Порекло презимена, село Лис (Лучани, Доње Драгачево)

1. јул 2012.

коментара: 3

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић.

Постанак села и порекло становништва

У селу Лису, као што се види, нема никаквих остатака, који би непосредно указивали на какво раније насеље и навезу његову са данашњим становништвом (нема селишта ни старих гробаља нити се изоравају какви трагови од кућа). И сами сељани не знају ништа о прошлости овога села.

Лиса нема записаног ни у дипломи Проте Гучанина ни у пописним списковима од 1818. и 1822. год. Да није тада постојао, не можемо никако примити, јер против тога говори и старост сеоских породица и данашњи број кућа (74); он је дакле морао бити заселак кога од околних села. И доиста народно предање каже, да је Лис од пре 70 година био једно село са Пуховом. На то упућује и близина ова два села (и ако их раставља Бјелица, јер смо исти случај видели за Лисице и Крстац), а имамо доказе и у томе, што је за Пухово (Тајсићи) у списку од 1818. године забележено, да има 35 домова (са 90 арачких лица) а у оном од 1822. године да има 41 дом (122 арачка лица), а то су према данашњем броју кућа у Пухову (72) несразмерно велики бројеви. Несумњиво је дакле тим бројевима обухваћен и Лис са Пуховом. Уз ово још згодно пристаје и оно народно предање, које везује настанак имена Пухова и Лиса за јеадн исти догађај (в. у опису села Пухова).

Међу данашњим породицама сеоским има их и врло старих, али ниједна није стариначка; све је становништво овога села од досељеника.

За најстарије породице сматрају: Затеге, Босиће с Илићима, Гавриловиће, Јовичиће и Николиће.

Затеге су „прије 300 година“ досељене из Босне (по једном казивању из Старог Влаха). Осим старог презимена имају сад и неколико других: Ђоковићи, Милићевићи, Стевановићи и Лазовићи, а једна се породица и сад зове само: Затеге. Слава је свију Ђурђевдан. – Од ових Затега има одсељених у Пухову драгачевском и у Љубићу у срезу љубићском а има од њих и у драгачевском Крстацу једна кућа Лазовића.

Босићи су с Илићима једна породица. Досељени су пре 150 година из Морачана у Црној Гори. И једни и други славе Арханђеловдан.

Гавриловићи су се доселили заједно са Босићима и из истог места у Црној Гори (славе Срђевдан).

Јовичића предак дошао је из Орашца у Шумадији (у срезу јасеничком). Могло је бити, као што се и нагађа, да су слично другим породицама по Драгачеву преци Јовичића у време каквог рата пробавили само извесно време у Шумадији па дошли после у Лис. Сад имају још и презимена: Јелићи, Радовановићи и Димитријевићи. – Од Јелића има одсељених у Г. Краварици и у Пухову (имају и исту славу: Ђурђиц).

Николића предак Никола доселио се врло давно из Васојевића у Црној Гори. У Николиће спадају и Кочовићи, Вучићевићи и Ранђићи (сви славе Срђевдан).

У време Првог устанка су се доселили:

Кириџићи са Шапоњићима (Шапоњама). У овом селу зна се само да су пореклом од неког кириџије, али се не зна одакле је био. Ипак им се по презимену Шапоњићи (Шапоње) и по слави Св. Стевану може ближе и поузданије одредити и порекло. Из описа села Ртара и Дучаловића може се видети, да и тамо има породице Шапоњића или Шапоња с истом славом а пореклом из села Шапоња код Нове Вароши. И ови ће у Лису бити дакле свакако истог порекла са њима, и ако за то не знају. Ово је у толико поузданије, што ми је деведесетогодишњи старац Петар Раденковић из Ртара казивао, да има неких Шапоња, који су заједно са ртарскима прешли у Турицу и негде у близину. Пошто у Турици има Шапоња, оно се друго извесно тиче ових у суседном Лису.

Сусуровићи су досељени из Херцеговине из места Вуковице у почетку првог устанка.

Скорашњи су досељеници:

Ненадић и Јовановићи, чији су дедови дошли пре 60 година из Комарана код Сјенице.

Аврамовићи (Абазовићи) су досељени пре 30 година из Брезове код Сјенице.

Лис има дакле пет старих породица из 18-ог века и две из самог почетка 19-ог века и све су велике и разгранате; тек од средине 19-ог века има досељених породица, и то свега три. Према томе Лис је од првог устанка до сад растао готово само множењем старијег становништва.

 ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Н. Кузмановић

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. goran saponjic

    Selo komarani nije kod sjenice nego u starom vlahu kod nove varosi.u ovo selo blizu uvca pocetkom 18veka dosao je scepan grkovic sa dva sina iz bihora sa nadimkom saponje.nadimak su dobili po brdu saponje u selu licine gde su ziveli grkovici tu dosli od gacka selo vrba.slave sv stefana starinom iz grkavaca kod trebinja.Po ovom scepanu grkovicu saponji i njegovim sinovima i unucima koje isto prozvase saponje ceo zaseok ili mala je dobio naziv saponje i njihovi potomci a svima je vekovna slava sv arhidj.stefan

  2. goran saponjic

    Jos jedan bitan podatak o nasem pretku scepanu.scepan se prezivao gavrilovic a nadimak mu je bio grk po selu grkavci odakle poticao.kao gavrilovic je dosao na uvac selo komarani a zvali ga scepan grk gavrilovic.njegovi su sinovi iz komarana otisli u koritsku visoravan predeo saponje gde su ziveli vise godina odbacili prezime gavrilovic prozvali se saponje po brdu gde su stanovali dvadesetak god.pa sevratili u komarane kod nove varosi ceo zaseok ili mala gde su ziveli po njima prozovu saponje a po ocu scepanu grku bio im nadimak grkovici.

  3. goran saponjic

    Prvi saponja koji se naselio na zlatiboru selo jasenovo je bio neki milos saponja iz komarana kod nove varosi oko 1840god.on je u saponjama na nekom bunaru ubio jednog turcina bacio ga u bunar posle rekao daje sam upao u vodu.njegova prica je zamalo prosla al ga neki komsija prijavio turcima u novojj varosi i milos je morao da bezi iz sela.otisao je na zlatibor selo jasenovo u kucu nedovica kod neke udovice gde se prizetio.u dva turska popisa 1745i1748 za selo jasenovo evidentiran je tj prijavljivao se kao gavrilovic to je staro prezime saponja.njegovi potomci ostali su saponjici za selo kao i on stoje bio.