Poreklo stanovništva sela Glibovac (Jasenica), stanje iz 1925. godine. Prema knjizi Borivoja M. Drobnjakovića “Smederevsko Podunavlje i Jasenica”, str. 297-300.
Topografska prilike.
Između Kusatka i Palanke reka Kubršnica ima prostranu dolinu, kojom ide pruga Beograd–Lapovo–Niš. Južno od pruge ova dolina je široka, dok je na severu vrlo uska, nastaje odsek, a više odseka, na pinosavskoj površi, nalazi se Glibovac sa kućama koje se prostiru sve do puta Palanka—Azanja. Pored ovoga puta ima nekoliko kuća Ignjatovića („Švabe“) skorijih doseljenika iz
Banata.
Pije se većinom bunarska voda, a ima izvora. Glavni su izvori: Točak, Đurin bunar, Sarićev bunar i Brest.
Imanja se nalaze poglavito oko sela: najbolje njive su u Salevcu, Gaju, Velikim Njivama, Polju i Kamencu, livade su u Ritu (koji često strada od poplava) i Ivaku. Privatnih zabrana ima u Lugu, a ošptinska šuma je u Brdu.
Glibovac je naselje razređenog tipa šumadijske vrste i deli se na dva kraja: Gornji i Donji. U novije vreme zasniva se kraj i u Salevcu, zapadno od sela, gde su imanja.
Poreklo porodica i starine.
Ranije se selo zvalo Salevac, pa je Hasan Paša iz Palanke promenio ovo ime i selu dao današnje ime. Ime Salevac ostalo je samo za jedan deo seoskog atara u uglu koji čine Mali Lug i Kubršnica. Priča se da je Hasan Paša jednom pošao u Salevac i zaglibio se na mestu kod današnjeg rasadnika sreza jaseničkog. Zbog toga se naljuti, vrati se u Palanku i naredi da se ubuduće Salevac zove Glibovac.
Selo je osnovano oko sredine 18. veka. Kolac u selu udario predak današnjih Kozlića Tiodor. Došao je sa braćom Simom i Aleksom sa Kosova. Od njih su danas:
Kozlići (Radivojevići, Markovići, Đurđevići, Brankovići, Andrejići, Todorevići, Aleksići) 36 k., slave Sv. Jovana. Đurđevići su potomci vojvode iz Prvog ustanka Deli Marka, zeta vojvode Stanoja Glavaša.
Dabići (Miloševići, Uroševići, Stepanovići, Radivojevići, Antonijevići, Petrovići) 28 k., slave Đurđevdan. Stanuju u Gornjem Kraju. Došli njihovi preci sa Kosova – iz Stare Srbije u isto vreme kad i Kozlića.
Đokići (Petrovići) 9 k., Sv. Nikola. Potomci Đoke brata Stanoja Glavaša. Otac Đoke i Stanoja, Dimitrije, došao je iz okoline Debra u Makedoniji. Pobegao je od turskih zuluma, i hteo da beži preko Save. Kad je naišao u Ibarsku dolinu svrati u Manastir Studenicu, gde se zadrži nekoliko dana, zatim pođe dalje i dođe u okolini Kruševca. Tu ostade tri godine, ali pošto mu pomru deca, napusti i ovaj kraj i dođe u Glibovac. U Glibovcu mu se rode sinovi vojvoda Stanoje i Đoka i ćerka Stana. Kad je Stanojev otac došao u Glibovac bilo je malo kuća, i svi su se utrkivali, a bio je i običaj, da se doseljenik što bolje dočeka. Svaki se grabio da ga dobije za suseda. Predak današnjih Kozlića – Radojevića, dao je Stanojevom ocu građe za kuću, zemlje i stoke. Otac Stanojev umro je 1795. godine. Vojvoda Stanoje nema potomaka, a od njegovog brata Đoke su Đokići. A Petrovići su potomci Borisava Petrovića, koji je bio dunđerin i ušao u kuću Đokića. Borisav je došao iz Međurečja (Užice). (Đokići imaju rod u Selevcu).
Stošići (Miladinovići) 16 k., slave Sv. Stefana. Zovu ih Srnićima. Praded došao sa Kosova – od Šar-planine (Sirinička Župa).
Radosavljevići (Dudići) 6 k., Sv. Nikola. Stari doseljenici nepoznatog porekla.
Markovići (Nikolići, Petrovići, Stevanovići) 20 k., slave Đurđic. Marko, deda čoveku od 50 godina sa jednim bratom i porodicom došao iz sela Dviževa (Osata-istočne Bosne). Najpre se nastanio u Brezovcu (kod Kragujevca), gde je ostao četiri meseca. Kako tu nije bilo dovoljno mesta, krene dalje, dođe u Glibovac gde mu malo zemlje da opština, a nešto sam kupi. Iz Osata pobegao od turskih zuluma, i tamo ostavio imanje, stoku i pune podrume.
Rajičići (20 k., Sv. Nikola). Deda Radojica došao iz Mutnja (oblast Kačer). Njegov unuk Raka, na putu iz Mutnja, zadržao se u u Kolki kod Topole i od njega su Rakići u Kloki kod Topole.
Stankovići (1 k., Đurđic). Praded Stanko došao od Peći.
Krgići (3 k., Đurđevdan). Deda došao iz Omoljice (Banat).
Radovanovići (15 k., Sv. Nikola). Praded Radovan pobegao od Turaka, koji mu odsekli sve prste. Došao iz Krajine (istočna Srbija).
Avramovići (6 k., Sv. Đurđic). Nepoznato poreklo.
Bogdanovići (3 k., Sv. Nikola). Njihov otac kao sluga došao iz Trna (Bugarska).
Rašići (6 k., Blagovesti). Praded Raša pobegao od Turaka. Došao od Negotina.
Miloševići (5 k., Sv. Nikola). Praded Miladin došao iz Krajine.
Popovići (Tomići) 12 k., slave Sv. Đurđic. Praded došao iz Sikole (Negotin). Rod su im Popovići u Azanji.
Đorđevići (Tackovići, Timići) 26 k., Sv. Đurđic. Njihovi stari došli od preko Morave.
Golubovići (3 k., Sv. Arhanđeo). Praded došao iz Novog Adžibegovca. Zovu ih Bugarima.
Munjčanovići (2 k., Sv. Arhanđeo). Otac se doselio oko 1890. godine Velikog Bečkereka (opština Zrenjenin), gde su njihovi stari prebegli za vreme velike seobe.
Ignjatovići (2 k., Sv. Nikola). Došli 1892. godine iz Omoljice (Banat). Zovu ih i Švabama. Kuće su im pored druma Palanka-Azanja.
Živkovići (Stankovići, Strižići) 16 k., slave Sv. Jovana. Deda Živko došao iz Krajine.
Milovanovići 2 k., Rod su sa Strižićima.
Agatonovići (2 k., Sv. Jovan). Otac se doselio iz Levča.
Tomić (1 k., Sv. Andreja), došli od Rudnika.
Ilići (2 k., Sv. Jovan), dosli od Pirota.
Đorđevići (Stanojlovići) 8 k., slave Sv. Jovana. Stari su im doseljeni iz Krajine, gde imaju kumove Vlahe.
Cigani (sa raznim prezimenima) 15 k., kovači, trgovci i zemljoradnici.
IZVOR: Borivoje M. Drobnjaković, “Smederevsko Podunavlje i Jasnica” (Srpska kraljevska akademija, Beograd, 1925, str. 297-300). Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Aksić Šarko
2. oktobar 2019. u 14:36
Saša
Ima dve familije djurdjevic ,moja nema veze sa tom drugom . Sa kosova i mi vučemo poreklo i moji slave sv jovana. Ali naš predak se zvao djurdje nikolić ,i pobegao zbog krvne osvete. Ako se ne varam oko drugog srpskog ustanka. Djurdjevic saša
18. oktobar 2019. u 00:29
Angelina
Zahvaljujući porodičnim zapisima i dokumentima koji sežu u podaleku prošlost, kao i uvidu u poreske i druge spiskove 18. veka (koji su svima dostupni), na raspolaganju imam nešto podataka koji bi mogli da dopune priču o Tiodoru Aleksiću i njegovim potomcima.
Iako je po legendi čovek koji je “selu udario kolac”, najverovatnije se doselio u kasnijem delu druge polovine 18. veka. Njegovo ime se navodi u popisu vlasnika koza i ovaca 1832. kod Peruničića (“Smed. Palanka i okolina”), što znači da je tad još bio živ.
Po porodičnim zapisima, sakupljanim iz izvora od pre nekoliko generacija:
Tiodor Aleksić je imao šest sinova: Simu, Marka, Srećka, Blagoja, Đurđa (nom. Đurađ) i Todora. Sima je zabeležen kao “sakat”. Todor Aleksić pominje se u popisu iz 1851.
(Po drugim izvorima, Sima je bio Tiodorov brat (uz trećeg brata Aleksu), ali to ne isključuje mogućnost da je Tiodor imao i sina Simu, mada je moguće da je reč o istoj ličnosti.)
Takođe se zna da je imao sinovca Radisava, što znači da se pouzdano doselio najmanje sa jednim bratom.
Potomci svih sinova izuzev Siminih (ukoliko je bio sin) preuzeli su prezimena po svojim očevima. Bar do nedavnijih dana Aleksići, Markovići, Srećkovići, Blagojevići, Đurđevići i Todorovići smatrali su se za rodbinu, nisu se međusobno ženili i udavali. Srećkovići takođe slave Sv. Jovana.
Porodični zapisi nastali su po kazivanju potomaka počev od Tiodorovih čukununuka.
Po novim prezimenima pojedini Tiodorovi unuci ili praunuci pominju se u poreskim popisima iz 1863.
16. mart 2021. u 18:44
Bojan
Što se tiče prezimena Rajičić za selo Glibovac opština Smederevska Palanka srez podunavski . Prezime Rajičić je prezime novijeg datuma a kako evo ovako svi koji se sada prezivaju Rajičić su se nekada prezivali Rajčić pa je neki pokojni Gaja Rajičić nekada Rajčić dopisao još jedno i u prezimenu i ispali su Rajičići i to je upisao u knjige mesne zajednice inače svi Rajčići su nastali od predaka tri brata koja su došla sa planine Rudnik . Ta tri brata su se prezivala Rajčić i svi Rajčić-i slave svetog Nikolu 19 . decembra. Svi koji se prezivaju Rajičić neka nadju i neka pogledaju neke dokumente od pre drugog svetskog rata kako su se prezivali njihovi preci pa će da znaju i njihovo pravo prezime .
9. januar 2024. u 12:45
kolak
Poštovani, slika u objavi je slika Tome Vučića Perišića.