da su ziveli blizu manastira Devic, i da su po tom manastiru dobili prezime.

    Одговори
  • Bugarcic

    Poreklo porodice Bugarcic,prezimena rodbine iz sela Sopica(Lazarevac).Da li neko zna ?

    Одговори
  • arambasic dragan

    kako su arambasici dospeli u crnu baru i odakle

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top