Порекло презимена, село Овсиште (Топола) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Овсиште, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Приредио сарадник портала Пор Порекло становништва села Овсиште, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Приредио сарадник портала Пор Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Овсиште (Топола)

Порекло презимена, село Овсиште (Топола)

Порекло становништва села Овсиште, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко

 

Топографске прилике.

Северно од лакта који чини Јасеница излазећи из Котрашке Клисуре и скрећући из правца 3.—И. у меридијански правац, налази се Овсиште. Куће су растурене по југоисточним и источним деловима Овсишког Брда и његових огранака. У долини Јасенице и по западном ободу Овсишког Брда нема кућа, оне не прелазе на леву обалу Јасенице, где су сеоска имања.

Село се служи водом са извора: Савинца и Ковачевца (у Црквенцу), Слатине (у Долини), Ранковићевог Извора, Андрејића Чесме, Точка (у Јошаници) и других.

Зиратна земља и ливаде су поред Јасенице и потока Ракичевице. Шуме нема, раније је било у Јошаници и Црквенцу. Има малих забрана са ситном шумом.

Село је разбијеног типа шумадијске врсте. Дели се на три краја: Долину, Јошаницу и Црквенац. Најнасељенији је крај Долина. Ту су биле прве куће и то је старо село око кога је била „ненасељена јалија“. Раније су имали станове на Руднику где су с пролећа гонили стоку а у јесен је врћали.

 

Порекло породица и старине. 

У селу нема староседелаца. Село је насељавано у 18. и 19. веку.

У селу су ове породице:

Никодијевићи (Милошевићи, Димитријевићи, Павловићи) 15 к., славе Св. Луку. Старо им презиме Јајићи – Крџалићи. Њихов предак Крџалија ратовао уз Карађорђа. Доселили се од Сјенице.

Гавриловићи (Лукићи, Павловићи, Николићи) 18 к., славе Св. Луку. За Карађорђеве владе дошли од Сјенице. Прадед Гаврило био каплар код Карађорђа.

Буљубашићи (Милојевићи, Стевановићи, Васићи, Ђорђевићи) 16 к., славе Св. Луку. Доселили се кад и Гавриловићи од Сјенице.

Арсенијевићи (Јовановићи) 8 к., славе Св. Арханђела. Старо им презиме Талићи. Род су са Швабићима у Божурњи. Један брат остао овде, други отишао у Божурњу.

Вучићевићи (Јовичићи, Јовановићи) 10 к., славе св- Арханђела. Зову их Ерама. Доселили се од Сјенице.

Бировљевићи (Николићи) 10 к., славе Св. Николу. Доселио се прадед око 1806. године из села Вета (белопаланачки, пиротски крај). Био у селу биров, због чега и добили ове име.

Ранчићи (6 к., славе Св. Врачеве). Предак Ранко – Ранча Павловић раније радио кочетарски занат по Шумадији, стекао мало новаца и вратио се кући у Космовац (белопаланачки, пиротски крај). Ајдуковао и тукао Турке, због чега морао да бега. Сакупио родбину, пређе Грамаду и дође у Србију. Како је познавао Шумадију, Ранча се настани најпре с леве стране Јасенице, у Крстацима, где су данас сеоска имања. Доцније се спусти у долину Јасенице, па затим пређе и насели се у Јошаницу. Ранча је дошао са браћом: Тодором, Митром, и Илијом. Од Тодора су Тодоровићи 6 кућа,. Од Митра су Митровићи (Живковићи) 10 кућа. Илија није имао порода. Са Ранчићима су род Антићи у Милатовцу (област Лепеница).

У исто време и из истог краја су:

Петровићи (5 к., славе Св. Врачеве); Савићи (3 к., Св. Никола); Маринковићи (2 к., Св. Никола).

Са Гавриловићима су се доселили, а мисле да су са њима род:

Миловановићи (Грујићи 8к.), славе Св. Луку.

Јокићи (Лукићи, Прокићи, Јанковићи) 22 к., славе Ћириловдан. Доселили се од Сјенице.

Минићи (Новаковићи) 4 к., славе Ћириловдан. Род су са Јокићима и Лукићима. Један од Минића био Карађорђев момак. Има одсељених у Јарушице и Чумић (област Лепеница).

Милићи (2 к., Св. Ђорђе). дошли око 1850. године из Кусатка (Смедеревска Паланка).

Грујићи (Младеновићи)-Торлаци (8 к.,славе св. Врачеве. Досељени кад и Ранчићи са којима су фамилија.

Јанковићи (Јолдићи, Јовановићи) ( 8 к., Св. Ђорђе). Досељени за време Устанка од Сјенице.

Милосављевићи (8 к., Св. Арханђел). Најстарији досељеници од Сјенице.

Минићи (2 к., Св. Јован). Дошли са Вучићевићима од Сјенице.

Ракић 1 к., Род су са Микићима.

Пљаковићи (2 к., Св. Петка). Дошли око 1870. године из Божурње.

Вујићи (Пешићи) 4 к., Св. Ђорђе. Доселили се од Сјенице.

Стевановићи (5 к., Св. Никола). Доселили се од Пирота.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко.


Коментари (2)

  • Pavlovic

    Deda Ranca, deda Mladen i deda Gruja su sa stare Bugarske granice dosli u Ovsiste (drugi ljudi po Srbiji jos ga zovu i Obsiste) i bili su rodjena braca. U tekstu nema podataka o Mladenovicima iz Ovsista.

    Одговори
  • srpce

    Moj deda, Vladisav Jovanović, rodom iz Ovsišta, slavio sv. Djordja, posle Prvog svetskog rata, službovao na Kosovu i Metohiji, u Suvoj Reci, kao žandar. Oženio se i imao troje dece, medju njima i mog oca Živka Jovanovića. Živeo je u selu Raštane u Suvoj Reci, gde sam i ja rodjen. Bio sam u Ovsištu 1974. godine sa roditeljima i preko rodjaka upoznao dalju rodbinu. Posle nisam više bio. Voleo bih kad bi mi se neko javio od rodbine. Zoran Jovanović, Kruševac.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top