Велика Госпојина – Успење Пресвете Богородице Reviewed by Momizat on . Српска православна црква и верници 28. августа (15. августа по јулијанском календару) славе празник Успења Пресвете Богородице, познат као Велика Госпојина, кој Српска православна црква и верници 28. августа (15. августа по јулијанском календару) славе празник Успења Пресвете Богородице, познат као Велика Госпојина, кој Rating: 0
You Are Here: Home » Крсне Славе » Велика Госпојина – Успење Пресвете Богородице

Велика Госпојина – Успење Пресвете Богородице

Српска православна црква и верници 28. августа (15. августа по јулијанском календару) славе празник Успења Пресвете Богородице, познат као Велика Госпојина, који је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.

Тај празник, када се завршава и пост који траје 14 дана, успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо „и предала свој дух у руке Спаситеља“.

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира.

У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.

У тренутку смрти Богородице, како је записано, „апостоли почеше певати у славу Божју…, а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола“.

„Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију…, апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку“.

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве.

Заштитница је свега живог на земаљској кугли, а посебно породиља и мајки. Оне се у случају преке потребе прво обраћају Мајци Богородици. Њена икона се налази у свакој кући верујућих Срба. Верује се да мало састругане боје са њене иконе или фреске ако се попије може помоћи код многих женских болести.

Од овог дана почињу дани који се зову Међедневице или Међугоспојинци и трају све до Мале Госпојине која се слави 21. септембра по новом календару. Верује се да убрано биље и траве у ове дане имају изузетно лековита својства. Тих дана се по планинама размиле травари који беру лековите траве за зимске резерве. Многи прве убране траве носе на благосиљање у цркву.

По целој Србији  и свуда где живе православни верници се одржавају вашари и народни сабори. Један са најдужом традицијом је у Београду, код женског манастира у Раковици. Слави се као крсна слава, коју у нашем народу зову и Велика Госпођа.

Портал Порекло жели срећну славу свима који славе Успење Пресвете Богородице. Живи и здрави нам били!

ИЗВОР: РТС


Коментари (1)

  • dejan petrovic

    Dobar dan , ima li ko jos od Petrovica da slavi ovu slavu ,nek se javi, inace sam ja rodom iz sela supska kod cuprije, mada kazu da je moj predak dosao iz negotina na miraz u ovom selu i doneo svoje prezime petrovic, nazalost neznam koje je prezime imala zenska osoba kod koje je iz negotina dosao muskarac na miraz, hvala na odgovoru.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top