Порекло презимена, село Мекињар (Удбина, Лика)

15. јул 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Мекињар, стање по попису Лике и Крбаве из 1712. године

Са леве стране речице Крбаве лежи село Мекињани или, како је касније добило име, Мекињар, који се спомиње још 1441. године. Мекињани су били племе које је гарантовано изашло из докметског уређења Крбавске жупе, а то су били и Бобинци у Бобиној Васи, први суседи Мекињана. Такође су сачуване исправе о парници између та два суседна племена ради неких путева на земљишту између оба села. Види се да су Бобинци држали земље више на тлу данашњег Ребића. Од Мекињана забележени су том приликом Јакоблићи и Добрићи, од Бобинаца Фрицковићи и Влкохнићи. Парници су присуствовали и чланови суседног племства Бобојелићи из Кучца, Угљешићи из Пољица, Буквићи из Хумљана, Маринићи и Суботићи из Глошчића. Из Јелшана, тј. Јошана био је у то време и судија Крбавског ратног стола Андрија Докманић.

У Мекињару је Фрас у 19. веку нашао остатке старог утврђења, а ту су се у близини налазила и црквина. Између Бобинаца познат је свештеник који је 1441. године написао белешку. Бобинци су за време турског напредовања избегли преко Уне у сигурније крајеве. Један их се део склонио у Оточко тврђавно насеље, те их и данас има ту, а један у Загорје. По доласку Турака, у Мекињару су по попису из 1577. године заједно живели Срби и муслимани.

По Мартину Брајковићу, 1700. године Мекињар је био насељен српским становништвом. Основну подлогу насељу у Мекињару дали су насељеници са крајишког подручја од Бриња, Дабра, Вилића, Брлога и Косиња, а међу њима и стари насељеници од Смиљана (Басарићи и Узелци). С тог крајишког тла потичу Басташе (Басте), Бобићи, Боснићи, Брујићи, Цвјетићанини, Клиске, Лончари, Милаковићи, Опачићи, Поткоњаци, Познановићи, Причићи (Прице), Репци, Шегани, Тркуље и Зорице, а они су 1712. имали већину у селу. Касније су доселили Беоковићи (Беуковићи) 6к, Ћулајевићи 3к, Дивјаци 2к, Мандићи 1к, Радеке 9к, Рибарићи 3к, Шакићи 13к, од којих су Дивјаци од Вилића, Шакићи од Бриња.

Попис презимена, крсне славе и крај одакле су дошли по попису Лике и Крбаве из 1712. године

Адамовићи (Јовањдан), дошли из Косиња, Доњи Косињ

Банићи (Јовањдан), дошли из Оточца, Прозор

Басарићи (Ђурђевдан), дошли из Смиљана

Басташе, Басте (Св. Василије), дошли из Косиња, Кућиште

Бобићи (Св. Илија), дошли из Дабра

Бркићи (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Брујићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Цвјетићанини (Јовањдан), дошли из Бриња, Прокике

Чанковићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Думенчићи, дошли из Книна

Јерговци, дошли из Книна

Клиске (Аранђеловдан), дошли из Дабра, Глибодол

Козлице (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Лончари (Ђурђевдан), дошли из Бриња, Лучани

Маринковићи (Ђурђевдан), дошли из Бриња, Вилићи

Мастелице (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Милаковићи (Ђурђевдан), дошли из Оточца

Мркобраде (Аранђеловдан), дошли из Плашког

Опачићи (Св. Лука), дошли из Бриња, Вилићи

Остојићи (Јовањдан), дошли из Книна

Перићи (Марковдан), дошли из Книна, Буковица

Потекићи, дошли из Книна, Буковица

Поткоњаци (Јовањдан), дошли из Дабра

Половине (Ђурђевдан), дошли из Широке Куле

Познановићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Причићи, Прице  (Ђурђевдан), дошли из Брлога

Радованци (Јовањдан), дошли из Компоља

Репци (Никољдан), дошли из Косиња, Подбој

Ромићи (Јовањдан), дошли из Рибника

Рибарићи (Ђурђевдан), дошли из Бриња, Вилићи

Сукнајићи (Јовањдан), дошли из Книна, Буковица

Свилокосићи (Ђурђевдан), дошли из Бриња, Вилићи

Шегани (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Тркуље (Јовањдан), дошли з Дабра, Глибодол

Узелци (Никољдан), дошли из Смиљана

Врачари (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Вуковићи (Никољдан), дошли из Бриња, Прокике, Жута Локва

Зјајвуци (Лазарева Субота), дошли из Книна, Буковица

Зорице (Св. Игњатије), дошли из Бриња, Вилићи

Жакићи, Жакуле (Петровдан), дошли из Брлога

Шакићи (Ђурђевдан), дошли из Косиња, Кућиште

Дивјаци (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Ћулајевићи (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Радеке (Велечасне вериге), дошли из Брлога

Боснићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Ергарац (Јовањдан), дошли из Косиња, Пољој

Кулићи (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Беоковићи (Никољдан), дошли из Плашког

Беговићи (Ђурђевдан), дошли из Оточца, Прозор

Вулићи (Ђурђевдан), дошли из Бриња, Вилићи

Бунчићи (Јовањдан), дошли из Книна, Буковица

Бараћ (Ђурђевдан), дошли из Бриња, Вилићи

Вранићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Смиљанићи (Јовањдан), дошли из Пишаћа

Кукићи (Никољдан), дошли из Плашког

ПОЗНАТИ ИЗ СЕЛА: Милан Радека (1897-1982), професор-катихета. Рођен у Мекињару од оца Николе и мајке Ане (дев. Поткоњак). Његово животно дело је историја Крајине и Карловачког владичанства.

ИЗВОР: Гојко Кнежевић, “Удбина и њена села” (стр. 272-274)

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.