Порекло презимена Тртић

3. јул 2012.

коментара: 4

Међу презименима у Босанској крајини и Босни, Тртићи су забележени као православни Срби крајем 19. века у две парохије:

Кола код Бањалуке, са славом Никољдан, и у Сарајеву, са славом Петровдан.

У то исто време у области Ливна, у парохијама Врбица и Челебић постоје само Тртеље са славом Никољдан.

Склони смо претпоставци да им је ово најпре био “презименски надимак” који се затим усталио као право презиме.

У областима Хрватске, у Лици и Далмацији, забележена су само презимена Тртица у Омсици код Брувна и Врховинама више места око Језерана, са славом Јовандан, и Тртањ у Госпићу без података о крсном имену.

Јагодићи су се разгранали на више породица са различитим презименима, међу којим су и Тртићи.

Самих Јагодића има свега неколико кућа у Босанској Крајини, а постоје бар три различите верзије о њиховом пореклу и правцу досељавања у Преодац и Тичево.

По једној, они су сви најпре били у Рорама, а одатле се доселили у Преодац и Тичево. По другој, они су дошли од Ливна (преко Грахова) пре два века.

Свакако да постоји веза између Јагодића и Тртића јер се по подацима с краја 19. века Јагодићи јављају у Босни:

Градишка-Ламиначка код Градишке, Рекавице код Бањлуке и Бањалука, Поповић на Гламочу и Ливно.

Сви славе Никољдан, мада међу Јагодићима у Босни има породица и са другачијим славама и то око Кључа, Тешња, Мркоњић-Града, Прњавора, Травника, Дервенте и Градишке.

По једном предању, требало би да буду заиста пореклом од Јагодића са Дрине, одакле су преко Травника стигли до Ливна и Грахова, да би се трајно настанили под Шатором.

За Јагодиће у Лици и Крбави постоји податак о само једној кући у Лешћу, док их М. Радека бележи са само једном славом – Никољдан, што иде у прилог тврдњи Петра Рађеновића. Коначан одговор дала би дубља истраживања порекла и Тртића и Јагодића.

КРСНА СЛАВА: Никољдан, Петровдан

ПОЗНАТИ:

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Slavisa

    Trtica ima u Preocu, najvise koliko znam. Cak i u ovom nevremenu, od svega nekoliko familija preostalih u selu, dvije su Trtici. U vremenu poslije drugog svijetskog rata raselili su se posvuda. U Vojvodinu, B Palanka, okolina N Sada, Beograd i okolina. Zagreb, B Luka, Bihac i Knin, gdje sam rodjen. Nekoliko familija od istih Trtica iz Preoca izbjeglo je u Cetinsku krajinu u periodu ustanaka od 1875-78.
    Netacna je predpostavka da je prezime nastalo od “prezimenskog nadimka”. Ovo prezime vodi porijeklo od sela TRTORIC koje je zabiljezeno u Turskom popisu “defteru” iz 1550 za teritoriju Kliskog pasaluka. Zabiljezeno je kao “mezra” ili selo u nastajanju ili obnavljanju prethodno postojeceg (nazalost, istorija se stalno ponavlja, korz vijekove, izgleda da nemoze drugacije u ovim krajevima)
    Trtoric ili Trn- toric, manji tor od trnja, sto je u ovom kraju dobro poznata gradjevina. Naknadnim permutovanjem ili skracivanjem preslo je u Trtic.
    Sto se tice Jagodica, tacno je da su ova dva bratstva povezana, vrlo vjerovatno se radi o jednom, o Jagodicima iz podrucja gornjeg toka Drine. Na ovu pomisao navodi i cinjenica da su vlasnici ovog sela bili begovi iz Foce, do kraja turske uprave, pa su tako i davli dozvole ili su premjestali kmetove na opustjelu zemlju u dolini Unca. Poznato je da je stanovnjistvo iz tog dijela Krajine nastradalo u Turskim pustosenjima u prethodnim burnim vremenima. Oni koji su prezivjeli spas su pronasli u okolini Celja u danasnjoj Sloveniji, posto je vlastelinstvo nad gradovima kao sto su Unac i Crna Kraljica u Prekaji do Turskog osvajanja pripadalo grofovima Celjskim,
    S postovanjem.
    Slavisa Trtic

  2. Војислав Ананић

    ТРТИЋ (м), у Дугама и Кранчићима (Прозор). У Дугама су одавно. Преци су им били “беговски момци”. У Кранчиће им је предак дошао из Дуга, “оженивши се удовицом једног Блејића”. Тртићи зову и Плавушкићима по мајци “која је била из Плавуга” (79:118,127).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  3. Постоје фамилије Тртић муслимани и католици, о чему смо имали сазнања и у Преоцу (гдје су сви 100% Срби православне вјероисповјести, са крсном славом Свети Никола). Наводно, у току “пута” са Дрине неки су се потурчили оставши у служби неког бега у Херцеговини, Те фамилије су вјероватно и забиљежене у попису Херцеговачких презимена (имао сам прилику да је видим у родној кући Св. Василија Острошког – (милост му и част били док сам жив па и послије, и кога поштују и Срби других вјера) у Мркоњићима) од г. Риста Милићевића.

    Што се тиче католика, претпоставка је да су они поријеклом од фамилија Тртић које се послије окончања српског устанка 1875-1878 у БиХ нису вратиле из околине Плавна гдје су били избјегли пред турским зулумом из Преоца испод Шатор планине (сам Преодац из тог периода описује сер Артур Еванс у свом дијелу Илирска писма из 1878. године као мјесто потпуно спаљено и опустјело, У тим крајевима је остало и село Преочани у ком су током ратних година живјели сви Преочани у збјегу). Те фамилије су одселиле у подручје хрватског Загорја и највјероватније су потомци ових шту су одлучили да се не врате на стара огњишта у Преоцу.

    За наше рођаке из околине Бања Луке, тачније у селу Хан Кола знамо сигурно јер они су одселили релативно скоро, тј. крајем 19. и почетком 20. вијека, и стари су знали и из које куће Тртића су се одселили, али ето ми који постадошмо “писмени” то нисмо упамтили, а нисмо ни забиљежили. Нажалост, ако још једна генерација “прескочи” то ће се потпуно изгубити јер нема више ђеда Симе, Илије и Милана који би ми то могли рећи. Ако неко има неких ових сазнања, молим да ми јави или остави на овај сајт, захвалан сам на помоћи.
    Поздрав брату Славиши и свим Тртићима широм свијета!