Порекло презимена, село Турица (Лучани, Доње Драгачево)

12. септембар 2012.

коментара: 2

Порекло становништва села Турица, према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево

Да је и овуда било старих насеља, сведочи име Старо Село и старинско Џиновско Гробље. Али се за данашње становништво зна, да је све пореклом од досељеника.

Да је ипак и крајем 18-ог века ово село било прилично насељено, сведоче успомене о беглучким салашевима. – Турица се помиње као засебно село 1811. године, у дипломи Проте Гучанина, а по списку од 1818. године имала је тада 20 домова са 46 арачких лица.

Први почетак данашњој Турици био је у Џемату Старом Селу, дакле на месту, можда и на рушевинама или згаришту неког ранијег села. Ту су се биле настаниле две породице: једна, од које су данашњи Васиљевићи и Мијатовићи, и друга, од које су Ристивојевићи, Пајовићи, Симеуновићи и Пејовићи. Прва је породица и данас готово сва у том џемату, а друга се изместила и образовала за себе друга два џемата: Пољане и Пајевиће. Ово се сасвим слаже са казивањем, да су те две са још једном (Зрзулском) најстарије породице у селу.

Васиљевићи и Мијатовићи су пореклом из Ступчевића код Ариља. Доселио се њихов чукундед Дмитар и прадед Симеун. Дед им се звао Васиљ, те се по њему већина прозову Васиљевићи.

Породица Апајчевићи, од које су данашњи: Ристивојевићи, Пајевићи, Симеуновићи и Пејовићи (сви славе: Ђурђев-дан) пореклом је из драгачевске Трешњевице. У 18-ом веку доселилиа су се браћа Јоксим и Максим, од којих су све ове породице. Највећа су породица у овом селу: 32 куће.

Још су из 18-ог века ове породице:

Зрзуле или Петронијевићи, старином од Нове Вароши. У ову породицу спадају: Милинковићи, Јанковићи, Пантовићи, Проковићи и Аџовићи (сви славе Ђурђев-дан).

Благојевића је, и ако су стара породица, увек било само једна кућа. Не зна им се порекло.

Достанића (Бранковића) преци Гаврило, Петар и Милован дошли су из Мораче, из Црне Горе. Прозвали су се тако по некој баба-Достани. У ову породицу спадају и Марићи.

С почетка 19-ог века су досељене породице:

Томовићи пореклом од Ужица. Од њих су: Лазаревићи, Сретеновићи и Стаменићи (славе Стевањ-дан).

Милићевићи (Чапкуни), којих се прадед Милић доселио такође од Ужица (славе Ђурђевдан).

Млађе су породице:

Радоњићи и Чворићи, једна породица, чији се дед Радоња доселио из Шапоња код Нове Вароши. Према томе и према слави Св. Стевану, и они су од велике породице Шапоња, које има у суседном Лису, у Дучаловићима, Ртарима и др. (в. опис Ртара).

Тимотијевића дед Тимотије доселио се из села Добрача у срезу златиборском. И сад их има у Добрачама са презименима: Јовановићи и Димитријевићи. Старинско је презиме ове породице: Милошевићи (славе Лучин-дан).

Јовановићима је старо презиме Кречаровићи. Њихов се дед доселио од Нове Вароши (славе Јовањ-дан).

Ристићи су пре скоро 50 година дошли из Дебеље код Нове Вароши.

Љујићи су пре 25 и више година дошли из Бистрице од Новог Пазара.

Илић у џемату Матића се доселио пре 20 година из Горње Краварице драгачевске. Он је од тамошњих Илића.

Илић у џемату Зрзулском је од Илића из драгачевског Граба.

Станчић је од тијањских Станчића (Ћумуровића); дошао у ово село као припуз.

Џоковци (Џоковићи) су пре петнаестак година дошли из Комарана код Сјенице.

Становништво је у Турици дакле све младо и досељавање је у њој непрекидно трајало од краја 18-ог века па до данас. Ипак је у 19-ом веку село много више порасло множењем од старијих породица него досељавањем, јер пет породица из 18-ог века имају сад до 70 кућа, док 11 породица из 19-ог века чине скупа тек 30 кућа.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Н. Кузмановић

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. PAJOIVC MIROLJUB

    Poštovani,

    Molim sve one rođake (Pajoviće) koji bilo šta znaju o poreklu Pajovića, koji žive u selu Polokce MK. Vranovina SO Novi Pazar, da mi pošalju na moju mejl adresu.

    S poštovanjem,
    Miroljub Pajović
    Beograd

  2. Веселин Љујић

    Љујићи у Турици нису доселили од Новог Пазара већ из Бистрице код Нове Вароши. У овом селу и суседном селу Дражевиће још увек имају блиске рођаке и јаке родбинске везе.
    То је јасно описано у породичној хроници (Монографији) ”ЉУЈИЋИ – потомство братства из Стожера”, аутора Миломира Р. Љујића. Каталошки број (ЦИП) 929.52 ЉУЈИЋИ.
    ISBN 86-905987-0-7
    COBISS.SR-ID 116681740, код Народне библиотеке Србије… објављеној 2004. године.