Порекло презимена, село Остојићево (Чока, Горњи Банат)

Порекло становништва села Остојићево, које се раније звало Потиски Свети Никола. Приредио Александар Маринковић по књизи Јована Ердељановића “Срби у Банату”

Старо село је било североисточно од садашњег, на 2-3 км, на месту Лишћева умка (сад хумке нема). Тамо је био ред кућа земуница, поред рита, а већ пре око 100 година пружало се овамо на југ и затм савијало поред рита ка југозападу.

Овде су први ударили колац Радини – Фујатови (три брата, који су били чобани) и Сумунићи.

Село Сенмиклуш (мађ. Tisza-Szent-Miklos – Потиски Св. Никола) се дели на: Ћосића сокак, Виловски сокак и Коћ.

Мој додатак – Село је између два светска рата добило име Остојићево по Тихомиру Остојићу, члану Матице српске и професору новосадске гимназије. Син је Радивоја Остојића, трговца и Јелисавете, рођ. Фирићарски, свештеничке кћери.

 РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА (Протокол исповедајушчих од 1902. год.):

–        БАНОВИ (6, Св. Никола), доселили се из Бановаца

–        БАТАЊЧЕВ (1, Св. Васил) из Деске

–        БУГАРСКИ (Св.арханђел Михаил) из Пирота; звали се Јовањеви, побегли од турског зулума; спахијин надзорник им наденуо презиме Бугарски

–        ВАСИНИ – ШАРГИНИ (5, Ђурђевдан), стара земља; мисле да су ”од Србије”

–        ВАСИЋ (1, Св. Никола), из Сенте

–        ВЕСЕЛИНОВИ (1, Св. Ђурђе) из Посавља у Србији, дошли са Чарнојевићем; један брат остао тамо, а други дошао; знају осам колена

–        ВИЛОВСКИ (Ђурђевдан), стари становници, дошли из Вилова; има их у Кикинди и Митровици

–        ЋУРЧИНИ – ЛОВРЕНСКИ (2, Петровдан, стара слава Часне вериге) из Бачке

–        ЕРДЕЉАНОВИ – ТРИПИН (Св.арханђел Михаил), из Ердеља

–        ЈОВАНОВИЋ – ЖОЈА (1, Ђурђевдан) из Петровог села у Бачкој

–        ЈУРИШИНИ, отац дошао из Сенте

–        КАЛОПЕРОВ (1, Св.арханђел Михаил) из Ђале

–        ЛОВРЕНЧЕВИ, сад ЛОВРЕНСКИ (2, Св.арханђел Михаил) из Ловре, сад под Влашком (мој додатак – румунски део Баната)

–        МИЛИТАРЕВИ, неке зову ПОЊАВИНИ (5, Петковача), дошли из ”милиције”, пореклом Румуни

–        МИШКОВИ – ШУЛЧЕВИ, сад МИШКОВИЋИ (Св. Јован), из Србије, дошли пре пет колена; прадедов брат држао скеле на Тиси и риболов у риту; он је с братом овде почео радити и цркву; има их у Панчеву и по Србији

–        НИКОЛАЈЕВИ – ЋАТУЛОВИ (4, Св. Никола) ”из Влашке”; има их у Кикинди (инжињер) – мој додатак: данас их има и у Суботици

–        ОДОШАНОВ (1, Св.арханђел Михаил) из Бочара

–        ПЕРИШИНИ (2, Св. Никола) из Бочара

–        ПОПОВ (Часне вериге), отац из Кањиже

–        ПОПОВИЋ, али 1779. само Попов, сад су ПОПОВИ – ЛЕКЕДАРЧЕВИ (Св. Никола), а има их ”из Микута” (Мељкута) у Мађарској, близу Дунава

–        РАКИНИ (1, Св. Јован); садашњи Ракин је из Мокрина, а старих Ракиних сад нема

–        РАНКОВИ (Св.арханђел Михаил), новији становници досељени из Кањиже

–        ТАТОМИРОВИ (2, Св. Алимпија), старих нема, а данашњи су дошли из Иђоша, од Татомирових

–        ТРАНДАФИЛОВИ (5, Петковача) из Ердеља

–        ЧАВИЋИ (2, Св. Јован), отац из Мокрина (мој додатак – а у Мокрин дошли из данашње Кањиже као Чавини)

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        БАБИЋИ (Св. Јован), имали су више ”паори” земље

–        БОЈИНИ (7, Св. Никола)

–        БУДОВАЛЧЕВИ, неке зову КОЛЕДИНИ (8, Св. Никола)

–        БУКУРОВИ (1, Петковача), стара земља; учитељ у Сенти; има их још у Падеју и Иђошу

–        ГАКИНИЋИ (2, Петровдан)

–        ГРБИНИ (7, Св. Стефан), не знају порекло, има их у Чанаду

–        ЖИВИЋИ (2, Ђурђевдан)

–        ЗИКОВИ (Св.арханђел Михаил), постоје Зикулови у Кикинди

–        ЈАНКЕЛИЋИ – БУТРИНИ (2, Св. Никола)

–        ЈОЈИЋИ (Св. Пантелејмон); постоји Јојића греда

–        КОВАЧЕВ (1, Петровдан, апава му слава Часне вериге, по оцу Магарашевићу)

–        ЛАЗАРОВИ – ЊАЊИНИ (1, Ђурђевдан)

–        ЛИЊАЧКИ (2, Св. Јован); једни у Београду, знају да је једна породица отишла у Неготин, један у Кикинду, једна у Бачку, одсељени и у Обреновац

–        ЛОЛИНИ, сад СРДИЋ – ЛОЛИН (1, Св. Јован)

–        МАРКОВИ – МАРКУЧЕВИ (4, Св. Јован)

–        МАРКОВИ – ПАИРИШ (1, Св. Стефан)

–        МИРКОВИ – ЖДРЕБАЧКИ (8, Св. Лазар); један одавно отишао у Нови Бечеј

–        ОПИНЋАЛОВИ – ПЕТРОВИ – ПРАШЧИНИ (2, Митровдан)

–        ПОПОВИ – РОМАНОВИ (Ђурђиц)

–        РАДИНИ, јамачно од РАДИЋИ (7, Ђурђиц), пореклом Румуни

–        РАНКОВИ (6, Ђурђиц)

–        РИЂИЧКИ – ЛИЊАЧКИ (1, Св. Јован), пореклом од Лињачких

–        САРАВОЛАЦ – ТАТОМИРОВ (1, Св. Никола); има село Саравола, сад под Влашком; има их у Мокрину

–        СТАНЧУЛОВ – МУЦИНИ (3, Петковача)

–        СУБОТИНИ – СРЕДОЈИНИ (1, Св.арханђел Михаил); надимак по прадеди Средоју

–        ЋИРИЋИ (6, Св. Никола), не знају одакле су дошли; има их у Иђошу, Бочару, Молу и у Америци

–        ЋОРЈАНОВИ (4, Св.арханђел Михаил)

–        ЋОСИЋИ (6, Св. Никола); има их у Сентомашу, не знају порекло; Ћосића греда прозвана по њима

–        УГРИНОВЦИ, сад УГРЕНОВИ и УГРИНОВИ (2, Ђурђиц)

–        ЧОБАНОВИ (2, Св. Никола)

–        ШАРЧЕВИ – БОЗГАРОВИ (1, Св. Стефан)

 

ПОТИСКИ СВ. НИКОЛА ИЗ ГРАЂЕ ЗА ЛЕТОПИС:

Године 1906.: српских домова 280.

У ”Написанију умирајушчих”:

– 1780.године: МОРОТВАНСКИ, БАНОВ; – 1782.: НИКОЛИЋ (биће они из 1557.), РАДИН (биће Радић из 1557.), ВИРИЋАРСКИ (мој додатак – вероватно Фирићарски), ЧАНАДАЦ, СИТНИША, НОНИЋ, ГЛАВАШЕВ, ДОБРЊАНИН, ЋАТИН, ЖИВКЕЛИЋ, САКАЧЕВ, КОЛЕДА (мој додатак – данашњи Коледини?), ЗАРИН, ВОКЏИЈА, КУЋУНКОВ; – 1795.: ГРУБЕШИЋ, ДМИТРОВ, ТОЛМАЧЕВ, ДИВЈАКОВ, РИСТИН, НОНИЋ, РАЦКОВ, БАТИЋ, ТОШУ, ЖИВКЕЛИЋ, МАНУЛОВ, ЕРКОВ, ЋИРИЋ, ДАМЊАНОВ, ЧИЗМА, САМПЕТАРАЦ, СУДАРСКИ, ЦРЊАНИН, ЈОСИФОВ, МИЛЕНОВИЋ, ЈОВАНОВ, КЉАЈИЋ, ЖИВАНКОВ, ИСАКОВ, ПОМРЧИНА, МИШКОВ, СТОЈАНОВ, СИТНИШЕВ, ДЕСПИН, МАКСИМОВИЋ, СЛАТИНАЦ, ЋАТИН, ПУТИН, ЈОКИЋ, ЈЕЗИЋ, ГАТАР, РАКИН, БЕБАН, ГАКИНИЋ, ПОПЕНАЦ, ИГЊИН.

У ”Написанију крешчаемих 1779-1789.године”:

МИХАЈЛОВИЋ, ИЛИН, ЈЕРКОВ, ПОПОВ, ВОКЏИЈА, СЛАТИНАЦ, ГРУБЕШИЋ, МОРУТВАНСКИ, ЈОКИН, ПОПОВИЋ, ЋАТИН, БУГАРИН, ЖДРАБАЧКИ, БУГАРСКИ, ПОПИКОВЧЕВ, ЧИЗМАШ, ПОЦЕНЏИН, СТОЈШИН, СУМУНИЋ, ВЛА, СТОЈАКОВ, МИОШЕВ, СУРЛИН, ГЛАВАТ, АДАМОВИЋ, АЛТЕРОВ, СТЕПАНОВИЋЕВ, ЂУКИН, ДОБРАН, ГАВРИЛОВ, ХАЏИЈА, РАНКОВ, ЧИЗМА, САКАЧЕВ, ПЕТРОВИЋ, ФИЛИПОВИЋ итд.

ИЗВОР: Јован Ердељановић, ”СРБИ У БАНАТУ”

 

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Dusanka Mikovic-Djakov

    Немам коментар,али имам питање.Врло мало знам о свом девојачкомпрезимену ЂАКОВ.Чула сам се мој прадеда и деда преселили у Аду-Бачка.годину не знам.Слава нам је Свети Мрата(Ставан Дечански) 24. новембар.У Ади више нема више Ђакових,сем мене,aко могу да се рачунам као становник Аде јер већ 38. година живим ван Србије.Уколико неко зна нешто више о ЂАКОВИМА са славом Св.Мрата,замолила бих да ми јави.Интересује ме где још живе Ђакови у Србији или у иностранству?Хвала унапред,Душанка Миковић-Ђаков

  2. VLADIMIR

    prezime Militarevi ste POGREŠNO napisali jer jedino pravilno je MILITAR bez ikakvih nastavaka OV, EV ili EVI. Pgledajte crkvene knjige koje su relavantan izvor i jedini pravi, u njima postoji SAMO prezime MILITAR. Ostali dodatci su se pojavljivali kad su nepismeni ili polupismeni matičari i službenici po raznim službama za izdavanje ličnih dokumenata počeli da upisuju onako kao im se činilo da su čuli prezime. Dakle, SAMO i JEDINO je ispravno MILITAR!!

    s poštovanjem
    Vladimir

  3. vojislav ananić

    О С Т О Ј И Ћ Е В О

    ОСТОЈИЋЕВО (3.040 ст.), ратарско-сточарско (19,1 % аграрног ст.) сеоско насеље збијеног (панонског) типа, на (85 ш) рту лесне терасе ка алувијалној равни Тисе, поред магистралног пута и железничке пруге Суботица-Сента-Чока-Кикинда—Зрењанин, 6 км јужно од Чоке. Површина атара износи 6.152 ћа. Спада у стара и планска насеља са правоугаоном основом старијег дела села. Четири дуже упоредничке улице, дужине по 2 км, под правим углом пресецају шест краћих, дужине 600 до 800 м. У новим деловима села се налази још неколико краћих и ужих улица са посебним називима, као што су: Вашариште, Ледине и др. Савремени развој насеља остварује се по урбанистичком плану из 1982. год. Помиње се 1247. под именом Сент Миклуш (2еп1 МгМоиз) и у турским изворима 1557/58. као српско насеље Рашан Сент Миклуш. Касније се насељавају Румуни (1752), Срби из Поморишја (1771/72), Мађари (1786), Немци (1797) и Словаци (1838-1846). У време масовног досељавања Мађара (1831) добија назив Тиса Сент Миклуш. Од 1920. наводи се као Потиски Свети Никола, а садашње географско име добија 1947. од српских досељеника из Босне (Велика Кладуша). Ст. је претежно српско (49,9%), мађарско (29,9%) и словачко (7%). Индекс демографског старења (У креће се у распону од 0,4 (1961) до 1 (1991). У О. су рођени академици Тихомир Остојић (1865-1921), књижевни историчар, и Бранислав Букуров (1909-1986), географ. Насеље има три цркве: српску православну посвећену Св. оцу Николају (црквена слава Пренос моштију св. Николе) из 1822, римокатоличку (1907) и евангелистичку (1928). Електрифицирано је 1928, а савремени водовод добија 1998. год. Има дечји вртић, осморазредну ОШ ”Др Тихомир Остојић”, МК, дом културе, библиотеку, КУД ”Др Тихомир Остојић”, здравствену станицу, апотеку, ветеринарску амбуланту, пољопривредну апотеку, пошту, банку, робну кућу, ловачки дом, Земљорадничку задругу ”Остојићево”, РЈ ”Остојићево” (у саставу ПК ”Чока” из Чоке), локалну пијацу (пазарни дан — недеља; робно-сточни вашари — сваке треће недеље у месецу од марта до новембра) и др. У оквиру мајског вашара одржава се традиционална смотра парадних коња. Водећи аграрни производи тржишног карактера су житарице, поврће, индустријско и крмно биље, свиње, говеда, овце и живина.

    Мр Драган Обрадовић
    Извор:
    ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ
    ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА
    IV
    с-ш
    Енциклопедија (књига I, II, III и IV) штампана финансијском подршком Савезног секретаријата за развој и науку Југославије у Београду Издавачи
    ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Студентски трг З/Ш, БЕОГРАД
    АГЕНА, Војводе Бране 20, БЕОГРАД
    СТРУЧНА КЊИГА, Светогорска 48, БЕОГРАД Штампа СТРУЧНА КЊИГА, Светогорска 48, БЕОГРАД, 2002. Тираж 2000 примерака

    Одабрао и приредио: Војислав Ананић

  4. vojislav ananić

    Остојићево, село Пољака старо осам векова

    УТОРАК, 22. ОКТ 2013, 07:30 -> 09:10

    Једино насеље у Војводини где живе Пољаци, Остојићево, село у општини Чока, основано је пре 800 година и једно је од ретких у Србији са растом наталитета. У селу у слози живе Срби, Мађари и Пољаци, којих има око три стотине.
    Остојићево, у општини Чока, основано пре 800 година, село је са највише припадника пољске националне заједнице. Први Пољаци стигли су са обала Висле 1838. године у потрази за хлебом.
    Припремио Пеђа Миљановић
    Вадили су и продавали шалитру. Долазили су у пролеће, а враћали се у касну јесен. Након извесног времена почели су куповати куће у селу.
    Данас у Остојићеву има око 200 домаћинстава у којима живе потомци рудара са Висле. За једног од њих 1974. године удала се Рената Пихл, која је из љубави дошла из Вроцлава. Највише времена проводи учећи децу традицији и обичајима.
    “У селу имамо пољску цркву, затим КУД “Висла” у коме негујемо пољски језик, учимо пољске песме, игре и рецитације”, каже госпођа Пихл.
    У основној школи у Остојићеву, са триста ђака, из које су потекла три академика, учи се пет језика, међу којима пољски.
    Антоније Цицмил, директор школе, подсећа да његови ученици путују у Пољску, најчешће у Вислу, док пољски спортисти и културни радници долазе код њих.
    “Њихови професори и студенти долазе у школу и нашим ученицима предају пољски језик”, каже Цицмил.
    Пре четири године Остијићево је потписало повељу о братимљењу са градом Вислом, а контакти са пољском амбасадом постали су уобичајени. Приликом последње посете пољски конзул је школи поклонио дидактичку опрему. Том приликом конзул Грзегорз Опалонски је изразио задовољство слогом у којој у селу живе Срби, Мађари, Словаци и Пољаци.
    “Ово насеље је пример како треба неговати међунационалне односе”, нагласио је конзул.
    Председник општине Чока Иштван Балаж оценио је да су односи, који су успостављени са пољском амбасадом, изузетно корисни за пољску заједницу у Остојићеву.
    Остојићево, село са три хиљаде становника, једно је од ретких са сталним развојем и порастом наталитета. Последњих година село је велико градилиште.
    Асфалтирано је око 40 километара путева, изграђени су канали за кишну канализацију и одводњавање, уређују се атарски путеви, а урађен је и пројекат канализације.

    Извор: Интернет