Порекло презимена, село Меленци (Зрењанин)

Порекло становништва села Меленци, Горњи Банат, према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Стари свештеник у Меленцима, Думић, стар 84 године, тврди да су досељеници из Печке, били највише Власи. После досељења прозвали су село именом Меленци (по мелему – Мелем(н)ци; и Русанда, што лечи русу, рану). Одавно су се посрбили. Црква је била од почетка на овом месту. Срби из Печке донели су овамо из своје цркве једно звоно и један путир.

Прво гробље је одавно напуштено; сад су ту куће, ка станици.

Думић не зна узрок пресељавању из Печке (има и сад Срба у Печкој, на пример, Ћурчића и Ракића). Осим ових, досељеника је било још из Парца код Темишвара, и из Батање код Печке, а долазили су овамо и из Павлиша код Бездина (?). његово мишљење о овдашњем народу: оштроумни су, хоће сваки да је први. Крађе су биле честе и веома одомаћене. Било је и паљевина.

Године 1732. насељено је Меленце, а црква од дасака била је најпре на истом месту (на овом месту је и насељено). Прве фамилије су биле: Пајдачки (од Пајдачких је у време досељења био барјактар) и Исакови (”Пајдак и Исак”) и они су бирали ”брегове за куће” (после је ушоровано). Не зна се одакле су дошле те прве фамилије, али превео их је Арсеније Чарнојевић из Старе Србије. Већ се онда насеље звало Меленце (има и друго Меленце, код Темишвара). Црквена слава је одувек Св. Никола летњи.

Сви остали родови су позније досељени (неки кад се делила ”друга земља” од општинске ледине, а многи још доцније) и међу њима је велики број Румуна који су већином придолазили као пудари (чувари винограда), пастири и слуге. Сви су ти Румуни одавно посрбљени, пошто се већина женила Српкињама и њиховим се потомцима не сме рећи да су влашког порекла.

Село је регулисано пре 124 године (зато је и старо гробље напуштено, а дотле је било неуређено).

Године 1848. Меленчани су страдали и многи су избегли у Бежанију код Земуна, а људи су учествовали у борбама заједно са Србијанцима код Башаида. Село је тада спаљено, а опљачкали су га и Торђани, Мађари особито. Срби су после вратили Торђанима мило за драго: крали су их и пљачкали, па и убијали. После су Меленчани доста страдали и од куге – 1863. године.

Украј Острва је Русулова умка, у којој су ископавали кости. На Деветаку, ка Торди низ друм, има трагова од земуница, о којима се ништа више не зна. Код црквене куће су нашли један циглом изидан бунар, свакако из времена кад је црква грађена, па га затрпали.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

Досељени из Печке:

–        АДАМОВИ (30, Св. Никола)

–        БЕРАРОВИ (14, Св. Никола)

–        БИБИЋИ

–        БИБИНИ (50, Св. Параскева); у три куће Бибићи су се, веле ”погосподили”, а сви остали су Бибини. Поп-Паја Бибин дао је велики новац и много марве 1848. године угарској војсци и за то добио племство са титулом ”од Јенопоља”, па је врло вероватно да су Бибини били пореклом из Јенопоља (мој додатак – Јенопоље се налази 57 км источно од Арада у Румунији). А племство има само потомство тога попа-Паје (наравно, само титулу без икаквих других повластица).

–        БОГАРОШКИ (8, Св. арх. Михаил)

–        БОШКОВИ (15, Св. Јован)

–        БУЛИЋИ (10, Св. Јован)

–        ВИДИЋИ (10, Ђурђевдан)

–        ДАБИЋИ (8, Врачеви)

–        ЕРЕМИЋИ (20, Св. Симеон)

–        ЖУПАНСКИ (3, Ђурђиц)

–        ЗВЕКИЋ (17, Св. Јован)

–        ИСАКОВИ – ЏИНЦАРОВИ (17, Ђурђевдан)

–        ЈАНКОВИ – ТАНАЦКОВИ (5, Св. Илија)

–        ЈОВИЧИЋИ (1, Св. Никола); остали се одселили у Ченту, Баранду, Перлез, Бачко Петрово Село

–        КИШПРДИЛОВИ (20, Св. Никола)

–        КОСИЋИ – СТОЈКОВИ (18, Св. Параскева); један Косић, један Бибић и један Протић су ограничили атар Меленцима

–        КОСТИЋИ (11, Св. Стефан)

–        КУКИНИ (5, Св. Агатоник, ”Комарац” га зову због тога што онда нестају комарци)

–        ЛОНЧАРСКИ (20, Ђурђевдан)

–        МАРЈАНСКИ – НИЋИВОРОВИ; БЕНЧУЛОВИ И ЦУКИНИ (16, Св. Игњат, 12 Ђурђевдан); Марјански – Нићиворови, међу првим родовима који су добили по целу сесију

–        МАРКОВИ (20, Ђурђевдан)

–        МЕСАРОШКИ (2, Св. Никола)

–        МИЛИЋЕВИ (Ђурђевдан)

–        МИШКЕЉИНИ (16, Ђурђевдан); Мишкељини, међу првим родовима који су добили по целу сесију

–        НЕМЧЕВИ (16, Митровдан); добили су по целу сесију

–        НЕШИЋЕВИ (6, Св. арх. Михаил)

–        ПАЈИЋИ (6, Тодорова субота)

–        ПАУНОВИ (2, Велика Госпојина)

–        ПОПОВИ – ПОП-ЂУКИНИ (10, Ђурђевдан)

–        ПРОТИЋИ (35, Св. Никола); од првих родова који су добили по целу сесију

–        РАДАКОВИ (2, Св. Стефан); РАДАК –ЦИ; има их и у Кикинди

–        РАДИШИЋИ (20, Св. Никола)

–        РАКИЋИ (16, Св. арх. Михаил)

–        СТОЈАНОВИ (7, Св. Никола)

–        СУБИЧИНИ (14, Св. Никола)

–        ТЕОДОРОВИЋИ (4, Митровдан, 1 Св. Параскева)

–        ЋУРЧИЋИ, од њих ТАНАЗЕВИЋИ

–        ХАЛАСОВИ (15, Св. Никола)

–        ЦВЕКИЋИ

–        ШЉАПИЋИ (16, Св. Никола)

 

РУМУНИ ИЗ ПЕЧКЕ:

ЕГЕДУШИ (2, Св. Никола) – КЕВРЕШАНИ (15, Ђурђевдан)

 

РОДОВИ ИЗ ОСТАЛИХ ПОЗНАТИХ МЕСТА:

–        Има фамилија БАТАЊСКИ, који су очевидно из Батање

–        БОШЊАКОВИ су овамо дошли из Босне

–        ВУЈАНОВИ су из Чанада, а зову их Чанадски

–        ЛАЗАРУЈКА – ВАЛКАЊЧЕВИ су из Валкања

–        МОЈСИНИ су дошли из Павлиша

–        НАДЛАЧКИ (5, Св. Лука), фамилија из Надлака, у близини Печке (доказ да нису само Срби из Печке, него и из суседних села прешли овамо)

–        ПАЈДАЧКИ (10, Св. Јован)

–        ЋУРЧИЋЕВИ су дошли из Павлиша

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        ГРАНИЋИ (2, Ђурђевдан), прво су дошли сви овамо, па једни остали овде, а други отишли у Сентђурађ, где се зову Гранићи и Катићи, и у Кикинду

–        ПАЈДАКОВИ су, по општем тврђењу, први ударили колац у Меленцима. И сад се зна место: на једном углу у средини најстаријег дела Меленаца, где је била њихова кућа и знају се све старе куће и породице које су биле око њих и чиниле прво село Меленце

–        КУРУЧЕВИ (22, Михољдан), међу најстаријим кућама и, без сумње, од неког Ракоцијевог ”курука”

–        МОНАШЕВИ (2, Св. арх. Михаил)

–        ПАУЉЕВИ – ЦАРАНОВИ су од првих родова који су добили по целу сесију.

 

ИЗВОД ИЗ ЛЕТОПИСА У МЕЛЕНЦИМА:

Као најстарији свештеници, од 1774. до 1778. године, знају се: Петар Гавриловић, Илија Николајевић, Никола Васиљевић и Павел Поповић, затим Михаил Поповић, Јоаким Поповић, Лазар Поповић и Илија Никић.

Године 1924. није хтело 39 назарена положити заклетву краљу и отаџбини.

 

Год.	Бр. становника	Бр. домова	Мушких	Женских
1897.	9.093	1.560	4.540	4.553
1901.	9.356	1.620	4.074	4.652
1902.	9.815	1.782	4.945	4.870
1912.	9.267	–	4.849	4.418
1921.	9.322	1.761	4.875	4.447

 

	1917.	1918.	1919.	1920.	1921.	1922.	1923.
Правосл. домова	1.675	1.675	1.685	1.700	1.753	1.761	1.753
Брачних парова	2.100	2.168	2.264	2.351	2.395	2.402	2.462
Конкубината	67	70	60	52	104	110	110
Назарена	77	77	72	119	143	143	143
Адвентиста	–	–	–	–	31	31	31

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић