Portal Poreklo objavljuje feljton Miodraga Nedeljkovića „Ko su Šumadinci“, koji je prvi put publikovan 2001. godine u dnevnom listu „Glas javnosti“
Potomci Baje Pivljanina
On je na zahtev Porte, prebačen daleko u Istru 1670.
U narodnim pesmama opevani hajduk i uskok Bajo Pivljanin je istorijska ličnost. Rođen je u Rudinicama u Pivi oko sredine XVII veka. Prvi put se u pisanim izvorima pominje 1664. godine, kada je kao četovođa hajduka razbio turski karavan na području Dubrovačke republike.
I u sledećih pet godina je vidljiv po svojim prepadima na Turke, zbog čega je, na zahtev Porte, sa svojim ljudima prebačen daleko u Istru (1670. godine), na područje Mletačke republike, a zatim u Zadar (1674. godine). U austro-turskom ratu, koji je počeo 1683. godine, kao i tzv. morejskom ratu, koji je između Mlečana i Turaka počeo sledeće godine (1684), činio je čudesa od junaštva sa srpskim uskokom Stojanom Jankovićem po Ravnim kotarima i Dalmaciji, da bi naredne godine ponovo vojevao u rodnoj Hercegovini, po Pivi i Drobnjaku.
Poginuo je na brdu Vrtijeljci u maju 1685. godine na prilazu Cetinju, koje je sa 1.200 svojih hajduka Crnogoraca i Primoraca branio od nadiranja vojske skadarskog sandžakbega Sulejman-paše Bušatlije.
Bajo se prezivao Nikolić, a po zavičajnoj Pivi je prozvan Pivljanin. U njegovim rodnim Rudinicama, seocetu u opštini Plužine u Crnoj Gori (po popisu 1991. godine 138 žitelja), žive danas i njegovi potomci, koji se po njemu prezivaju Bajovići (nadimak Čepuri). Po ispitivanjima Svetozara Tomića, posle Drugog svetskog rata su u Rudinicama bile dve porodice Bajovića, a u Bezuju, drugom pivskom selu, šest porodica Bajovića (Čepura). Na znamenitog Baju Pivljanina podseća i naziv današnjeg naselja Bajovo Polje, koje je prozvano tako po tome što je tu Bajo Pivljanin ubio prvoga Turčina, a u Rudinicama su se do sredine ovog veka, na južnoj strani sela, u kraju zvanom Ivanovići, poznavali ostaci zidina kuće Baje Pivljanina.
Malo je, međutim, poznato da potomaka Baje Pivljanina, tačnije potomaka njegovih sinovaca, ima danas po Staroj Raškoj i Šumadiji. Po narodnom verovanju, ovo je u skladu sa prokletstvom koje je na svoj rod bacio sam Bajo. O tome u Pivi postoji ovo predanje: „Vele, bilo je sedam braće. Bajo pođe u hajduke i pozove braću. Oni ne htednu no ostanu kod kuće. Tada im on reče: Ni se iskopali, ni se razrodili, a zemlje vam uvek dosta bilo.” Kasnije je, na molbu Čepura, Bajovih potomaka, crnogorski mitropolit Mitrofan Ban čitao molitvu, skinuo kletvu i blagoslovio kuću.
Slično predanje o rasturanju roda Baje Pivljanina postoji kod njegovih srodnika Markovića u gružanskom selu Ljuljacima. Pozivajući se na rukopis istorije ove porodice, koju je, po pričanju „đeda” Ognjana (umro 1872. u 103. godini), sastavio Stevan Marković, profesor Beogradskog univerziteta, Mihailo Dragić je saopštio da su Markovići od roda Baja Pivljanina.
Po ovome izvoru, Bajo, koji zbog hajdukovanja nije zasnovao potomstvo, imao je dvanaest bratučeda, koje su Turci stalno uznemiravali da bi im izdali strica Baju. Jednom su u kući pohvatali i svezali jedanaestoricu, no jedna se žena iskrade i javi dvanaestom bratučedu, koji je bio kod stoke u bačiji, a ovaj netom dojavi Baji, koji sa družinom pohita, te sve Turke, zatečene razuzurene na spavanju, pobiju, a bratučede oslobode. Zbog toga, po Bajinom savetu, da ih Turci ne bi našli i osvetili se, rasture se, svaki sa svojom porodicom, ali – nigde po trojica zajedno. Tako „Bačar” (što je bio one noći na bačiji), sa braćom Mrlješom i Vukom, dođe u Lunjevicu (Takovo), a odatle se, pošto im se tu nije dopalo, raziđu. Bačar ode u Radmiloviće, Mrlješ u Toponicu, a Vuk, za koga kažu da se prezivao Marković (ili je i on, skrivajući se, menjao prezime), dođe u Ljuljake, gde su mu potomci Markovići.
Markovići su doseljeni u Ljuljake od Pive, u prvoj polovini XVIII veka. Kumovi su im Popovići iz Bijelog Polja. Uz Markoviće su u Ljuljacima i njihovi srodnici Mirkovići, koji su pre naseljavanja u Ljuljake prebivali u selu Deretin kod Kušića (opština Ivanjica). Ove dve velike familije, koje su se u Gruži razrodile, znaju da su od istog plemena iz Pive, to jest od roda Baje Pivljanina. Mirkovići se u užem smislu dele na Panteliće i Filipoviće, a po domazetskoj liniji su među njima Dragovići i Aleksići. Bliži rod sa Mirkovićima u Ljuljacima su Pavlovići, Petronijevići i Mijatovići, a njihov rod su i Srejovići u istom selu, doseljeni pravo iz Pive, pre Karađorđevog ustanka. U Oplaniću su Markovićima rod Mićići, doseljeni od Čajetine posle Prvog srpskog ustanka.
Od Bačara je u Radmiloviću nastao rod Bačarevića, a od Mrlješa, koji je došao u Toponicu, rod Mrlješa (Mrlješevića ili Mršljevića) i Đokovića, a jedan njihov ogranak će se potom, po nekom pretku popu, prozvati Popovićima. U užem smislu se rod Mrlješa deli na Pavićeviće i Sinđiće u istom selu. Bačarevići u Radmiloviću imaju i predanje koje kaže da im je prababa doseljena iz sela Bačije kod Sjenice (danas u ovom selu ima 57 žitelja, od kojih su 26 pravoslavni, a 31 musliman).
Posle Prvog svetskog rata u Gruži je bilo 62 kuće rođaka Baje Pivljanina – u Ljuljacima 38, u Oplaniću 4, u Radmiloviću 3 i u Toponici 17.
IZVOR: Mile Nedeljković, “Ko su Šumadinci”, Glas javnosti 6. maj 2001. godine
29. jul 2013. u 22:13
Marko Marković
Otkuda onda prezime Sokolović u Pivi?Morate priznati da postoji mogucnost da je selo dobilo ime po prezimenu stanovnika koje ga naseljava.Sve je to diskutabilno.Postoji sijaset usmenih predanja i zapisa.Potrazite knjigu “Mehmed paša Sokolović” od R.Samardžića,koji je na najprecizniji nacin proucio sve o ovom velikom drzavniku nase krvi.
29. jul 2013. u 22:39
Aleksandar Marinković
Ima Sokolovića pravoslavnih u Trebinju, ima ih i u Foči, nije sporno. Možda je i neko od njih i došao u okolinu Višegrada i Ruda pa je selo dobilo ime po njima. Ipak, nesporno je da se Mehmed paša prezivao Nenadić i da Nenadića i dalje ima u okolini Višegrada koji slave slavu netipičnu za Pivljane. Sokolovića u kraju odakle potiče paša jednostavno nema.
Pre bi moglo biti da se neko od hercegovačkih (fočanskih, trebinjskih) Sokolovića naselio u Pivi što bi značilo da ne mogu biti pravi Pivljani. Nisam naišao na podatak da su hercegovački Sokolovići u vezi sa Mehmed pašom.
Sokolovići u okolini Pljevalja su otišli u Tursku, a zapravo su od roda Gagovića koji su daljim rodom od Prizrena.
22. novembar 2014. u 23:47
Milovan Cicvaric
Pretci Sokolovica su ziveli u Prizrenu i pripadali srpskoj vlasteli . Po propasti carstva na Kosovu krecu prema moru . I pretci Sokolovica se ustavljaju kod svoga ujaka Hercega Stjepana u gradu Sokolu na sastavcima Pive i Tare . Gde su rodeni patrijarsi Sokolovici ? U PIvi ! Poslednji od njih Savatije je brat mome pretku Gavrilu . Ovaj Savatije je 1573g. sagradio sa vezirom manastir PIvu .
29. jul 2013. u 22:52
Marko Marković
Hvala na obaveštenju,mada,tu se postavlja pitanje ktitora Pivskog manastira(Sokolovica)njihove evidentne vezanosti za Pivu,što mnoge istorijske činjenice potvrdjuju,kao i predanja koja se sačuvaše kroz vreme.Ali,svakako,saznanja i mišljenja su različita,te neću više insistirati na ovoj temi.Neka svako ostane na onome za što misli da je istinito i ispravno.Sad pronadjoh i podatak kako slavni pivski iguman Arsenije Gagović dovodi svoj rod u vezu sa Sokolovićima.I na kraju,cuvena ktitorska ikona u manastiru Pivi koja prikazuje čoveka u bogatoj turskoj odeždi(jedini Turčin zastupljen u domaćoj ikonografiji).Šta mislite,postoji li bilo ko osim slavnog velikog vezira Sokolovića,ko bi bio zaslužan da zauzme takvo mesto u ovoj srpskoj svetinji?Ko je više u tom periodu učinio za naš narod od njega?
29. jul 2013. u 23:39
Aleksandar Marinković
Mehmed paša je mnogo činio za svoj narod. Isto tako je gradio posvuda, od Višegrada do Trebinja, Sarajeva, Pive….Mehmed paša je podigao i džamiju svom selu. A igumanovi Gagovići od kojih potiče su ogranak Rudića / Ruđića iz Prizrena i naselili se u Banjane. Od jednog brata Rudića, Đure, su Zvizdići u Hercegovini, od Petra su banjanski Petrovići, a od trećeg brata Gavrila (Gage) su porodice Cicvara i Nikolić u Prokuplju te pljevaljski Sokolovići koji odoše u Tursku. Tih Gagovića ima još i u Peći, Pljevljima, Majevici…Nema Nenadića. Za ove pljevaljske Sokoloviće se kaže da su bili pre Sokolići.
Suština je u tome da se među Gagovićima i uopšte potomcima Rudića / Ruđića ne pominje prezime Nenadić kako se po rođenju prezivao Mehmed paša. Sokolovići mogu biti samo potomci njegove poturčene porodice (nisu svi poturčeni).
Nadalje, moglo bi se zaključiti da mu je majka iz okoline Krajčinovića u pribojskom kraju jer joj je tamo podigao crkvu zadužbinu.
Ponavljam, Sokolovići ne mogu biti Pivljani što se vidi iz gore navedenog. Samo su mogli doći u obližnji pljevaljski kraj. Treba dokazati vezu između Mehmedovog prezimena Nenadić i roda Gagovića, na šta niko nije ukazao. Štaviše, za pomenute muslimane Zvizdiće se vezuju razne priče o njihovom starijem poreklu – od rečenog Đure do kneževske porodice Živković. Ali nema pomena o Nenadićima i Mehmed paši.
Poslednji potomak Mehmed paše je bio Ljubo Kiridžić, sada pokojni.
4. avgust 2014. u 11:09
Milovan Cicvaric
Ja tvrdim da ovi Nenadici nemaju nikakve veze sa Vezirom !
20. avgust 2013. u 22:38
Milan Milkovic
Poštovani gospodine Marko,
Pošto ste se obratili meni, na Vaša pitanja mogu odgovoriti u par rečenica. Ja o Ruđi i Branilu, mislim na njihovo poreklo, imam mnogo više zapisano nego o Baji Pivljaninu. Mogu Vam samo reći da su Ruđa i Branilo i po majci i po ocu plemenitog roda. U Pivu su došli sa Kosova i Metohije, što znači da ona verzija da su potomci Crnojevića, nije tačna. U Pivi su pokršteni i tada su dobili imena Ruđa i Branilo, a ne Jovan i Nikola, kako stoji u nekim legendama. Da je bilo tako njihovi pootomci bi se zvali Nikolići i Jovanovići, a ne Ruđići i Branilovići. Tokom vremena u Pivi su, od Ruđića i Branilovića, nastajala mnoga prezimena po imenu značajnih ljudi ili po nadimcima pojedinaca. Međutim, prezime Ruđić se takođe održalo sve do 18. veka. Savatije Ruđić je iz Pive, u vreme Morejskog rata, prešao u primorje kao jerarh i poveo je svoga sinovca Vukašina Ruđića, koji je takođe poznat kao vladika Stefan Ljubibratić. I Savatija negde zovu prezimenom Ljubibratić, iako to njemu nije pravo prezime. O njima ima više objavljenih radova. Nameravam da jednog dana objavim svoja istraživanja o poreklu Ruđe i Branila, ali za to je još rano.
Što se tiče Mehmed-paše Sokolovića, više verujem, imajući u vidu vreme i prostor na kome je rođen, da je on po ženskoj liniji poreklom od Ruđića.
Za ovaj put toliko.
Pozdravljam sve dobre ljude koji učestvuju u ovoj diskusiji.
Milan Milković
22. novembar 2014. u 23:52
Milovan Cicvaric
Postojala su dva Savatija Rudica – Sokolovica . Prvi Savatije Sokolovic je poslednji patrijarh od roda Sokolovica a ovaj drugi se javlja kasnije kao Rudic , ljubibratic .
29. avgust 2013. u 11:14
Marko Marković
Poštovani g-dine Milkovicu, moram da Vam izrazim svoje najiskrenije divljenje poznavanja ove, meni tako važne materije. Ali nažalost, tema je preobimna da bih Vas mučio da mi ovim putem odgovorite na par pitanja koja me veoma zanimaju, a tiču se Ruđa i Branila. Najljubaznije Vas molim da mi se javite makar SMS-om, pa ću ja Vas pozvati. Moj broj je 0645505197. Hvala unapred i srdačan pozdrav iz Gornje Gruže.
20. decembar 2013. u 09:56
Milan Milković
Poštovani gospodine Marko,
Posle dužeg vremena posetio sam portal “Poreklo” i video da ste ostavili broj mobilnog telefona da Vam se javim. Ja mobilni telefon nemam i ne planiram da ga ikada upotrebljavam, tako da Vam se ne mogu javiti SMS porukom. Pored toga, mislim da davanje ovakvih podataka preko telefona ne bi bio dobar način za međusobnu komunikaciju. Složićete se da su to jako osetljive stvari. Ovako javno mogu Vam reći da se Ruđin i Branilov otac zvao Aleksa, deda po ocu Petar, a deda po majci Mihailo. Znam i imena dvojice njihovih ujaka. Ovo je već osnov da se može istraživati. Ja sam u vezi sa ovom temom “prečešljao” na hiljade stranica iz knjiga naših i stranih autora objavljenih u periodu od 16. veka do danas. U vezi sa ovom temom razgovarao sam s jednim čovekom koji se bavi rodoslovljem i on me je žestoko napao, ali kad sam mu saopštio izvore koje sam koristio stišao je glas. Zato, verujte mi, razmišljam o tome da li da po završenom istraživanju objavljujem ono što sam našao. Meni pričinjava veliku radost kad o temi koju istražujem čujem i mišljenja drugih ljudi. Tada prikupljeno mogu da preispitam, potvrdim ili odbacim kao netačno. Međutim, ima dosta istraživača koji imaju sasvim drukčiji odnos prema podacima kojima raspolažu. Još jednom ću ponoviti, poštujem svačije pravo da misli da je njegov rodoslov potpuno tačan i nemam nameru da bilo kome namećem ono do čega sam ja u istraživanjima došao.
Toliko. Ovim je moja diskusija o poreklu Ruđe i Branila okončana. Pozdrav svim saradnicima i učesnicima diskusije.
Milan Milković
20. septembar 2014. u 16:17
Predrag Gagovic
Poštovani gospodine Milkoviću,veoma me interesuje ova tema u vezi porekla Ruđa i Branila i želeo bih da steknem nova znanja iz ove oblasti.Zamolio bih vas,ako možete da mi pošaljete nešto više o poreklu Ruđa i Branila na e-mail: [email protected] zahvalan i pozdravlja vas Predrag Gagovic iz Beograda.
7. septembar 2015. u 11:44
Predrag Gagovic
Mnogo me interesuje taj deo oko Rudja i Branila…to mi je potrebno da bi sklopio celu pricu
14. april 2018. u 12:02
Obrad Glomazić
Poštovani gospodine Milane,
Baveći se amaterski i u malo slobodnog vremena porijeklom Pivljana i pivskog stanovništva, naišvaši na ovu prepisku, bio sam zapanjen Vašom tvrdnjom da imate mnogo više zapisano o porijeklu Ruđa i Branila, nego li o Baju Pivljaninu. Jer i dalje, za razliku od Baja koji je istorijska ličnost, Ruđo i Branilo su dio narodnog predanja, gotovo legende, u kojoj se ne zna ni u kom vijeku su živjeli, a kamo li nešto bliže o njihovom porijeklu. Naravno postoje pretpostavke. Razvojem genetičke genealogije omogućeno nam je da izvjesne tvrdnje potvrdimo ili osporimo, a koje se tiču predanja o porijeklu. Naime, već sada se sa sigurnošću može tvrditi da većinsko starosjedelačko pivsko stanovništvo pripada N1a P189.2 (ili kako se već sada zove), Y haplogrupi. Što znači da svi Ruđići i Branilovići (pod uslovom da su braća po muškoj liniji) moraju pripadati toj haplogrupi. To je u ovom trenutku potvrđeno za Bogdanoviće, Gagoviće, Glomaziće, Kecojeviće, Bjelakoviće, Tadiće i Šućure, ovdje ne navodeći i za ostale porodice koje vode porijeklo iz Pive. Kako je jedan Bajo Pivljanin Ruđić i on bi morao biti (po predanju sahranjen ispod stećka kod Vlaške crkve na Cetinju), a takođe i Mehmed Sokolović, za koga Konstantin Jireček tvrdi da “zaista vodi poreklo iz hercegovačkog zamka Sokola na mestu gde se sastaju Piva i Tara” (Zbornik Konstantina Jirečeka I, str. 390), a koji je sahranjen kod Ejup Sultan džamije u Istanbulu. Sve to može biti potvrđeno ako se nekad dozvoli i bude sprovedeno uzimanje uzorka sa njihovih zemnih ostataka. Što se tiče Vaših informacija o Ruđu i Branilu, koje ste nam ustupili, koristeći biblioteku Društva “Poreklo”, sproveo sam malo istraživanje. Do izvjesnih zaključaka sam došao, i ako sam u pravu, razumijem Vašu suzdržanost o ovoj temi. Zaključci do kojih sam došao nisu potvrda izjave da je Aleksa Petrov njihov otac (što je ključna stvar za dokazati, a što sam uzeo kao aksiom), već sam se orijentisao na kog Aleksu Petrovog mislite. Ono što se ne uklapa u ovaj zaključak jeste djeda po ocu Mihailo i dva ujaka koje pominjete. Moguće je da sam na pogrešnom tragu i zato bih Vam bio zahvalan, ako biste nam otkrili malo bliže o ujčevini (njihova imena ili literatura u kojoj bi mogli naći), ili makar vremenski period kada su živjeli.
S obzirom da se gospodin Milan godinama nije javljao, a ja sam tek od skora prvi put posetio ovu stranicu, zamolio bih sve učesnike foruma, da ako je neko bio ikada sa gospodinom Milanom u kontaktu mimo ove prepiske, da ga kontaktira i prenese moju molbu. Ako želi ili insistira, rado ću doći lično gdje god treba.
Takođe, iz poštovanja prema trudu i radu gospodina Milana, zaključke do kojih sam došao za sad ne bih iznosio, najviše iz razloga što sam istraživanje bazirao na izjavi dotičnog i koja se tiče tumačenja o kojem Aleksi i Petru se radi, a ne o tvrdnji da je on Ruđov i Branilov otac (za koju se zaista nadam da gospodin Milan ima bilo kakav dokaz osim pretpostavke). Naravno, ako poslije izvjesnog vremena ipak ne uspijem uspostaviti kontakt sa gospodinom Milanom, rado ću vam otkriti moje tumačenje njegove izjave. Suština jeste da razmjenjujemo saznanja, i kritički pristupamo njihovom tumačenju, jer se samo na taj način možemo približiti istini.
Srdačan pozdrav za sve saplemenike!
30. oktobar 2023. u 18:41
Rade
Poštovani,
Ovako se kod nas pričalo o Dragoju Bajici Vlastelinoviću-Jakiĉiću-Baju Pivljaninu,njegovi su se brojni preci vratili sa Kosova posle Kosovskog boja, i bili su veoma brojna vlastela bavili su se trgovinom,rudarstvom,zanatlije,i naravno stočari,svi su bili potomci kralja Radoslava i njegovog prethodnika Petra Jakičića ktitora crkve sv.Petra i Pavla pod Onogoštom iz 893.god.
A oni(Bajovi) su direktni potomci Stanka(Stanislava) Rubežanina(Rubčića,Rubića na hrvatski,latinski prevod) sveštenika i liĉnog sekretara cara Dušana,imali su brojne posjede a jedni od brojnih su bili između sada grada Istoka i Kosovske Mitrovice(Jakovci,Nenadići sela),pa i u okolini grada Brskova i drugih rudarskih mjesta i primorskih gradova(kao Omiš,Makarska..,ostrva Brač,Hvar i dr..) u tadašnjem velikom Dusanovom carstvu..Najstarija postojbina im je bila Mostar(prinčevi-konjanici) pa Onogošt -veliki Drobnjak,Podgorje,Rubeže,Jakalj,Brezovik..imali su i katune i zmovnike od Muževice ispod Njegoš planine sve do Pivskih brda i katina Kovaĉi,Orah,Jezera.Taj dio brastva koji boravio u Prizrenu tj. na Kosovu je
napustio zemlje Brankovića i vratio se u postojbinu,i kao vlastela svi su imali i posjede oko Lovćena i Kotora i bili spremni na dalje bježanje brodovima ispred silnog Otomanskog carstva,pa su boravili i na Bajice i bili su takođe u srodstvu sa Crnojevićima.
Tadašnja vlastela je bila veoma krvno uvezana sliĉno jevrejima,pa im je jedna odiva bila udata i za Hercega Šćepana VukVukšića i ona je boravila često u gradu Sokolu kod Šćepan polja.
To brastvo je bilo Nenadići-Jakičići-Jakice- Ivanci svi su oni imali posjede u Uglješićima,Vrelima,i Bajicama i na Njegušima(Ražani Do,Duboki do..) sad juźno od Cetinja.
Bajova kula u Perastu je ujedno i kula vojvode Hercegovačkog i kneza Nikšićkog Šćepana Vlastelinovića i njihove braće,sva ova brastva su slavila Nikolj dan zimski i preslava je bila na katunima ljetni Nikoljdan,a kasnije njihovi ogranci su uzimali za slavu i sv.Đorđija.
Potomaka i brastvenika Baja Nikolinog Vlastelinovića,Jakičića(Jakovića,…Nikolića,Ivanovića,Rubića,Rubčića) ima takođe i u Dalmaciji posebno u Makarskoj,Omišu,Imotskoj Krajini,Cetini,Kninu,Kordunu i kasnije širom Hrvatske i bijelog svijeta,s pravom jer kralj Radoslav je bio gospodar Travunije i Humskih krajeva…
23. novembar 2023. u 19:10
Abisus
Lepa bajka
4. avgust 2014. u 11:06
Milovan Cicvaric
Citam ove komentare pojedini ljudi lupaju li lupaju . Ovi moji bratstvenici Markovici su potpuno u pravu . Jer su moji Cicvarici od roda Gagovica . Pre dvesta godina doselili u uzicki kraj iz Pive i doneli predanje o veziru Sokolovicu , Zvizdicima , ostavili pismene podatke o Gagovicima . A ovde u uzickom kraju isto poreklo imaju porodice ; Cicvarici , Micici , Vranici , Vracarici , Knezevici sve od roda Rudica . Ovo sto pise Aleksandar o veziru su cista nagadanja . Pravo ime vezirovo je Radovan i otac mu se odselio iz Pive u Sokolovice posto je primio islam . Dali zna Aleksandar da cetiri patrijarha Sokolovica su rodena u Pivi od kojih je Savatije brat mome pretku Gavrilu po kome smo Gagovici .Ovo o Bajovim potomcima zabelezio je i Jevto Dedijer .
17. januar 2018. u 17:59
Milovan Cicvaric
Ovde treba dodati i ovo : Salih Zvizdic novinar posle rata ziveo u Zagrebu ostavio je mnogo toga o nasim pretcima jos pre dolaska u staru Hercegovinu sa Kosova . Ovaj Salih navodi da su nsam pretci ziveli u selu Petropolju kod Prizrena od roda Banovica odnosno Banovic Strahinje .
19. februar 2018. u 23:08
Ljubomir T Dević
Braća Baja Pivljanina, tj. Dragojla Nikolića, su: Dmitar, Petar, Savo. “Njegova porodica se u ovaj kraj doselila 1786. godine iz Pive. Poreklom su sa Kosova (selo Vrbica) i selili su do Skadra, pa potom u Pivu, ali su uvek nosili isto ime toponima – Vrbica. Porodica je sa aristokratskim pedigreom, a rođeni brat njegovog pretka Save koji ih je i doveo podno Rudnika – (po kojem nose prezime Savići) je slavni Bajo Pivljanin. Baš u staroj kući Jovanovih predaka rodio se i otac Ilije Garašanina, trgovac Milutin Savić. (“http://www.kragujevacke.rs/DRUSTVO/PODRUDNICKA-ATRAKCIJA/)