Порекло презимена, село Белотић (Богатић, Мачва) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Белотић, општина Богатић (Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку СТАНКОВИЋИ (Томиндан, 13-1 к); воде Порекло становништва села Белотић, општина Богатић (Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку СТАНКОВИЋИ (Томиндан, 13-1 к); воде Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Белотић (Богатић, Мачва)

Порекло презимена, село Белотић (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Белотић, општина Богатић (Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века

Досељени у 18. веку

СТАНКОВИЋИ (Томиндан, 13-1 к); воде порекло од Станка, досељеног из Горње Сипуље, у Јадру; од њих су Арнаутовићи II, у Бадовинцима.

СМИЉАНИЋИ (Мрата, 44-5 к); потичу од Бијуклића из Бадовинаца; садашње име добили по Смиљани, мајци проте Николе, устаничког вође; Протиног оца и стрица убили су Турци, и Смиљана се врати су свој род, Станковиће.

ЈОСИПОВИЋИ (4-7 к), и МИШКОВИЋИ (25 к), један су род; славе Св. Николу. По предању, двојица браће побију неке Турке у Херцеговини, па бојећи се освете – крену у Србију. За њима, Турци крену у потеру, и скоро их стигну у Дубљу. Дубљански кмет сакрије бегунце, а потеру сврати на погрешан траг. После тога се населе у Белотићу.

ВАСИЋИ (8 к), МИЛИНКОВИЋИ (7 к), ЂУРЂЕВИЋИ (7-1 к), и ЈЕРИНИЋИ (2к), један су род; славе Степањдан. По предању, Васа и Милинко били су рођена браћа, а преци Ђурђевића и Јеринића били су им браћа од стричева. Сви су заједно досељени из Херцеговине. Васиће зову Буљубашићи, по Васи – који је био буљугбаша у И српском устанку.

ВУЈЧИЋИ – ВУЈИЧИЋИ (Аврамије, 5-4 к), досељени од Невесиња, у Херцеговини. Доселила се браћа Вујица и Дамјан (од њега су Дамјановићи и Поповићи, у Змињаку). Вујичића такође има у Змињаку, и један су род. Краће време су боравили у Семберији, а затим се настанили у Китогу, у Мачви.

СТЕКИЋИ (Митровдан, 46 к), један су род са Ерићима у Метковићу и Николићима II у Штитару; досељени су из Херцеговине.

МИТРОВИЋИ (Никољдан, 3-1 к), и ЋИРИЋИ (16-1 к), један су род; досељени од Јадра.

НИКОЛИЋИ (Јовањдан, 2 к), дошли из Босне; исти су род са Николићима у Бановом Пољу и Глоговцу.

Досељени од Првог српског устанка до 1829. године

ТЕРЗИЋИ (Јовањдан, 2-1 к), из Црне Горе.

Из Херцеговине су дошли БАБИЋИ (Никољдан, 10 к), и ЛАЗИЋИ (Лучиндан, 9-1 к).

БЕСЕРОВЦИ (Аранђеловдан, 2-3 к), из села Бесеровине, код Бајине Баште.

ГИШИЋИ (Никољдан, 13-1 к), раније се звали Муратовићи, по месту досељења (Муратовића, тј. данашња Петница, код Ваљева).

ПРЕЛИЋИ (Никољдан, 11-3 к), од Травника, у Босни.

Не знају порекло: ЈОКИЋИ (Мрата, 4 к).

ЛАЗАРЕВИЋИ (Никољдан, 4-1 к), један су род са Лазаревићима у Липолисту.

МАНОЈЛОВИЋИ (Никољдан, 4-2 к), пре се звали Степановићи.

Досељени између 1829. и 1863. године

Из Босне су: ИСАЈЛОВИЋИ (Ђурђевдан, 4-2 к), РОГИЋИ (Ђурђевдан, 6 к), и ШОБИЋИ (Никољдан, 14-4 к). КАТИЋИ (Сгепањдан, 1-2 к), из Дворова, у Семберији, и један су род са Катићима у Глоговцу и Слепчевићу.

ЈЕРЕМИЋИ (Никољдан, 7-3 к), из Црне Горе.

МАКЕВИЋИ (Никољдан, 4-11 к), из Бадање, у Јадру.

ВУКОЈЕВИЋИ (Ђурђиц, 3-1 к), досељени од засавичких.

Досељени крајем прошлог и почетком овог века

У доба устанка у Босни и Херцеговини (1875. године), пребегли су Петар АНЧИЋ (1 к), из Црњелова (Семберија), и ЈОВЧИЋ (1 к), из Дворова, у Семберији.

Досељени између два светска рата

ГЛАДОВИЋИ (4 к); дошао Велимир 1933. године, из Дубља, на имање тетке у Шобиће.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top