Порекло презимена, село Перлез (Горњи Банат, Зрењанин)

Порекло становништва села Перлез, град Зрењанин, према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Најпре су се досељеници из Србије (веле: са Чарнојевићем) били населили на данашње Селиште и то се село звало Сига, а после су их преселили у Томашевац. По причању, једном беше дошао неки краљ и једна жена наиђе с рукама умазаним од теста, како је месила хлеб, а он је запита зашто је изашла с таквим рукама. Она договори да ”хлеб меси увек, а њега може видети само сад!”. Њему се то допадне и отпочне с њом разговор и сазна да су пресељени са Сиге у Томашевац. Краљ је запита како јој се свиђа ту у Томашевцу. ”Боље мртва у Сиги, него жива у Томашевцу!”. Због тога их он после врати, али на данашњи Шанац, а не на старо месту Сигу.

Где је Водица, ту су изоравали цигље, црепове и друго од негдашњег мађарског села на Батки, а ту је и земљиште Танцош. Те је Мађаре Марија Терезија преселила у Мађарску, а довела Србе за граничаре и населила их на данашње Селиште.

Мађарско село било је на месту Батка, уз друм за Бечкерек (данас Зрењанин), с леве стране, где је сад ледина. Ту се познаје и место где је била и мађарска црква, које и сад зову Црквиште, и налазе се трагови од њихових земуница.

Осам година после свог насељења у ”Шанац Сигу” добили су земљу од ”инжињера”. Одакле су били ти први насељеници, не зна се. Међу сразмерно старијим досеаеницима у Перлезу и онима из времена дељења земље и нешто познијима, има их приличан број који поуздано знају да су пореклом из Србије.

Међу Шокцима у Перлезу има различитих елемената: и Хрвата, и покатоличених Срба за чије се претке зна да су били православни, и католика Словака и католика Бугара.

Као највећи и уједно најбогатији родови, који су у време дељења земље због великог броја душа добили највише земље, знају се овде у Перлезу, у Шанцу, и то у његова прва два сокака: Кнежеви, Јакшићи, Богићи и Падејски.

Статистички исказ за Перлез:

Год. Муш. Жен. Укупно Бр. домаћинстава

1905.

1877

1717

3394

585

1910.

1724

1651

3375

603

1915.

1761

1640

3410

608

1920.

1725

1578

3303

620

1925.

1807

1654

3461

629

 

За Шанац Сигу се по предању зна да је заистао имао редут – шанац.

Први пут је забележено крштење 07.01.1779. године….док је први смртни случај забележен 14.01.1779. године… – а у свима се случајевима свештеник потписује као ”парохијални свештеник у Сиги”. Али од јануара 1780. године почиње се један парох потписивати као парох Цркве св. архистратига у шанцу Сиги, а други као парох Цркве св. архистратига у Перлезу, али се од фебруара 1781. године оба стално потписују само као пароси Цркве св. архистратига у Перлезу, а шанац Сигу више никако не помињу.

Свакако је Перлез тада уведено као званични назив за оба насеља.

Стари су звали Бегеј именом Кустош, а после, кад је прокопан, прозвали су га Бегеј.

Засађен дуд код цркве (у обиму је у 1909. години имао 4м и 70цм). По казивању Петра Баталова, старца од 75 година, дуд на раскршћу код порте засађен је године пре но што је храм Успенија пресвете Богородице подигнут – 1806/7., а засадио га је Васа Бошков, Струганац звани.

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

– ПАНТЕЛИЈА БАТАЛОВ: ”2 главе, 6 домочадчев, 2 слуге”, има и сад Баталових; пореклом су из Србије; зна се да су једни отишли у Срем, а других и сад има у Далмацији (мој додатак : домочад – укућани, чељад)

– СТЕФАН КИСЕЛИЦА: ”1 глава, 7 домочадчев”; Киселица (-чки) је надимак старе фамилије Крагујевац из Крагујевца

– ЈОВИЦА МАЛБАШИН: ”4 главе, 12 домочадчев, 4 слуге”; Малбашких има и сад; кажу да су пореклом из Лике (крупни су и сад, а такође су крупни и они у Крстуру)

– ЂУРАЂ МИРКОВ: ”2 главе, 5 домочадчев”; пореклом су из Србије

– ТИМОТЕЈ НИНИЋ: ”2 главе, 5 домочадчев”; има и сад Нинића; из Крагујевца су

– НИКОЛАЈ ТАДИЋ: ”6 глава, 6 домочадчев”; има и сад Тадића; из Арадца су дошли у Перлез, а у Арадац из Србије

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

– ЋИРА БОЖИН: ”1 глава, 4 домочадчев, 2 слуге”; има их и сад

– ЈОВАН БРАНКОВИЋ: 1 + 5д; сад су БРАНКОВИ

– МАРКО БУГАРИН: 1 + 4 + 3

– ПЕТАР ВЕЉИЋ: 3 + 11

– ДМИТАР ВЛАХ: 6 + 6 + 1

– ЈОВАН ВЛАХ: 1 + 2

– ИЛИЈА ВОЈТА: 2 + 9; Војтини се зову Мишкови

– ДМИТАР ГРБИЋ: 1 + 4

– МИХАИЛО ГРБИЋ: 2 + 6 + 1; има их и сад

– СТОЈАН ГРБИЋ:  2 + 9

– МИХАИЛО ГУГА: 3 + 11; зову се Гугини, а пишу се СТАНКОВИ

– ГЕОРГИЈЕ ЖИВАНОВИЋ: 1 + 3 + 1; то нису данашњи Живановићи, који су дошли из Омољице где их и сад има (прадеда професора Ђорђа Живановића)

– СИМЕОН ЖИЖИЋ: 2 + 11 + 1

– СТЕПАН ЖИЖИЋ: 4 + 15; Жижића има и сад

– СТЕФАН ИСАКОВ: 1 + 7; Пејићи се сад зову Исакови, стара су фамилија

– САВА ЈОВАНОВ: 2 + 7

– МАРКО ЈОВАНОВИЋ: 2 + 8

– ЈОВАН КОЛАРОВ: 1 + 3; Коларових има и сад

– ТОРА МАЛБАШИН: 4 + 17 + 3

– ФИЛИП МАЛБАШИН: 2 + 8 + 1

– МАЛЕШ МИЛИНОВ: 1 + 3 + 1; Милинових има и сад

– ЈОВАН НЕНАДОВ: 2 + 6 + 3; Ненадови је сад надимак за РАЈКОВЕ

– ЈЕЛИСЕЈ ПАВЛОВ: 1 + 2; има Павлових

– ЕРЧУГИНИ, биће пореклом Ере

– ЂУРАЂ ПЕТРОВ: 1 + 7

– МИХАИЛО ПЕТРОВ: 1 + 7; има Петрови

– ГАВРИЛОВИ

– ДРАГИЋ РУВАРАЦ: 4 + 17 + 1; има и сад презиме Руварци

– СТЕФАН СЕРДАРОВ: 1 + 3 + 4

– ЈОВАН СИЛОМШИАШ: 3 + 12 + 2

– Поп ГАВРИЛ СИМЕОНОВИЋ: 1 + 3 + 1

– КОСТАДИН СТЕФАНОВ: 3 + 8 + 3

– ТОДОР СТЕФАНОВ: 1 + 4; има и сад презиме Стефанови

– НИКОЛАЈ ТУФЕГЏИЈА: 1 + 3 + 3

– АВРАМ ТУЦИЋ: 3 + 10; Туцићи постоје и сад

– ИЛИЈА УЗЕЛАЦ: 2 + 6; има и сад Узелаца

– ПАВЕЛ УЗЕЛАЧКИ: 2 + 8

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

ЂОРЂЕВИЋ – САЛАРОВИ –  ГЕОРГИЈ-ГОВЕДАР (ГОВЕДАРОВИ) – МАКСИМ МАРЈАНОВ; има Марјанови од Лиића, који су ушли у кућу; а има и један циганска фамилија Марјанови – МАКСИМ ОБРОВАЧКИ – НИКОЛАЈ ОБРОВАЧКИ – ИВАН ПИВНИЧКИ – НИКОЛАЈ СИЛОМШИЈАШ; био је Силон Шијачки.

 

ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:

ГАВРИЛ АНДРИН – МИХАИЛО БАШКУЦИ – ДАМЈАН БИЛАЈАЦ – ТОДОР БОСТАНЏИЈА – ЈЕРЕМИЈА БУГАРИН – ИЛИЈА БУГАРИН – ГЕОРГИЈЕ ВЕЛИЋ – ПЕТАР ВЕЛЧЕРОВ – КУЗМАН ВЛАХ – МАРКО ВЛАХ – ТОМА ВУКСАНОВ – ТОДОР ГЕОРГИЈЕВИЋ – ЖИВАН ДУНЂА – ЛАЗАР ДУНЂЕРИН – ЛАЗАР ЂУРИЋ – ЛАЗАР ЖИВИЋЕВ – СУБОТА КАПЛАР – КЕЉИЋИ знају за претка Субу који је служио у војсци и био у рату с Наполеоном 12 година; они су пореклом из Сентомаша (дан. Србобран) и звали се најпре Николићи – Џаверови, тамо их и сад има – ИГЊАТ КРЕСОЈЕВ – ЈАКОВ МАКСИМОВ – ЛАЗАР МАРКОВ – ТОДОР МАРТИЋ – ЈОВАН МИЛИВОЈЕВ – ТИМОТЕЈ МЛАЂИН – СТЕВАН МОРОКВАША – СТОЈАН НАДИЋ; има сада стара фамилија Нанићи, али у протоколу јасно стоји Надић – ИВАН НЕДЕЉКОВИЋ (у најстаријем јеванђељу на првим листовима има запис да је Иван Недељковић, оберлајтнант, приложио то јеванђеље цркви шанца Сига 05.11.1772. године, за душу својих родитеља), 1 глава, 3 домочадев; данашњи Недељкови су из Опаве – ПАВЛЕ ОСТОЈИЋ – Поп НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЋ – АНТОНИЈ ПИВНИЧКИ – МИХАИЛО ПЛАВШИН – ИГЊАТ ПОПОВИЋ, унтерлатнант, њихову земљу купили Маринчеви – РОМАН РАДАНОВ – АНДРЕЈ РАДИНОВ – ЦВЕЈА РАИНИЋ – ТОДОР РАНКОВ – ЖИВКО СЕРДАРОВ – ЈОВАН СЛОПИЧИЋ – ИЛИЈА СТАНИСАВЉЕВ; има досељених ”насеобина Станисављеви” – ВАСА СТЕПАНОВ – ПЕТАР ТАНБУР – ЈОВАН ТРИВОЈЕВ – ПРОКОПИЈ ЦАНУЛОВ – АНТОНИЈЕ ЧЕКРЧИН – ЈОВАН ЧОЛАКОВ – ЈОВАН ЧОНБИН – СТЕПАН ШИЈАК

 

ЦИГАНИ:

МАРЈАНОВИ; добили земљу; само се између себе жене

 

Остале су фамилије псотупно придолазиле и тако је постало новије насеље са именом Перлез, а држава је пре насељавања правила насељеницима куће. У том новом насељу било је и доста Влаха.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

За КЕЉИЋЕ има предање: Џаверови – Николићи су прешли са 60.000 ”нумери” из Србије и дошли у Сентомаш. Милица, сестра Коче капетана, била је удата у кућу Меленћанових – Миличиних и родила је Јуцу, која се удала у Кељину кућу за Викентија и са њим родила: Јову, Стевана и Божу. Јова је деда данашњег општинског благајника (мој додатак – 20-тих година прошлога века). Новак је свакако муж удовице Кељице, која је морала бежати из куће (јер се била саживела са девером) са три сина: Тимотијем, Марком и Суботом и из Сентомаша добегла у Перлез. А коме је од њих био син именовани Викентије, не зна се.

КНЕЖЕВИ – РАНИСАВЉЕВИ, по предању, дошли су са Шакабентом из Србије; они су изгинули у време рата Аустрије са Французима у Далмацији: 6 људи се од њих није вратио из рата и ”од тада се нису никако могли намножити”; и сад их има мало.

КНЕЖЕВИЋИ, нису род са онима у Ченти, из Србије је дошао деда, као момак, калфа, и овде се оженио.

МАРИНЧЕВИ, из Србије су дошли у Кумане и у Бечкерек, а из Бечкерека је њихов деда дошао у Перлез.

МИШКОВИ – ВОЈТИНИ, веле да су из села Војне, а где је то село, не знају.

Бивши кнез РАДОВАНОВ; фамилија пореклом из Пирота, па дошла у Сент-Ђурађ, где су били до 1826. године, кад су дошли овамо; они који су остали у Сент-Ђурђу, изумрли су.

ФИЛИЋИ, пореклом из Јанкаида; има их и у Сакулама од истог рода.

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

ПАДЕЈСКИ; сад су врло разгранат род у Перлезу.

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

БОГИЋИ, – ЈАКШИЋИ, из Арада; неки се преселили у Гроцку у Србији – ЋАМУЛОВИ; њихову кућу држе Милинови.

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (14)

Одговорите

14 коментара

  1. Gavrilov Vesna

    Moj djed rodom je iz preza Gavrilov Miljivoj špic namet Petrov, Otac Gavrilov Dušan rodjen 11/31937, Stric Gavrilov Zika, baba Gavrilov Angelina,stric ima jednog sina Gavrilov Dragisa a moj otac sina Gavrilov Živa,drugi sin Gavrilov Sava i naravno ja Gavrilov vesna. Pra djeda neznam.Interesuje me moje poreklo?Svi govore da je Bigarsko. Ako možete da mi pomognete bila bih vam zahvalna.