Порекло презимена, село Бочар (Нови Бечеј)

Порекло становништва села Бочар (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Срби су се први населили. Као прве, насељене су фамилије: Попови, Зарићи, Лињачки, Остојини и Сенћански. Зарићи су били близу старе цркве.

Док није дошао спахија, били су богати људи. Свака је српска кућа имала земље, само је у три куће било ”беземљака”: Јованови – ”Туркулови”, Перкини и Ракићеви.  Земљу су продавали Немцима. Немци нису имали ни урбар, а цркву им је спахија подигао и издржавао. Зато је мало Срба остало овде.

У баштама у селу на западу и на северозападу, покрај рита, нашли су два костура у гробу у седећем положају.

Када је прављена стара црква – не зна се. Само се зна да је била на једном брежуљку у башти каштела Хертелендијева. Трагове је уништио спахија кад је то постало његово земљиште. Зна се да је тамо био крст и да су тамо стари одлазили, али је крста после нестало. Не зна се ни кад је зидана садашња црква.

Иконостас у цркви донет је из цркве у Врањеву, јамачно старе. Иконе су старинског типа, очевидно врло старе.

И стара је црква била украј рита. А стао је гробље било на брежуљку, на којем је сад црква, званом Умка.

 

РОДОВИ ПРЕМА ”ИЗ ДОМОВНИКА ОД 1830. ГОДИНЕ”:

–        БАБШАНИ, сад МАРКУШЕВИ (15, Св. Никола); из Маркушице код Пећи под Арсенијем Чарнојевићем пресељени у Бапшу, а из Бапше овамо; има их у Подгорици и на Цетињу и у Меленцима, где се такође зову Маркушеви; има их одсељених у Србију, Срем (Јаково) и Бачку

–        БАЈИНИ (5, Св. Алимпије); из Баје

–        ГРУЈИНИ – КЛИЧОВАНОВИ (5, Св. Мрата), дошли из Кличе

–        ДАБИЋЕВИ – КОМЕДИЈАШЕВИЋИ (1, Св. Никола), из Меленаца; има их одсељених у Врањево

–        КАПЕТАНОВИ – ФИЛИПЧЕВИ (4, Св. арх. Михаил), старцу од преко 60 година чукундеда се доселио из Липове; звали су их Филипчеви, као и сад

–        ЛИЊАЧКИ (4, Ђурђевдан), били су из Влашке

–        МИЛОШЕВИ (1, Св. арх. Михаил); они су били једног рода с Капетановима, па после по Милошу добили ово презиме

–        ПАВЛОВИЋ (1, Св. Никола); старцу од преко 70 година деда дошао из Сегедина; тада дошао и његов брат у Карлово, одатле отишли у Нови Бечеј, где их и сад има; има један у Жомбољу, који је одавде одселио, и у Алексинцу

–        ПЕЊИНИ (6, Св. Никола), били су ”из Влашке”, поседују стару земљу, имали су ”полутину” (пола сесије)

–        ПЕЧАНСКИ (1, Св. Никола), права фамилија изумрла, а из Кикинде је упао у кућу ”Пећански – Адамов”

–        ПОПОВИ, дошли из Иђоша, они су ”ударили колац” селу, њих су звали ”Кожукареви”, рачуна се бар 8-9 њихових колена у Бочару

–        ПОПОВИЋИ, сад ПОПОВИ (1, Св. арх. Михаил), ударили колац Бочару

–        РАДУЛОВИ – НЕМЕЋАНСКИ (4, Петковача), чукундеда дошао из Немета, тако су славили Св. арх. Михаила (имали су ”по паора”); предак убио спахијског пандура и добегао овамо и зато променио славу, сад су ”шесто колено”; има их и сад у Немету, има их и у Србији, у Крагујевцу и Александрову

–        РАКИЋИ (1, Ђурђевдан), стари их доселили из Меленаца; има и сад Ракића у Меленцима

–        СЕНЋАНСКИ (3, Св. арх. Михаил), били су из Сенте и зна се да су били богати људи

–        СТАРЧЕВИ (6, Ђурђевдан), предак дошао из Старчева, има их у Елемиру, Кикинди, Башаиду, али се не зна да ли су од њихове ”лозе”

–        СТОЈАКОВИ (6, Св. Јован), прадеда дошао из Горњег Бечеја; има их и у Кикинди, где су одавде отишли, и један у Америци

–        ЦРЊАНИ (2, Петковача), старцу од 70 година деда дошао из Црње; има их и у Башаиду, а у Београду: Лаза и син Жива

–        ЦРЊАНИ – ВАРЗИЛОВИ (4, Ђурђиц), такође су из Црње, али нису род са претходнима и дошли су после

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        АРСИНИ – КУРЈАКОВИ (1, Св. ах. Михаил)

–        БУЏАРОВИ (1, Св. Никола), нису од старине овде

–        ДАЧКОВИ (3, Св. Стефан), и сад ”Дачкови” (имали су ”цео паор” – цела сесија)

–        ЗАРИЋИ (1, Св. Јован), спадају у прве фамиллије које су се населиле у Бочар, били су близу старе цркве

–        ЈАНКОВИ, старо и право презиме

–        ЈОВАНУЧЕВИ (3, Св. Никола)

–        КОНТИНИ (3, Петровдан), има их у Кикинди

–        КРШНИЧАРИ (2, Св. арх. Михаил), а Перкин један је усвоје и зове се тако исто.

–        МИХАЈЛОВИ (3, Св. арх. Михаил)

–        НАДОШАНОВИ – ЈУРИШИНИ (1, Св. Мрата) (имали су по сесије)

–        ОСТОЈИНИ (1, Св. Никола), такође једна од првих фамилија које су се доселиле у Бочар

–        ПЕРИШИЋЕВИ, сдада у протоколу ПЕРКИНИ (2, Петковача)

–        ПЕТРИЋЕВИ (5, Св. арх. Михаил)

–        ПРЕКАЈСКИ (1, Св. арх. Михаил), има их и у Карлову (мој додатак – дан. Ново Милошево)

–        РУЖИЋИ (1, Ђурђиц), има их иу Кикинди, а одавде су отшли и у Врбас, у Бачкој

–        САВИНИ (3, Св. Јован)

–        СТАНУЛОВИЋИ (1, Св. Никола), има их у Немету (свештеник) и у Баранди (свештеник); отац им је био ковач код спахије и нису имали земљу, а доселио им се још деда или прадеда

–        СТОЈИНИ (3, Петковача)

–        УВАЛИНИ – ЖИКУЋИНИ (2, Св. Никола)

–        УВАЛИНИ (4, Петковача)

–        ЋУРЧИНИ (7, Св. арх. Михаил)

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

ЖИВКОВИ – ЈАНОШЕВИ – ТОМИНИ – ЈОВАНОВИ – КРЕСТИЋ – БЕШИНИ – МАРЈАНОВИ – МИЈАТОВИ – МОМИРОВ – ПАНИНИ – ПЕТКОВИ – СТОЈКОВИ – ТАСИЋ – ШОЛМОШАНОВИ

 

ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:

АДАМОВИ. – АБДУЛОВИ. – АЋИМОВ. – БЕЖУНАРОВИ. – БОГДАНОВИ, одселили се у Сенмиклуш. – ВЛА’ ПЕТРОВ. – ГИЗДУЛОВИ. – ГЛИШИНИ. – ДАНУЛОВИ. – ЈОВАНОВИЋ. – ЈОРГОВИЋ. – ЈОЦКОВИ. – ЈУГИН. – ЛИПИТАРОВ. – ЛУПУЛОВИ. – ТЕКМАНОВИ (1, Св. Никола), у Кикинди. – МАРТИНОВ. – БАШИНИ. – ОЗДОЛИНИ. – ПЕРИШИНИ. – РАНКОВ. – РОНЧЕВИ. – ЧОКОВ. – ШИЈАЧКИ.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА (ИЗ НОВИЈЕГ ДОМОВНИКА):

–        БОГДАНОВ (1, Митровдан), из Иђоша

–        ГАВРАНЧИЋ (1, Ђурђевдан), из Кикинде

–        ГЕЦИЋ (1, Св. Стефан), из Иђоша

–        ГЛИГОРИН (1, Св. арх. Михаил), из Иђоша

–        ДАВИДОВ (1, Св. Никола), из Чоке, дошао као слуга

–        ИЛИЈИН (1, Ђурђиц), дошао из Сенмиклуша

–        МИРКОВИ (1, Св. Јован), отац дошао из Валкања као пудар

–        МУНЋАН (1, Св. арх. Михаил), из Иђоша

–        ОДОШАНОВИ – ДЕМУНОВИ (4, Св. арх. Михаил), биће да су из Деме

–        ОЏИН (1, Св. Јован), из Меленаца

–        ПЕРИЋ (1, Ђурђевдан), из Мокрина

–        ПОПОВ (2, Св. Игњатије), из Карлова

–        РАКАЗОВ (1, Св. арх. Михаил), из Карлова

–        СТАНЧУЛОВ (1, назарен), из Иђоша

–        СТОЈАНОВИЋ (1, Св. Никола), из Кикинде

–        ТАТОМИРОВ (1, Св. Алимпије), из Иђоша

–        ЋИРИЋ (1, Св. Никола), из Сенмиклуша

–        ЧЕЛЕКЕТИЋ (1, Св. Стефан), дошао из Мокрина

ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. sinisa perisic

    PERISICIMA IZ BOCARA JE SLAVA SV STEFAN A DOSLI SU ZA VREME ARSENIJA CARNOJEVICA IZ CRNE GORE OKOLINE NIKSICA

  2. branislav kuzmančev

    Interesuje me poreklo prezimena Kuzmančev,naime živeli su u Bočaru,moj deda Pera Kuzmančev,rodjen je 1888 u Bočaru,umro 1975.u Bočaru,ja sam zadnji muški poromak
    ove porodice,rodj.1958.

  3. Milan Dragaš

    Ne spominjete prezime Dragaš, Ja sam naslednik zemlje i dela kuće u Boćarima

    • BILJANA VESKOV( KOŠNIČAR)

      BOČAR, AKO SI POREKLOM BOČARAC, TREBAO BI DA ZNAŠ I NAZIV ( Č /KAO ČOVEK , ANE Ć/KAO ĆURAN!!! “NASLEDNIK “KUĆA I ZEMLJA SU U BOČARU, A NE BOĆARIMA.

  4. Zanima me nesto o prezimenima:Stanacev,Rakazov,Budakov,i Gagic ako nesto znate molim vas javite mi.Ja sam iz Novog Miloseva krsna slava Djurdjevdan

  5. vojislav ananić

    Бочар

    Припадао је ЧанадскоЈ жупанији. Забележен је 1211. 1561 држао га је Димитрије Овчаревић. Тада је имао 12 кметова. 1564 је изгледа опустео и био дуго пуст. На мапи од 1723—5 означен је као ненасељен. 1740 имао је 14 породица са три ожењена сина. Те године живеле су у Бочару ове породичне старешине: кнез Jonitz Czubaitji, Ђурађ Богданов, Будиша Лињак, Остоја Ђурић, Мила Будин, Милић Станојев, Никола Зарић, Јован Перишић, Живко Bregacz, Стојко Средњи, Секула Кобилић, Петар Сенћанин, Петар Петровић и биров Радивој Прекајац. 1753 забележен је као српско насеље. 1773 имао је 191. дом. 1803 купио га је Јозеф Хертеленди и почео насељавати Немцима. Данас чини део општине Милошева.
    Потеси: Богомоља, Валум (или Валом), Ланиште, Песак, Торина, Ходаје, Ширина.

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.