Порекло презимена, село Табановац (Петровац на Млави) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Табановац, стање из 1903. године Ђокинци (Ђокинци 30к., Гуцићи 15 к., Докторовићи 5 к., укупно 50 кућа), у средини села у Ђокинској Ма Порекло становништва села Табановац, стање из 1903. године Ђокинци (Ђокинци 30к., Гуцићи 15 к., Докторовићи 5 к., укупно 50 кућа), у средини села у Ђокинској Ма Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Табановац (Петровац на Млави)

Порекло презимена, село Табановац (Петровац на Млави)

Порекло становништва села Табановац, стање из 1903. године

Ђокинци (Ђокинци 30к., Гуцићи 15 к., Докторовићи 5 к., укупно 50 кућа), у средини села у Ђокинској Мали, досељеници из Сјенице. Славе Св. Јелисија. Досељени у току сеоба.  Многе породице су некад наводиле своје порекло из Сјенице, али, уствари, већина није пореклом из саме Сјенице, него из ширег окружења сјеничке пештерске висоравни –  из Сјенице, Прибоја па чак и Новог Пазара, Пријепоља, Берана, Бијелог Поља, Рожаја итд. Пештерска висораван је за многе породице била само етапна станица – ту су се неке породице задржавале, али се већина њих кретала ка северу и насељавали се у ужу Србију.

Панићи (25 к., Св. Ђурђиц), у Панићској Мали, досељени у исто време кад и Ђокинци, али се не зна одакле.

Нестровићи (Нестровићи 20 к., Стојковци (10 к., Којичићи 15 к., укупно 45 кућа), у Влашкој Мали, дошли око средине 18. века из Крајине (источне Србије). Славе Ђурђиц.

Сарајлићи (10 к., Св. Ђурђиц), до Панића Мале, доселили око средине 18. века из Сарајева.

Пред крај 18. века досељени су:

Влачићи (20 к., славе Велику Госпођу), у Влашкој Мали, досељени из Гамизграда (Зајечар).

Бугари, Староживићи (12 к.), у Бугарској Мали, досељени из Грамде (Видина-Бугарске). Славе Св. Алимпија.

Крајинчићи (6 к., славе Видовдан), у Бугарској Мали, досељени из Рготине (Зајечар), а тамо са Косова. Рођаци су са Влачићима.

Почетком 19. века па све до 1880. године досељавају се:

Крајинци из Трнаве у Крајини, Ивковићи из Ждрела, а старином из Крајине, Топаловићи из Крајине, Миловановићи из Седлара (Свилајнац). Бећари из Простинца у Крајини, Шаренкапићи из Крајине, Јосићи из Немачке (вероватно из тадашње Аустроугарске). Самарџићи из Бугарске, Аврамовић из Дубочана у Крајини, Стаменковић из Петровца, Филиповић из Кнежице и Настасијевић из Македоније.

У селу је живело и три куће Рома. Две су куће биле ковачи, а једна свирачи.

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top