Порекло презимена, село Иђош (Кикинда, Горњи Банат)

Порекло становништва места Иђош, према истраживању Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Припремио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Иђош је био насељен на четири места: прво је било Миљан или Мороња, друго Селиште, треће Берчуља, гду су изоравали лончиће и где је био Град, а тако је и на Селишту. У Берчуљи град с опкопом и данднас се зове Градиште. Четврто место на коме је насељен данашњи Иђош звало се Буџак, и тек после је новом насељу дато званично име Иђош. Мој додатак – упркос већинском српском становништву, име Иђош је готово сигурно настало од мађарског hegyes (узвишење, брег, брдо мада реч има више различитих значења) У сеоском атару, наиме, постоји више брегова / хумки .

Кад је на Сенти била погибија турска и Турци изгнани из Баната, разрушен је град на Берчуљи. Говорило се да је тај град сазидао неки Бранковић и да је ту био њихов спахилук.

Стари су причали да су Радиша и Будиша Миладински на Малој Берчуљи живели у земуницама (Мала и Велика Берчуља бисе су једна близу друге, раздвојене водом од 1-2 дужи). Обојица су се оженили из Велике Берчуље, Ружицом и Варваром. Посвађали су се и Будиша оде, па насели Бочар, а Радиша остаде овде и насели се ”у рогљу” (свуд унаоколо била је вода) и тако почне село Иђош. Били су дошли к њему Маказарови, којих сад нема, па Ђурђулови, Обућински, Татомирови, Команови, Грујићеви, Татарови, Павлови, Попови.

Сматра се да су Ђурђулови, Обућински и Лагунџини први населили Иђош. Стари родови у Иђошу, који су напред поменути као најстарији, и они који су добили земљу, а српског су порекла чинили су старо село, око садашње цркве, које се после, кад су се почели у већем броју насељавати из Поморишја и из Банатске Црне Горе Срби и порумуњени Срби и Румуни и настављати село у продужењу тога старог села, прозвало Српски крај, за разлику од тога новог насеља које је добило име Влашки крај.

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА (из протокола исповедајушчих из године 1809.):

–        БОГДАНОВИ (12, Митровдан) – НЕСТОРОВИЖИНАРЕВИКИДИНИ; то су ”паори” (имају целу земљу); Богданови су дошли из околине Темишвара

–        ЂОРЂЕВИ – ПАЈИНИ (4, Св. арханђел Михаил), из Сенте

–        ЂУРЂУЛОВИ (4, Велика Госпојина), слушали су да суиз Ђурђева (?); Јован Ђурђулов из Иђоша; Ђурђуловима су Команови кумови пре 200 година

–        БЕЛАНОВИ – МИЛОСАВЉЕВИ – ЈОВАНОВИ – СУВАЧАРОВИ – КЕКАВЧЕВИ (9, Св. Параскева), из околине Темишвара где из зову Кекавци (оне из Банатске Црне Горе зову ”Кекавцима” – ”из Кекаваца”

–        КЉАЈИЋИ – БОБИШКИНИ (3, Св. Лука); деда им из Мокрина

–        МИЛОСАВЉЕВИ – ЖИВКОВИ  (12, Св. Лука); причали су да су из Црне Горе (једна кућа се зове Беланови)

–        НЕДИЋЕВИ (2, Св. Никола); причали су да су из Црне Горе (имали су попове, а после њих Замуровићи)

–        ПОПОВИ – ВЛА(3, Петковача), скоро дошли из Валкања

–        РАДИВОЈЧЕВИ – НЕДЕЉКОВИ (11, Св. Јован), дошли из Црне Горе и динарског су типа и менталитета

–        СУВАЧАРОВИ – ПУРКА (-ин) (1, Св. арханђел Михаил), из Карлова (дан. Ново Милошево)

–        СУВАЧАРОВИ – ПУРКИН (1, Св. арханђел Михаил), дошао пре 30 година из Драгутинова (дан. Ново Милошево) мој додатак – Драгутиново је српски назив за некадашње Карлово

–        ТОДОРОВ – СЛАТИНОВИ (1, Митровдан), досељени из Комлуша

ОСТАЛИ РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

–        БАЈКОВИ – БАЈКИНИ (10-12, Петковача), три брата из Црне Горе: један дошао у Иђош, један у Црњу, а један у Сенђурађ (дан. Житиште); и сад их има у тим селима

–        БРЕБАНОВИ (4, Св. Јован), отац дошао из Мокрина

–        БУДЗИНИ БУМБУЛОВИ (5, Св. арханђел Михаил), дошао из Комлуша

–        БУКУРОВИ (1, Петковача), дошли из Потиског Св. Николе (дан. Остојићево)

–        ВОЗИЋ – КРОМИТ (1), доведен из Мола

–        ГАЛЕШЕВИ (2, Св. арханђел Михаил), из Мокрина

–        ДИВЈАЧКИ – БУЋКАЛОВИ (1, Ђурђевдан), доведен из Кикинде

–        ДРВЕЊАКОВИ (3, Св. Вартоломија), из Црне Баре

–        ДУДИЋЕВИ (1, Св. Ђурђе), из Мокрина

–        ЗАВИШИЋИ (3, Св. Јован) из Мокрина

–        ИЛИЈЕВИ – ВЛАШКИ (9, Св. арханђел Михаил), деда из Комлуша, а преци дошли у Комлуш из Црне Баре; они који су заостали у Комлушу, порумунили се (и сад има Илијевић у Црној Бари)

–        КЉАЈИЋИ (1, Ђурђевдан) из Мокрина

–        КРСТЈАН – ЦАЈКУЛОВИ (1, Св. арханђел Михаил) из Комлуша

–        КУЗМАНЧЕВИ (1, Св. Јован) из Бочара

–        МАНДИЋ – РОЂИН (1, Св. арханђел Михаил) из Мокрина

–        МИРКОЊЕВИ; четири сина; из ”Влашке”, из Банатске Црне Горе; презиме добили по  Мирку, а по брату му Јерку Јерковљеви

–        НЕДИЋИ (2, Св. Никола), преци из Црне Горе

–        ПАНИЋИ (3, Ђурђевдан), прадеда дошао из Мола

–        РОФИНИ – ПРЉИЧЕВИ  (2, Св. Никола), дошли из Комлуша

–        СИВЧЕВ (1, Св. Никола), дошао из Кикинде

–        СРЕМЧЕВИ (1, Св. Никола), из Мокрина

–        УГРИНОВ – СЕНМИКЛУШАНИН (1, Ђурђевдан) из Мола

–        ЧОБИЋ (1, Ђурђиц) из Чоке

–        ТАНАЦКОВИЋ (1) из Мокрина

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        АВРАМОВИ – ЈОСУЛОВИ (1, Велика Госпојина)

–        АЛЕКСИЋИ – ПАНТИНИ и МАЧКИНИ (8, Ђурђевдан)

–        АЦКОВИ – БИЦОК (1, Ђурђиц)

–        АЋИМОВИ – ЛЕПОЈИНИ (5, Св. Јован)

–        БАБИНИ, сад БАБИЋИ – БАБЈОСИНИ (6, Ђурђевдан)

–        БАЈКИНИ – ПЕКАРОВИ (6, Огњена Марија и 2, Св. Параскева)

–        БЕОДРАНСКИ (4, Петковача), једна кућа Васинкец (мој додатак – вероватно дошли из Беодре, једно од насеља из којег се развило Н. Милошево)

–        БЕЋАГУЛОВИЋ (5, Св. арханђел Михаил)

–        БРЕУЦ, сад БРОЈЧИНИ (14, Св. Параскева)

–        БУЛИЋИ (4, Св. Никола); Србин је узео булу заосталу, па од ње Булићи

–        БУЉИНИ – БУЂУЛОВИ (8, Ђурђевдан)

–        ВЕСЕЛИНОВИ – ГРЕБЕШЕВИ (6, Св. Илија)

–        ГЕЦИЋЕВИ – НЕШКОВИ – ЧОЧИНИ – ШУТАКОВИ (13, Св. Стефан)

–        ГРИГОРИНИ – НАКРАЈКУЋИНИ (5, Св. Јован)

–        ГРУЈИЋИ, једни се зову МАРКАШИ (16, Св. Никола); и сад постоји стара кућа фамилије Грујића (као штала)

–        ДРАГАНОВИ – РОЦИНИ (11, Петковача), били су Власи

–        ДУДЕЈИЋ-есљеви (2, Св. Јован)

–        ЕРДЕЉАНИ (3, Ђурђевдан)

–        ЗАМУРОВИЋИ – ЗАМУРАНИ (2, Ђурђевдан), били су веле ”Грци”; од њих били попови и трговци (мој додатак – вероватно су цинцарског, а не грчког порекла)

–        ИСАКОВИ (1)

–        ТАШАК (6, Св. Никола)

–        ЈАГОДИНИ (1, Св. Никола)

–        ЈАНИЋИНИ (5, Часне вериге)

–        ЈАНКОВИ – МИЛАНКОВИ (3, Митровдан)

–        ЈОСИНИ – ВЕЧИНОВИ (2, Петковача)

–        КАРАБАШЕВИ (11, Петковача)

–        КЉАЈИНИ – МОЈИНИ (3, Св. Јован)

–        КОЛЏИНИ – ПУРКИНИ – ФРТАЉЏИЈЕ (3, Петковача)

–        КОМАНОВИ (15, Св. Тиодор)

–        КРИШАНИ – ЋИБРАШЕВИ (6, Петковача) или ЋИБРИЦА (2)

–        КРСТИНИ – КРСТОЊЕВИ (5, Св. Никола)

–        ЛАГУНЏИНИ, једни се зову БАЂИНИ; (7, Ђурђевдан)

–        ЛУПУЛОВИ – ТОРБАР (1, Митровдан)

–        ЛУПШИНИ – ДУДИНИ (1, Св. арханђел Михаил)

–        МАНОВСКИ – НИНКЕЉИН (1, Ђурђевдан)

–        МАРЈАНОВИ – ДУДИНИ (3, Св. Лука)

–        МАРКОВИ – ЋАЋИНИ – БОДРЉАНОВИ (6, Петковача)

–        МАРТИНОВИ – РОШУЉОВИ – МАРИКИНИ (8, Св. Стефан и Св. Никола)

–        МАТЕЈИНИ – ИГРАЧЕВИ (3, Св. арханђел Михаил)

–        МИЈИНИ – ЂУРИНИ (4, Ђурђевдан); има их одсељених у Кикинду и Београд

–        МИЛАДИНОВИ – РАЦИНИ (6, Петковача)

–        МИЛАДИНСКИ – СТОЈАНЧЕВИ – КРНКОШЕВИ (4, Св. Никола)

–        МИЛОШЕВИ – БАНДИНИ (6, Петковача и Св. Никола)

–        МИРКОВИ – ТРГОВАЦ (1, Св. Јован)

–        МОЈСИЛОВИ – МОЈИНИ (1, Св. Василије)

–        МОМИРОВИ (1, Св. Стефан)

–        МОШИНИ – МОМИРОВИ (4, Св. Јован)

–        МУНЋАНОВИ – СВИРАЧЕВИ (2, Св. арханђел Михаил)

–        НАКРАЈКУЋИНИ – ВЕРЕШЕВИ (8, Св. арханђел Михаил)

–        НЕДИНИ – ТРУЦКАЛО (1, назарен)

–        НЕШКОВИ (2, Св. Никола)

–        НИКОЛИНИ – ЦРЊАКОВИ – ГАЛИКИНИ (10, Св. Јован и Св. Никола)

–        НИЦУЛОВИ (1, Петковача, сад назарен), презиме као да је влашко

–        ОБУЋИНСКИ (7, Св. Јован), једне зову Пурини

–        ПАВЛОВИ – ПОПОВИ (6, Св. арханђел Михаил)

–        ПЕРИНИ – МУТУЛОВИ (5, Св. Трива)

–        ПЕТКОВИ (2, један Петковача, један је ”бугер”)

–        ПЕТКОВИ – КЛЕКИЋЕВИ (10, Ђурђевдан)

–        ПОПОВИ – САМУИЛОВИ (8, Св. арханђел Михаил)

–        РАДУЛОВИ – ПЕТЛИЋЕВИ (1, Св. Јован)

–        РАКИНИ – СЕНПЕТАРСКИ (7, Св. арханђел Михаил)

–        РАНКОВИ (2, Св. Параскева), стара фамилија

–        РИБУЛОВИ – ОНЧИНИ – ДОШЉАЦИ (2, Митровдан), били пастири и нису имали земље

–        СВИРЧЕВИ – ОМУЦОВИ (2, Петковача)

–        СВИРЧЕВИ – РАДИНИ (5, Св. арханђел Михаил и Св. Јован)

–        СИМИНИ – ЦРЊИНИ (3, Св. Стефан)

–        СИМИНИ – ШПИРИНИ (9, Св. арханђел Михаил)

–        СИМИНИ – ШПИРИНИ (7, Св. арханђел Михаил)

–        СТАНЧУЛОВИ – МАРИКИНИ (8, Св. Никола), један је Шуша

–        СТЕПАНЧЕВ – НАКРАЈКУЋИНИ (1, Св. арханђел Михаил)

–        ТАТОМИРОВИ, једни се зову ШМИЉИНИ  (12, Св. Алимпије и Св. Јован)

–        ХОМАНОВИ – ЧОЊИНИ (3, Св. арханђел Михаил)

–        ЧУРЧИЋИ – ВЛАДИКИНИ – ГЕЏИНИ (3, Ђурђевдан и Петковача)

–        ЧЕЛЕКЕТИЋ – КАРИНИ – ТРЕСКАЛОВИ (4, Св. Стефан)

–        ЧУПИЋЕВИ (3, Св. Стефан)

–        ШЕБУЛОВ – БЕБАНОВИ (6, Св. Димитрије и Петковача)

–        ШТЕВАНОВИ – БАБА-РИСТИНИ – МАЛЕШЕВИ (6, Митровдан и Св. арханђел Михаил)

–        ШТРБИЋ (1, Св. Јован)

–        ШТРБИЋЕВИ (1, Св. Јован)

–        ШУГИЋИ (11, Св. арханђел Михаил)

–        ШУШТРАНОВИ – ГУРГУЛОВИ (4, Св. арханђел Михаил)

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

АДАМОВИ – АРАЂАНСКИ – ВЛАХОВИЋИ – ДАВИДОВИ – ДРПАЋЕВ – ЂУРКИНИ – ЕГЕДУШ – ЖИВАНОВИ – ЈАЊИН – КОСТИНИ – КРЕСТИН – ЛАЗАРОВИ – ЛУКИНИ – МЕНДРЕГИН – МИЈАТОВИ – МИЛОШ – МИШИН – МОЛА – ПОПОВИЋ – СМИЉАНСКИ – ШИКУЛАН

 

РОДОВИ КОЈИХ ВИШЕ НЕМА ИЛИ СУ ИСЕЉЕНИ:

АНТИН – БЕЛИ – БЕРЕШКИ – БИРОВ – БОЈАНИН – ВЕЗИРЏИН – ГРАОРИН – ЂАЛИНАЦ – ЖИВАНОВИ – ИВАЧА – ЈАКОВЉЕВИ – ЈОВИНИ – ЈОРГОВАН – КОВАЧ – КОРЊЕШ – ЛУНГУ – МАКСИНИ – МАРКУЛОВ – МАТИНИ – МОШОРИНАЦ – НАДЛАЧКИ – НОВАКОВИ – ОПРИНИ – ПЕЧКАНИЋ – ПЕШЧАНИЋ – ПРОДАН – РАДИН – РОЂИНИ – РОЦКОВИ – СОМБОРАЦ – СТАНИШИЋ – СТЕФАН – СТОЈКОВ – ТАТАРОВИ (има њихова костурница код цркве) – ТРБИЦА – ТУРКЕШЕВИ – ТУРСКИ – ЧОЛАКОВИ

 

ЦИГАНИ: Јоцкови (2, Петковача), насељени одскора – Константинови (2, Петковача) – Миклуц (3, Петковача), српски Цигани – Сарини (1, Петковача), српски Цигани; нису имали земље – Шошић (1, Св. Василије), српски Цигани; не жене се са Србима, али говоре само српски; нису имали земље, били су ”лепари” (лепили зидове кућа блатом).

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”. Приредио Александар Маринковић

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. aleksic nebojsa

    Ja sam potomak jednog krila Aleksica iz Idjoša kod Kikinde, koja slavi Djudjevdan, moj pradeda Veljko se sa suprugom Jagorm odselio za Beograd, voleo bih da stupim u kontakt sa srodnicima, ako ih jos ima.

    • Драгоје-Рајо Николин (Милете, Риста Перова) Кујовић

      Има Небојша… надимци родова су: Мачкини, Минђарови, Пантини и Чваркони… сви славе Св. Ђорђа… (потражи моју књигу, Иђош кроз историју потиског Баната, тамо ћеш наћи много опширније….поздрав.

  2. драгиша

    Moje poreklo je iz idjosa,od Petrov-i zv.Bakanovi.Sad vise nas nema u tom selu.Krsna slava je Sv.Petka.Nemamo veze sa Romskom populacjom niti sa bilo kojim Petrovima iz okoline.Da li neko zna poreklo ili ima podataka od gore navedene gospode koja se bavila istrazivanjima zasto nas nema na ovim spiskovima.U crkvenim knjigama postoji sve upisano ali zbog nemogucnosti uvida u iste ne mogu da podrobnije istrazim.Ako neko moze da me uputi kako i gde da potrazim.Baba mi je od Bajkini tj devojacko Bajkicc.Hvala unapred!

    • Драгоје-Рајо Николин (Милете, Риста Перова) Кујовић

      Нема Драгиша осим једне Циганске (Ромске) породице с тим презименом…. потражи моју књигу, Иђош кроз историју потиског Баната, тамо ћеш прочитати и старије пописе… и много шта другог. Поздрав.

  3. Dragan Sebulov

    Zadnje sto znam deda mi je iz Ade , njegov otac se zvao Obrad,!, voleo bih da znam mogu li saznati jos nesto vise o svome poreklu i precima. ( prezime je sh nije s nemam cirilicnu tastaturu) unapred hvala svakom ko da nrku informaciju.

  4. Драган Шебулов

    Отац, Шебулов Бранислав, 1932,деда, Шебулов Светозар, око1900,прадеда Шебулов Обрад око 1870 године рођени у АДИ, то је све ѕто знам,

  5. dragiša

    Ja ne znam koje ste spiskove gledali ali tako neozbiljno da pričate i da jednu celu porodicu izbacite iz sela.I sad pitajte u selu za Bakanove starije žitelje znaće da vam kažu ko su Mara i Milan Petrov po nadimku Bakanovi.Inače prava imena Marija i Milivoj Petrov.Njihov sin je Radovan i dalje idem ja i moja dva sina.Trenutno nisam u mogućnosti da vam napišem ko su bila i mog dede braća ali i to ću vam napisati ovde prvom prilikom.Znam samo da je jedan od njih otišao za Beograd i da nije imao dece.Trenutno što ima u selu Petrovi, jesu romi ali došli su pre 15-20 godina negde iz Kneževca.Mogu i dokazaću vam da nismo tikve bez korena i da je naše selo Iđoš.

  6. vojislav ananić

    Иђош

    Припадао је Чанадској жупанији. Забележен је 1339. У крушевском поменику забележен је као Хиђуш. 1660 забележени су: поп Субота, јеромонах Максим, јеромонах Степан и Стеја Грујић. 1717 имао је 30, а 1727 16 домова. 1720 су се раселили, те је власт једва успела да их скупи. 1736—7 имао је 40 пореских обвезника. 1738 страдало је становништво од куге. 1740 имао је 18 домова са 7 ожењених синова и једним неожењеним. Те године били су породичне старешине: кнез Јован Лагумџија, Јован Грујин, Павле Грубић, Филип Иванов, Арсен Татомиров, Стојан Манојлов, Ранко Влаовић, Стојан Алексић, Ђурађ Каравлах, Маринко Гргић, Петар Радивојев, Глигорије Маринковић, Јован Свирчев, Ђурађ Олушанин, Петар Обућина, Јован Иладинов, Ђурађ Свирчев, Ђурађ Савин, Нешко Мали, по- љар Нинко Манојлов, Ђурађ Мендригић. 1751—2 населили су се овде Срби граничари из Поморишја и Потисја. 1753 означен је као српско насеље. 1758 били су свештеници: Теодор (Павловић) Поповић, р. из Васиљкова (Мађарска); Трифун (Филиповић) Поповић р. из Петрова Села (у Бачкој), и Милутин Соколовић, р. из Београда. На место овота дошао је, пре 1767, Павле Недић, р. из Надлака. 1773 имао је Иђош 230 домова.
    Потеси: Берско гробље, Берчула, Бистрица, Велика дагина, Викумак, Градиште, Грчка млака, Илијина млака, Кечкелер, Крива бара, Кришћак, Лудаш, Мале ливадице, Милка, Моротва, Подунка, Раскопанице, Селиште, Старе ливаде, Ширина.

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.