Порекло презимена, село Копљаре (Аранђеловац)

7. јул 2012.

коментара: 2

Порекло становништва села Копљаре, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Сеоске куће се налазе на рипањској површи; њу су дубоко усекли потоци Липар и Дубоки Поток, који се у атару овога села састају и чине Суморину. Површ је јако рашчлањена Дубоким Потоком и Липаром; у њиховим долинама иема кућа, већ се оне пењу по вишим деловима рипањске површи.

Село се служи водом са извора и бунара.

Највећи део имања налази се око села. Имања су на местима: Баљковици, Бељевцу, у долини Суморине, у Великом Пољу, у Вићији. Приватних забрана има на Баљковици. ‘Гу је и општински забран. Шума је поглавито церова и граничева.

Село је разбијеног типа, подељено на крајеве: Липар између потока Липара, Баљковице и Вићије; Човића Гај између Липара и Дубоког Потока. Ово је средипа села и ту су школа, судница и железничка станица. Између Дубоког Потока и друма је Велико Поље (Прекића Крај). Под Орашачким Брдом је Старо Село (Јозића Крај).

 

Порекло породица и старине.

У селу су породице:

Каратошићи (Радовановићи, Пантићи) 16 к., славе св. Ђорђа. Досељени пре Устанка од Бијелог Поља – Сјенице. Од ове је фамилије Матеја Каратошић, учесник у Првом устанку.

Војиновићи (Кузмановићи) 15 к., славе св. Ђорђа. Стара породица, не знају порекло. Била три брата, па један остао у Гарасима, други у Врбици, а трећи дошао овде.

Никодијевићи (Благојевићи, Стевановићи) 36 к., славе Ђурђиц. Славили раније Св. Симеуна, па због Турака променили славу. До скора су преслављали Св. Симеуна. Ратовали уз Карађорђа. Стара породица и мисле да су им стари досељени од Сјенице. Од старине су дрводеље, па и данас се баве тим занатом.

Кокошаревићи (Гајићи, Димитријевићи, Јоксимовићи, Јовичићи, Ђорђевићи) 25 к., славе св. Луку. Пре устанка се доселили од Бијелог Поља и населили се најпре у Врбици. Доцније се преселе овде. Сматрају да су им од старине род Милошевићи у Врбици у Златару.

Слепчевићи (Лукићи, Лазаревићи, Радивојевићи) 45 к., славе св. Луку. Старином из Црне Горе. Прво се настанили у Старом Селу и подигли колибе. Доцније се изместе у Липар и друге крајеве. Род су им Копљарци у Белом Потоку код Београда.

Бобићи (Миловановићи, Перишићи, Марковићи и Максимовићи) 18 к., славе св. Николу. Дошли из села Бобова код Пљевља.

Прекићи (18 к., славе св. Ђорђа). Дошли из прека (Војводине). Имају фамилију у Болечу код Београда, али не знају како се тамо зову.

Ерићи (6 к., славе св. Николу). Доселили се после Устанка из Лисе (Драгачево).

Вујићи (5 к., Св. Јован). Деда Вујо донет у колевцу из Кадине Луке код Ваљева.

Радојичићи (Станишићи) 20 к., славе св. Стефана. Досељени у току Устанка од Сјенице.

Јовићи (5 к., Св. Никола). Досељени од Тимока. Зову их Бугарима.

Матићи (10 к., Цигани чергари, говоре влашки. Куће су им у Вићији.

Петровићи 2 к., Цигани, говоре само српски. Куће су им у Прекића Крају.

Зарићи (5 к., св. Јован). Деда се доселио из околине Чачка.

Ћирковићи (Јовановићи) 3 к., св. Јован. Дошли из Младеновца око 1880. године

 

Село је основано у Дубоком Потоку и ту су биле куће Каратошића, Војииовића, Никодијевића, Кокошаревића и Слепчевића. На овоме месту их је затекао Устанак. За владе Кнеза Милоша морали су да „иду у шор“ који је био у средини села, на месту где су данас судница и школа. Кад је шор „забатаљен“; раселили су се и заузели данашња места.

Сеоско гробље је у Човића Гају.

У долини Вићије налазе се при копању остаци од грн-чарија, затим делови од поломљених копаља итд.

 

ИЗВОР:Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Simche

    Postovani, pročitao sam tekst o selu Kopljare nadomak Aranđelovca… To je moje rodno mesto i tu zivim 30 godina, prezivam se Simić pa bih vas pitao da li postoji mogucnost da saznam kako je nastalo to prezime i ko su mi pretci… Koliko znam, iz price starijih ljudi, ovde je se doselila familija Slepcevic (Slijepcevic) od kojih su nastale familije Pavlovici, Joksimovici, Jakovljevici… Po tim pricama, postojao je neki Simo Pavlovic cije je ime njegov potomak uzeo za prezime i da smo od tada postali mi Simići… Zamolio bih vas ako raspolazete nekim informacijama da me obavestite… Unapred hvala…

  2. Misa

    Prema informacijama od starih izostavljeno je prezime u lozi Nikodijević,prema informacijama koje znam od predaka Nikodija Nikodijević koji je imao tri sina Stevana,Matiju i Blagoje poticu prezimena Stevanović, Matijević i Blagojević,ovde je izostavljeno prezime Matijević a starosedeoci su sela Kopljari i zna se da su familija sa Stevanovićima i Blagojevic ima i slave slavu Djurdjic