djordje-janjatovic-prezimena-srba-u-bosni

31. август 2012.

коментара: 5

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. 15. јануар 2015. у 10:36

    Радојка Д. Милић, рођ. Кнежевић

    Интересује ме Ваша књига и број страна књиге и још по нешто…

    Одговори

  2. 26. мај 2015. у 10:50

    Radojka D. Milić, rođ. Knežević, dipl. ing.

    Поштовани госп. Ђорђе
    Рођена сам у Котор Варошу од оца Димитрије Саве Кнежевића, директног потомка Милана Кнежине по коме је 1992. године Скендер Вакуф преименован у Кнежево у Републици Српској. Ђед ми је био парох у парохији Шолаје, а служио је у најстаријој цркви на подручју Равне Врховине “Св. Николе на Врањем брду” у Живиницама која је опслуживала и парохију Шолаје и парохију Живинице. Према писању Милана Карановића из породице Кнежевић било је 83. свештеника до 1937. године (Политика из 1937.).
    Интересује ме очева породица, као и породица мог покојног супруга Светозара (Брабја) Милића родом из Мркоњић Града (славе Светог оца Николу). Такође ме интересују породице његових тетака: Јованке удате за Саву (Лазара) Караулца из Мркољић Града (славе св. Николу) и Радојку удатку за Марка Кадијевића из Бугојна кога су устааше 1941. године заклале.
    С поштовањем и све најбоље од Господља
    Радојка Д. Милић

    Одговори

  3. 8. јун 2015. у 23:52

    Чедомир

    Поштована господо.

    Прегледао сам “Презимена Срба у Босни” и нисам нашао презиме МРКАЉЕВИЋ славе славу Св.Димитрије ( Митровдан) 08.11. Живјели су у Возући код Завидовића, расељени 1995.
    Из родослова преносим само један дио који објашњава много о роду Мркаљевић — ” Радо Мркаљевић је тужен од стране попа Јефте Поповића у вези сокака кроз село Калајиши , осуђен и одлежао затворску казну и платио глобу 5 форинти А-У “Златна петица”. Није жалио остварио циљ, пале тешке ријечи, сокак изграђен.
    Касније ће као одмазду поп Јефто Поповић у годишњем прегледу (Намјењен за штампу) “Свечари славе” за 1883-годину (дали омашком или намјерно) не објавити Калајиша слављенике родове: МРКАЉЕВИЋ, СТАНИЋ, ДАБИЋ… као да уопште нису ни постојали у његовој парохији састављеној од :возућких, миљевићких и гостовичких села.
    (Шематизам Православне митрополије и архид јецезе Дабро-Босанске, Сарајево 1883, стр. 135)

    Посједујемо комплетно родословно стабло .
    По предању у село Калајиши- Возућа населио се родоначелник Тодор „ Мркаљ “ Мркаљевић почетком 19. вијека, а доселио се са границе Источне ( старе) Херцеговине и Црне Горе.
    ————————————————————————————–
    Mrkalj, u Nikšiću; Kamensko i Gornja Trepča (Nikšić) na Banjskoj visoravni pa u Drobnjak. Jedni ranije zvani Petrušić, odu na Glasinac (Romanija) 1789. god. a (1879. god.) neki odoše u Gajtan (južna Srbija)
    Petrušić, ogranak Ivanovića kod Nikšića; Kamensko i Gornja Trepča, sa Banjske visoravni preci su im prešli u Drobnjake. Jedni su 1789. god. prešli na Glasinac (Romanija), kao: Mrkalj, (a 1879. god.) predjoše u Gajtan (južna Srbija); kao: Bulević u Polja i Bjelojevice (Mojkovac) iz Rovaca; Ljuljanci (Knić), Kragujevac, ogranak su Nikolića iz Pive
    —————————————————————————————

    По једној верзији због турске пријетње побјегао је из места Дробњаци и населио се на Гласинац (Романија), а када му Турци уђоше у траг отиснуо се на сјевер ( долина р. Криваје ) и настанио се у селу Џине (Рибница). Одавде га локални муслимани због добре земље и положаја протјераше преко брда Папратња (872 м) на сјеверну страну-мразиште у село Бучје. Одавде Тодор “ Мркаљ “ послије велике куге и помора људи 1817 године прелази ријечицу Возућицу и коначно се настањује у селу Калајшиma са бољим положајем и сунчаном страном.
    Ово је само извод из родослова Мркаљевића из Возућ-Завидовићи, а комплетан родослов биће објављен на вашем сајту када прикупимо још неке податке из црквене евиденције парохијана Манастирске цркве Возућица из периода до 1945 када је црква водила евиденцију, крштених, вјенчаних и умрлих.

    Срдачан поздрав.
    Чедомир С. Мркаљевић
    Сремска Митровица 08.06.2015

    Одговори

  4. 3. јун 2018. у 13:00

    jovan karaman

    G:DINE DJORDJE
    Ja sam Jovan Karaman, rodjen sam 1949 u selu Kovacici opstina Zenica! Sada sa porodicom zivim u Bijeljini selo Kojcinovac. Po zanimanju sam inzinjer masinstva. Dugo vremena radim na porodicnom stablu, nedostaje mi ; moje poreklo, odakle smo dosli u Zenicu i kada smo. promenili prezime KARMANOVIC Karaman i zasto. Po pricanju pokojnog oca dolazimo od Niksica, kako smo se prezivali Maksimovic ili Micunovic. Jedno vreme se zadrzavasmo u mestu Vukovsko koliko? Odatle raselili smo se svuda. Molim VAS g.dine DJORDJE da ako ste u mogucnosti da mi odgovorite na gore navedene nedoumice i da mi odgovorite u kakvoj i dali smo u krvnoj vezi sa KARAMANOVICima iz DUGOG POLJA. Slavimo DJURDJEVDDAN kao “nasa” braca u Dugom Polju. Znam da trazim puno ali VAMA fala unapred

    Одговори

  5. 3. јун 2018. у 13:05

    jovan karaman

    Molim za izvinjenje jedna isprvka prezivali smo se KARAMANOVIC a ne kako napisah KARMANOVIC: Hvala na razumevanju

    Одговори