Порекло презимена, Богатић (Мачва) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва места Богатић (Мачва). Стање од почетка 18. века па до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе: ДАВИДОВИЋИ (Степањда Порекло становништва места Богатић (Мачва). Стање од почетка 18. века па до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе: ДАВИДОВИЋИ (Степањда Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Богатић (Мачва)

Порекло презимена, Богатић (Мачва)

Порекло становништва места Богатић (Мачва). Стање од почетка 18. века па до прве половине 20. века

 

Досељени у 18. веку

Из Црне Горе: ДАВИДОВИЋИ (Степањдан, 39 к), и ЛОВЧЕВИЋИ (40 к); један су род са Радукићима у Дубљу; од Ловчевића су Стефановић 1, звани Качкини, у Салашу Ноћајском, и Ловчевићи – у Причиновићу и Ноћају.

ДРМАНОВИЋИ (Јовањдан, 34 к); име добили по Дрмановини, области ужичке Црне Горе.

МАРТИНОВИЋИ (Никољдан, 92 к); по предању, доселио се Лаза, са девет синова; дошли из Јаребица, у Јадру, а једни се одвоје и настане у Посавини; Мартиновића има и данас у Јаребицама.“

АРСЕНОВИЋИ (Степањдан, 8 к), доселио их је Арсен, са женом Ранђијом, прво су били у Прњавору, а затим – на позив зета Шендека – дођу у Богатић.

ШЕНДЕКОВИЋИ (Ђурђевдан, 4 к), било их је и у Раденковићу, али су замрли.

ЈОВИЋИ (Никољдан, 10 к); исти су род са Јовићима (Станојчићима у Црној Бари) у Ноћају.

ЉУБАНИЋИ (Ђурђевдан, 9-3 к).

Из Херцеговине су дошли:

БЕРИЋИ (Јовањдан, 149-15к), и од њих СИНЂЕЛИЋИ (25-4 к), МУЊИЋИ (1 к), и, КЕВИЋИ у Брежђу (Подгорина),“ по предању, дошли из околине Требиња, а довео их је Бора.

МАЛЕТИЋИ (Игњатије, 121-10 к), и од њих ДАБИЋИ (11 к), ЂУЂИЋИ (21 к), ВУКОВИЋИ (9-1 к), Станојевићи – ДАНИЧИЋИ (7-3 к), и Дакићи у Бановом Пољу; Малетићи су један род са Будимировићима и Виторовићима у Глушцима Панићима и Божјаковићима (Шербићи) у Ноћају, и Малешевићима у Салашу Ноћајском.

ДУКИЋИ (Лазаровдан, стара слава: Аранђеловдан, 71 к), од Камених Корита; од њих су Дукићи (Поповићи) у Клењу, и Дукићи (Стојићи) у Салашу Црнобарском.

ПУЗИЋИ (Алимпије, 107 к), старо име: Бутрићи, од њих су ВУКОМАНОВИЋИ (16 к), и МАЊИЋИ (2 к), – а од њих ВУЛЕТИЋИ (20-1 к); Бутрићи су насељени у Метковићу.

ЈОКИЋИ (Јовањдан, 18 к), из околине Невесиња, од рода Станчића (П. Добрић), и исти су род са Станчетићима у Бановом Пољу, Јокићимал (Грујићи) у Клењу, и Јокићима у Раденковићу.

КВАЧАНОВИЋИ (Никољдан, 19 к).

Из Босне су досељени:

ЂЕВИЋИ (Ђурђевдан, 9-3 к), Чолићи (Никољдан, 6 к), ПЕТРОВИЋИ (Аранђеловдан, 4 к), и ЂОНЛИЋИ (Ђурђевдан, 37-5 К).

Из Семберије су УЛАРЏИЋИ (Ђурђевдан, 14 к), од рода Богдановића, из Балатуна.

КОВИЋИ (Ђурђиц, 54-3 к), из Заовина и Запоља, у некадашњој Соколској нахији;“ од њих је био чувен Михајло, буљугбаша мачванског војводе Стојана Чупића.

ОСЕЋАНСКИ (Јовањдан, 14-4 к), и од њих АЋИМОВИЋИ (3-1 К), из Осечине, у Подгорини; по предању, били у бежанији у Белорусији.

ГАЈИЋИ (Ђурђевдан, 13 к), и од њих ПЕЈДИЋИ (14-2 к), од рода су Перовића, досељених из Херцеговине у Дворску, у Рађевини,“ исти су род са Пејовићима у Црној Бари и Салашу Црнобарском, Васиљевићима и Ђорђевићима у Дубљу, Вићентићима у Засавици 1, Јадранским у Салашу Ноћајском, и Крсмановићима у Слепчевићу.

ЈУРИШИЋИ (Ђурђевдан, 11 к), досељени од црнобарских, а КНЕЖЕВИЋИ I (Аранђеловдан, 11 к), из Црне Баре, од Шуман ских.

Досељени почетком прошлог века – од Првог српског устанка до 1829. године

ЈАЊИЋИ (Аранђеловдан, 13-1 к), из Црне Горе.

ЕРИЋИ (Никољдан, 3 к), из Херцеговине.

Из Босне су:

РАДОВАНОВИЋИ I (Аранђеловдан, 8 к).

ДАМЈАНОВИЋИ (Никољдан, 12 к), из Градачца.

КОВАЧЕВИЋИ (Петковача, 2 к), и ОЏИЋИ (Никољдан, 11 к), исти су род са Ђурђевићима у Прњавору.

Из Семберије, прешли су ПАНТЕЛИЋИ (Ђурђевдан, 8 к), из Балатуна.

НЕШИЋИ (Јовањдан, 3 к).

Од Ужица су РАДОВАНОВИЋИ II (Никољдан, 16 к).

СРЕМЧЕВИЋИ (Ваведење, 2 к), из Срема.

ЉУБИЧИЋИ (Аранђеловдан, 3 к), потичу од неког Марка, из Багрдана, који је ушао у кућу Љубици Осећански.

НОВАКОВИЋИ (Алимпије, 7-2 к), из Змињака.

ГОСПАВИЋИ (Ђурђевдан, 3 к), од Панића из Новог Села, уЈ адру; исти су род са Панићима у Црној Бари; прави Госпавићи (Ђурђевдан) замрли су, а били су насељени – прво – у Совљаку.

Непознатог су порекла ПРШИЋИ (Мрата, 3 к), и ПРШИЋИ (Никољдан, 8 к) који потичу од неког Станковића, доведеног уз мајку у Пршиће .

Досељени између 1829. и 1863. године

ДУКИЋИ (Никољдан, 5 к), од Радивојевића из Раденковића, и исти су род са Лекаревићима у Бадовинцима и Засавици I.

ДРАЖИЋИ (Ђурђевдан, 34 к), досељни су давно из Доње Оровице (Азбуковица), у Доњи Добрић, у Јадру; одавде се неки раселе у Беомужевић и Паљусе, у Подгорини, а други – у Липолист (време 1 српског усганка), да би мало касније, прешли у Причиновић и најпосле – у Богатић; од њих има одсељених, крајем прошлог века, 4 куће у Петловачи и 3 у Шапцу.

ТЕТИКОВИЋИ (Степањдан, 12 к), старо име: Матићи; дошли из Семберије.

Не знају порекло АЂАМОВИЋИ (Аранђеловдан, 3 к), и СОКИЋИ (Илињдан, 1 к и 1 к у Совљаку),

Досељени крајем прошлог и почетком овог века

Пребегли за време босанско-херцеговачког устанка, 1875. године: ДАВИДОВИЋИ II (Степањдан, 4 к), из Босне, и САРИЋИ (Ђурђевдан, 1 к), из Балатуна, у Семберији.

ГАГИЋИ (Никољдан, 8-1 к), из Босне РАДОВАНОВИЋИ III (Степањдан, 1 к), потичу од Ивана Селенића, из Липолиста, који је био доводац уз матер, у Радовановиће II, око 1880. године.

БУЛАЈИЋИ (Никољдан, 1 к), старином су из Вилуса, у Црној Гори; прво, насељени у Бадовинцима,» почетком 18 века, а дошли у Богатић – после 1863. године.

Досељени између два светска рата

Павле ЧВОРКОВ (1-1 к). из Војводине. После Кочине Крајине, и око 1800. године, хајдуковао је у овом крају предак данашљих Кевића, којих има и у Мионици, родом из Богатића у Мачви, од породице тамошњих Берића. У овом селу пала је у очи хајдуку нека одива из Удовичића породице, по имену Кева, и он се венча с љоме, и стално се настани у овом селу. Од љега су 3 куће и славе Св. Трифуна.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top