Порекло становништва села Доња Гуштерица, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници, на Оклапској реци, око 5 км североисточно од Липљана. Кроз село пролази стари пут Приштина-Качаник.
Збијеног је типа. Дели се на Горњу махалу, Доњу махалу, Јаз и Сокаче. Горња махала је на источној, Доња на западној страни села. Јаз чини северозападни, а Сокаче југоисточни део.
Средњовековни помени Гуштерице односе се, изгледа, на Горњу Гуштерицу, јер се из предања зна да су Доњу Гуштерицу основали Доганџићи. Помени из турског времена, из 18. века, у вези са соколарством, односе се на ову (Доњу) Гуштерицу, јер су то соколарство обављали ти Доганџићи, по чему им је дошло и презиме (соко турски: тоган). Само су ти Доганџићи имали своју земљу у селу, што је сигурно дошло од привилегије коју су имали као соколари, јер су били дужни да соколове шаљу на двор; остали родови су били чифчије у Џинића из Приштине.
Родови:
– Доганџићи (32 к., Св. Јован). Управо имају две славе, јер, поред старе славе Св. Јована, завели доцније и славу Св. Николе. Стари су досељеници и оснивачи села. Доселили се од Тетова да избегну освету, јер су „поубијали арамије у својој кући”. Досељење им је старије од оних помена соколарства у овом селу средином 18. века.
– Шкуртови (3 к., Св. Никола) и – Сталићи (1 к., Ђурђиц), досељеници непознатог порекла.
– Аладанци (5 к., Св. Никола). Досељени из Гњиланске Мораве крајем 18. века.
– Терзићи (6 к., Св. Никола). Досељени из Понеша (Новобрдска Крива река) крајем 18. века.
– Живанчићи (7 к., Св. Никола). Доселили се из Ибарског Колашина почетком 19. века.
– Бакшићани (6 к., Св. Јанићије Девички). Пресељени из Бакшије почетком 19. века.
– Подримци (4 к., Св. Никола). Избегли око 1830. из Муовљана у Подрими да избегну крвну освету, јер су убили неког Арбанаса што је хтео да им отме волове.
– Грбићови (6 к., Св. Никола). Пресељени из Гребње око 1830.
– Кукурегџићи (5 к., Св. Никола). Пресељени из Гумно Села око 1830.
– Сојевци (12 к., Ђурђиц). Досељени око 1820. из Сојева у Горњој Морави. Исти су род са Сојевцима у Топличану.
– Шубарићи (10 к., Митровдан). Пресељени из Плешине после Сојеваца.
– Јерци или Јерчићи (1 к., Св. Арханђео). Пресељени средином 19. века из истоименог рода у Г. Гуштерици.
– Декићи (2 к., Св. Арханђео). Пресељени из Г. Брњице око 1870. – Сиринићани (1 к., Ваведење). Досељени из Сушића у Сиринићу 1916.
Цигански родови:
– Павини (1 к., раније Св. Василије, по балканском рату Св. Никола). Пресељени из Енца око 1900. Даља старина им је у Дреници.
– Величковић (1 к., Св. Никола). Пресељен из Грачанице око 1910.
– Арслановићи (2 к.). Као надничари „шетали свуда” по Косову.
Овде засељени око 1910. Са ислама прешли на православље 1930. За славу су узели дан св. Николе.
У породици Заке Филића Доганџића је 1932. као зет живео Милан Фератовић. Родом је из Мрамора, а муслиманско му је име било Бахтијар. На православље је прешао 1922. по женидби (1928) званично се почео звати Милан Заке Филић по имену и презимену свога таста.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
_______________
ДОДАТАК: Подаци према Попису становништва КиМ из 1912. Приредио сарадник портала Порекло Драгиша Гиле Живковић:
Село ДОЊА ГУШТЕРИЦА, извештај Вукадина Поповића:
Овде је живело само 78 српских породица. Село се помиње још у 18. веку у вези са соколарством које су обављали Дуганџићи, по чему су добили презиме (соко турски: тоган). На крају Турске владавине презимена Дуганџић није било у овом селу. У ово време своју земљу је имало 19 домаћинстава, од којих је било 7 староседелачких. Доброг имовног стања било је њих пет. Васо Миловановић са 5 чланова и 12 дана орања земље, Трајко Миљковић 18/20, Мита Лазић 11, Трајко Токић 8/20 и Велимир Вучић 5/5. Староседеоци који су имали своју земљу али су били слабог имовног стања били су: Јосиф Вучић са 6 и Трајко Филиповић са 5 чланова. оба су имала земљу од по 8 дана орања, затим Коста Лазић са 5 чланова и 13 дана орања и Нића са 4 члана и 6 дана орања. Од власника земље 10 су били дошљаци. Доброг имовног стања била су домаћинства Нићка Милаћијевића са 7 чељади и 20 дана орања, чији су преци дошли пре 200 година из Вучитрнске нахије, Илије Стевића, који је имао 6 чељади, а његови преци су дошли овде из села Плешине пре 200 година, Лепосаве Недељковић 3/11 и Трајка Мирића 16/18, чији су се преци населили овде пре 280 година, из вучитрнске нахије, када из исте нахије, и преци Томе Митрића, који је имао 4 члана и земљу од 6 дана орања.
Слабог имовног стања било је 5 кућа. Преци Нића Столића, који је имао 3 члана, дошли су пре 250 година из Колашина. Пре 200 година населили су се из Добротине преци Здравка Митића, који је имао 4 члана, а из Племетине Живе Шубарића, који је имао 5 чланова. Од дошљака слабог имовног стања били су: Мита Шанта, дошао пре 25 година због рада из Ливађа и Зека Ђентић, 5 чланова и 9 дана орања, чији су преци дошли пре 200 година из Вучитрнске нахије, због Турског зулума.
Четрнаест домаћинстава имала су своју земљу, а обрађивала су и агину. Од којих је само породица Томе ристића са 8 чељади била слабог имовног стања. Он је имао своју земљу од 2 дана орања и обрађивао земљу Јашар-паше Џинића од 10 дана. У “орта” имовном стању било је домаћинство Рајка Токића, с истим бројем чланова и истом површином земље, а обрађивало је и земљу од 12 дана орања Шерифа Мулуња из Јањева. Остала домаћинства са својом и агином земљом била су доброг имовног стања. Чифлуци су били ага из Приштине и Јањева. Јашар-пашин чифлук од 20 дана орања и своје земље од 4 дана обрађивао је Цветко Трајковић са 14 чланова породице. Чифлуке Љатиф-аге обрађивали су: Дана Јовановић са 4 и Зека са 7 чланова. Они су имали по 5 дана своје а толико су обрађивали и агине земље. Толико своје земље имао јеи Акса ристић са 6 чланова, а агине земље је обрађивао 15 дана орања. На чифлуцима Рамиза Мустафагића радили су Славко Павић 6 дана орања и Петар Павловић 7 дана. Оба су имали више своје земље од агине. Први је са 6 чланова обрађивао земљу од 10 дана орања, а други са 13 чељади 24 дана. Чифлуке Шерифа-аге Шиљега и Мемед Алије од 6 дана орања обрађивао је, са својом земљом од 16 дана орања и 8 чељади, Трајко Лазић и од 10 дана и са 9 чељади Наско Зарковић. Нића Стевић са 10 чланова и 5 дана орања своје земље радио је на чифлуку Садик-аге од 30 дана орања. Чифлук од 27,5 дана орања аге Назифа Гавура обрађивао је тона Филиповић, уз 2,5 дана орања своје земљеи са 13 чељади.
Из Јањева су у господаре овог села, сем Шерифа Мурула, спадали и неки Криста, који је био доброг имовног стања, са чифлуком од 10 дана орања, и Тадеја Зефовић. Кристин чифлук од 10 дана орања обрађивао је Стојан Лазић са 9 чланова и уз 16 дана орања своје земље, а Тадејин, од 8 дана орања, Коста Живковић са 10 чланова и уз 12 дана орања своје земље.
Потпуних чифчија у овом селу било је 45. За Јашар-пашу радило је 30 домаћинстава. Већина их је била слабог имовног стања. Доброг имовног стања био је Јован Арсић са 7 чланова, који је обрађивао агину земљу од 15 дана орања, Милован Живковић 17/30, Жива Станковић 10/34, Стојан Марковић 11/30, и Нала Маринковић 11/21. Нића Ђорђевић са 14 чељади радио је 36 дана орања, Дека Стевић 11/20, Блага Јоксимовић 5/16, а досењени су били из Бакшије. Неколико домаћина је било “орта” имовног стања: Куза Митровић са 9 чланова и 20 дана орања агине земље, Мака Арсић 6/16, Витко Милосављевић 5/13, Грбић Младен 4/17 и Танаско 7/15, Лазар Стојковић 16/25, Младен Ацић 5/12, Мита Миловановић 9/24, Серафим Такић 7/25 и Здравко Јовановић са 4 члана и 18 дана орања.
Јашар-пашине чифчијеслабог имовног стања били су: Здравко Јовановић 5 чланова и 12 дана орања, Дака Арсић непознат број чељади и 14 дана орања, Јован Живић 4/10, Дека Томић 3/9, Трајко Станојевић 6/4, Јоксим Цвејић 5/14, Тода Филиповић 7/20, Зака Столић 6/11, Бојко Миловановић 5/15, Мада Станковић 10/25, Зафир Фихић 4/20 и Миленко Милић 6/10.
У аге доброг имовног стања спадао је Ад. и Понорац. Његов чифчија Станоје Столић са 6 чељади и 7 дана орања био је слабог имовног стања, а пПетковић Живко са 10 чланова и 24 дана орања и Станомир са 9/16 били су доброг имовног стања. Имућан је био и ага Аџи Атем. Његов чифчија Ниса Станојевић са 3 члана и 15 дна орања ио је “орта” имовног стања. Аљил-ага имао је чифчије “орта” имовног стања: Зафира Поповића 5/20, Азиз-ага Гагу Сојевића 10/20. Овај ага је био имућан. Истог имовног стања био је и чифчија Васа Корић (?) са 13 чељади и 28 дана орања земље Јусуфа Фета. Атем-бегове чифчије доброг имовног стања биле су Наста Милошевић 11 чланова и Траја Нићић 6 који су обрађивали своју земљу од по 2 дана орања и бегову од по 20 дана, док је Здравко Митић са 8 чланова радио на чифлуку од 10 дана орања.
Аге из Приштине слабог имовног стања биле су: Атем, Анит и Амељ Љопа. Чифчија Јованче Недељковић стајао је добро. Имао је 18 чланова, а обрађивао је земљу од 40 дана орања. Слабог имовног стања био је и ага Мехмедалија. Његов чифчија “орта” имовног стања био је Михаило Петковић са 6 чланова и земљом од 18 дана орања.
Јањевац Бећа Имер био је имућан, а његов чифчија Дека Павић са 6 чланова и 12 дана орања, “орта” имовног стања. Одличног имовног стања био је и власник чифлука Милан Вучић из Липљана. Његов чифлук од 13 дана орања обрађивао је Петар Гуџић са 7 чланова, који је био “орта” имовног стања.
За домаћинство Зафира Филића у документацији није наведен ага, а заведен је у групи чифчија Јашар-паше, али се приказује да је ага доброг имовног стања. Познато је да је Јашар-паша био веома имућан. Сам Филић био је лабог имовног стања. Имао је 4 члана породице и обрађивао је земљу од 20 дана орања.
За чифчије овог села година 1887. је била преломан у погледу њихових обавеза, јер се тада прешло с петине на четвртину, а аге су од тада плаћале порез. Између ага и чифчија није било уговора, изузев Рајка Столића и аге Шерифа Мурула из Јањева.
Већина чифчија знала је кад су њихови преци дошли у ово село. Од “старине” су били овде Славко Павић и Петар Павловић, свештеник, Акса и Тома Ристић, Тона Филиповић, Мала Маринковић и Зафир Фиљић. Они су имали своје куће и двориште, као и сви старинци. Од давнина овде су били и Дане и Зака Јовановић. Они су се зачифчили пре 5 година. Трајко Лазић, Наско Здравковић и Коста Живковић пре 15, Стојан Лазић пре 20, а Нића Стевић пре 6 година.
30. март 2019. у 20:02
Nebojša
Da li se zna kog su roda Vučići i odakle su došli?