Фељтон: Ко су Шумадинци (8)

17. јул 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Села у прошлости

Двадесетих година овог века било је „много камених споменика” на месту Осредку у Јунковцу, за које се прича да су „маџарско гробље”, као и стара гробља у Котражи, Рајковцу, Љубичевцу, Прекобучју, крају Горње Трнаве, у Доњој Шаторњи и др., а у Војковцима постоје три Маџарска гробља, као и у Драгољу.

Душанско гробље у Рамаћи, по предању, из времена је цара Душана, а налази се уз цркву Куманицу и црквину, које се такође стављају у ово време.

О појединим врстама и својствима ових гробаља постоје научна разјашњења. За ову прилику је довољан само једна напомена: ова гробља су отисак историјског кретања народа. Са друге стране, сасвим је извесно да, без обзира коју етничку ознаку имала, ова гробља нису некрополе Латина и Грка, Цинцара и Џидова, Чивута и Мађара, нити џинова и сватова, или Римљана и Турака, већ су то, одреда, стара српска средњовековна гробља, напуштена од житеља који су се својевремено раселили, а затечена приликом досељења предака садашњег становништва, које их је, не осећајући их као своја, именовало са предзнаком туђине.

Средишна Шумадија, под којом се подразумева крагујевачка област, састављена од три оделите и изразите предеоне целине – Груже, Јасенице и Лепенице, које скупа имају данас више од две стотине насеља, може се рећи да је одувек била насељена. Међутим, историјски помени насеља у овој области, кад је реч о словенском становништву и средњовековној српској држави, нису тако бројни, али ипак омогућују стицање јасне слике о постојању насеља и приликама у њима тога доба.

Саме области – Гружа, Јасеница и Лепеница – несумњиво су постојале као уређене административне целине или жупе још за време Византије. Најстарији је помен Груже, која се помиње почетком XI века као периферијска област. Област Лепенице, која је словила као жупа, ушла је под тим именом 1183. године у састав државе великог жупана Немање, а пет година касније Немања ју је поклонио својој задужбини, манастиру Хиландару и то потврдио хрисовуљом издатом 1188/1189. године.

Назив Јасенице, као жупне и предеоне целине, новијег је постања. За време српске средњовековне државе на тлу које у етнографском смислу припада данашњој Јасеници, биле су две управне целине или, како су се тада називале: власти – Островичка власт, која је обухватала тзв. високу и средњу Шумадију од града Рудника па на север, и Некудимска власт, која се простирала од почетка тзв. ниске Шумадије до данашње Смедеревске Паланке, у чијој је близини, код данашњег села Придворице, било управно место Некудим. У то време је Гружа словила као Борачка власт, тако названа по граду Борчу, а Лепеница као Лепеничка власт, без навођења средишта власти.

У Некудиму је био владарски двор, Борач и Острвица су били утврђени градови, а лепеничкој власти је (могуће) било средиште у селу Драгиновци, где је био двор великог логотета Стевана Ратковића. Када се буде узнашло где је било ово насеље, знаће се и где је било средиште лепеничке жупе за време Ђурђа Смедеревца.

Од самих, пак, насеља, у најраније иду помени Сибнице и Топонице у Гружи, које је краљ Стеван Првовенчани навео 1220. године у даровници манастиру Жичи, својој задужбини. За владе цара Душана се помиње град Борач, у којем је 1346. године писан један псалтир. За време кнеза Лазара помињу се села Кошарна (старо име за Баничину) 1380. године, а затим Жировница, Кикојевац, Крушевица код Рековца, Поскурице, Поточац и Придворица, које је кнез 1381. године поклонио својој задужбини Раваници. На самом краху XVI века, 1400. године, помиње се Јабучје (тада припадало Левачкој жупи), које је деспот Стеван дао деспотици Евпраксији да га она, „своје ради душе”, приложи Хиландару.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности, 18. мај 2001. године

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.