Порекло презимена, место Бадовинци (Богатић, Мачва) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва места Бадовинци, општина Богатић, од 18. века до данашњих дана Досељени у 18. веку Из Црне Горе: АЋИМОВИЋИ (М. Госпојина, 9 к), и од њих ИЛ Порекло становништва места Бадовинци, општина Богатић, од 18. века до данашњих дана Досељени у 18. веку Из Црне Горе: АЋИМОВИЋИ (М. Госпојина, 9 к), и од њих ИЛ Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, место Бадовинци (Богатић, Мачва)

Порекло презимена, место Бадовинци (Богатић, Мачва)

Порекло становништва места Бадовинци, општина Богатић, од 18. века до данашњих дана

Досељени у 18. веку

Из Црне Горе: АЋИМОВИЋИ (М. Госпојина, 9 к), и од њих ИЛИЈАШЕВИЋИ (6 к), од рода су Ројевића из околине Никшића, исти су са Савићима у Прњавору, Глишићима у Бранковини (Подгорина), и Амајлијама у Семберији.

Из Херцеговине: ЈЕВТИЋИ (Ђурђиц, 55-9 к), из околине Невесиња; има их и у Змињаку и Богатићу. ТОВИЛОВИЋИ (46 к), ПЕТРУШИЋИ (18 к) и ПОПОВИЋИ, звани Дукићи (15 к), један су род, и славе Св. Јована. ГАРИБОВИЋИ (Аранђеловдан, 18 к) раније се звали Јеремићи, КОКОТОВИЋИ, зв. Тичићи (Томиндан, 2) из околине Невесиња. РОСИЋИ (Никољдан, 70 к), и од њих ДУГОЊИЋИ (1 к), ЖИВОЈИНОВИЋИ (5 к), ПОПАДИЋИ (9 к), и СТАНКОВИЋИ II у Змињаку.

Из Босне су дошли: БИРЧАКОВИЋИ (Лазаровдан, 32 к), из Бирача. ВУЧКОВИЋИ (Аранђеловдан, 17 к), МАРКОВИЋИ, звани Бошњаковићи (Митровдан,5 к), МАТИЋИ (Јовањдан, 8-1 к), МИШИЋИ (Степањдан, 8 к), од Маглаја. ВАСИЉЕВИЋИ (Аранђеловдан, 5-1 к), звани Буљубашићи (по неком претку који је био буљугбаша, највероватније – у Првом српском устанку), ИЛИЋИ (Аврамије, 4 к), ПАВЛОВИЋИ, раније се звали Србићи (Аранђеловдан, 2-1 к).

Из Семберије прешли: БУДАЛИЋИ (М.Госпојина, 8-1 к), и од њих ПОШТИЋИ II (5-1 к), од рода су Милинковића из Амајлија. ГАВРИЋИ (Аврамије, звани Лесићи 16 к), и Тулашевићи (5 к), исти су род са ПАНДУРОВИЋИМА (14-4 к), ШАРЧЕВИЋИМА (6-1 к), и Перићима I у Рибарима. ГУЦОЊИЋИ (Игњатије, 18-2), из Дворова. АНЧИЋИ (Лучиндан, 10-2 к), раније се звали Ристићи, од рода су Црногорчевића, и исти су са Гавриловићима у Амајлијама и Негићима у Дворовима, Милосављевићима и Миловановићима у Глоговцу, Голубовићима и Павловићима у Совљаку, и Пелићима у Салашу Црнобарском; прво су били настањени у Црној Бари.

БИЈУКЛИЋИ (Мрата, 13-1 к), од Ужичке Црне Горе; од њих су ИСАКОВИЋИ (7 к), ЈАКШИЋИ (1 к), ЈАНКОВИЋИ (3 к), ПАКИЋИ (9-2 к), ПАУНИЋИ (48 к), и Смиљанићи у Белотићу. ВРАЧАРИЋИ (Аранђеловдан, 23-3 к), дошли заједно са Бијуклићима из истог места.

БАЈУНОВИЋИ (Никољдан, 50 к), старо име Степановићи; досељени од Бајине Баште.

Из Срема су дошли ЕРДЕВИЧКИ (Јовањдан, 40 к) стари име Певачевићи, из Ердевика.

БИРОВЉЕВИЋИ (Аранђеловдан 5к).

МАШТРАПОВИЋИ (Аранђеловдан 2 к), досељени од бановачких.

АРНАУТОВИЋИ (Ђурђевдан, 45 к), од рода су Вукмановића, и досељени су из Подгорине.

ЂУРИЋИ (Јовањдан, 9 к), из Баталага, у Тамнави.

НЕШИЋИ (Никољдан, 16-1 к), од Колубаре; од њих су Секулићи у Змињаку,

ЦВЕТУЉЦИ (Аћим и Ана, 20 к), од рода су Ђапића; досељени из Цветуље, у Јадру; од њих су ТАНАСИЋИ II (3 к), ХОРВАТОВИЋИ (Јовањдан 4 к), досељени из Хрватске.

Досељени почетком прошлог века- од 1 српског устанка до 1829. године

Из Црне Горе: СТАНИШИЋИ (Аранђеловдан, 10-1 к).

Из Херцеговине: ТОДИЋИ (Степањдан, 4 к), пре се звали Јовичићи.

Из Босне:  БРЕЗИЋИ (Ђурђевдан, 7-3), из Брезе, и исти су род са рибарским. ЗОРИЋИ (Миољдан, 27-4 к). РОКИЋИ (Аврамије, 7-1 к). СЛАВКОВИЋИ (Степањдан, 9 к) и од њих ТОШИЋИ (8 к).

Из Семберије су прешли: АЦАЛОВИЋИ (Никољдан, 2 к), из Великог Села; исти су са Милићима у Совљаку. БОРОВИЋИ (Степањдан, 1к), из Међаша; исти су род са метковачким. ВУЛОВИЋИ (Никољдан, 13 к), из Попова. ДРМОЊИЋИ (Степањдан, 1-1 к), и ТАНЧИЋИ (4-1 к), од рода су Кустурића, и исти су род са Новаковићима у Салашу Црнобарском, и Вучетићима у Совљаку. ПЕТРИЋИ (Јовањдан, 15-1 к), од рода Милинковића САВИЋИ (Никољдан, 5-2 к), из Попова. СЛАДОЈЕВИЋИ (Јовањдан, 2 к), из Међаша, досељени 1820. године. од њих има одсељених у Клењу. ТАТОМИРОВИЋИ (Јовањдан, 11-1 к), исти су род са црнобарским. ЧЕМБИЋИ (Ђурђевдан, 2-2 к), из Батковића; од њих су одсељени мајурски.

КОЈИЋИ (Ђурђевдан, 29 к), и од њих АНТОНИЋИ (4 к), МАЛУШИЋИ (2 к), и Љубичићи У Засавици II, досељени су из Којића села негде у Србији.

БЛАГОЈЕВИЋИ (15 к), ТИМОТИЋИ (16 к), и НЕДЕЉКОВИЋИ (11 к), од рода су Рељића (Степањдан) из Красаве, у Рађевини. СЛЕПЧЕВИЋИ (Лучиндан, 4 к), дошли из Подгорине, ШКОРИЋИ (Степањдан, 4 к ), из МОЈКОВИЋА (Рађевина); Старином су из Скормана у приморју.

Не знају порекло: ВЕЛИМИРОВИЋИ (Јовањдан, 2-1 к), и од њих ВИЛИЋИ (5 к), и Мијатовићи 11 у Црној Бари; раније се звали Маринковићи. ТАНКОСИЋИ (Никољдан, 11 к), раније се звали Гајићи. ЋОРОВИЋИ (Аранђеловдана), 1 к).

Досељени између 1829. и 1863. године

КРСМАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 4-2 к), из Црне Горе.

Из Босне су: БОЈИЋИ (Ђурђевдан, 13 к). АЛЕКСИЋИ (никољдан, 4 к). ДЕЛИЋИ (15 к), и ДЕСАНЧИЋИ (4-2 к), од рода су Лекаревића, и исти су са Лекаревићима у Засавици I, Радивојевићима у Раденковићу, и Дукићима у Богатићу. ШЕСТИЋИ (Крстовдан, 1 к), пореклом су од неког Цвеје, кога је усинио Илија Срдаревић (Срдаревићи су замрли).

ЈАНКОВИЋИ (Аранђеловдан, 3 к), из Балатуна у Семберији. ПОШТИЋИ (Климент, 5 к), од рода су Миловановића из Међаша. ЈОЦИЋИ (Ђурђевдан, 5 к), дошли из Поцерине, а старином су Херцеговци; исти су са ЈОЦИЋИМА у Прњавору. ГАВРИЋИ (Никољдан, 3 к), дошли из Равња, од тамошњих Гаврића. АРНАУТОВИЋИ (Томиндан, 6-1к), потичу од Глише Станковића, из М. Белотића. Глиша је био доводац уз матер, која се преудала у Арнаутовиће.

На знају порекло: ПАЈИЋИ (Јовањдан, 10-3,) и од њих Владимировићи у Клењу. РУЖИЧИЋИ (Никољдан, 3 к). СТАОРОВИЋИ (Аранђеловдан, 4 к). ЏАВИЋИ (Никољдан, 5-2 к). СИМИЋИ (Ђурђевдан, 4-1 к), раније се звали Даклемовићи.

Досељени крајем прошлог и почетком овог века

КОПИЛАНОВИЋИ (Никољдан, 2-1 к), из Балатуна, у Семберији. РИСТИЋИ (Степањдан, 2 к), из Босне. НИКОЛИЋИ (Никољдан, 1-1 к), од Ужица. ТАНАСИЋИ I (Никољдан, 9-1 к), не знају порекло, осим да су се раније презивали Цветковићи. СТЕПАНОВИЋИ (Никољдан, 3 к); доселио се Славољуб, из Јаребица, у Јадру. МИЛОСАВЉЕВИЋИ (Петковача, 1-1 к), потичу од Јакова Шћекића, из села Заграде, код Иванграда; Јаков је дошао 1912. године и призетио су у Милосављевиће; прави Милосављевићи су замрли.

Досељени између два светска рата

Из Лике су досељени, 1921. године: БУЦАЛИ (Ђурђевдан, 10-2 к). ДАВИДОВИЋИ (Степањдан, 2-1 к), пре се звали Торбице. РАЈИНОВИЋИ (Ђурђевдан, 1 к). САРИЋ (1 к), дошао из Богатића, 1928. године; по занимању био ужар.

КНЕЖЕВИЋ (1 к), из Босне; уљез у Пандуровиће.

ЕРЦЕГОВЧЕВИЋ (1 к), из Дубља; уљез у Вилиће.

ИВАНОВИЋИ (2 к), из Клења.

СТОЈАНОВИЋ (2-1 к), из околине Ниша; био црепар; уљез у Пандуровиће.

КУЗМАНОВИЋ (1 к), из Салаша Црнобарског; уљез у Стаоровиће.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top