Порекло презимена, село Селевац (Смед. Паланка)

22. јун 2012.

коментара: 2

Порекло становништва села Селевац, општина Смедеревска Паланка (Јасеница), стање из 1925. године.

Селевац је заснован код “Ладне Воде”, ту је била и црква која је изгорела 1813. године. Ово се место данас зове “Старо Село”. Одатле су расељени на данашња места по селу и по засеоцима.

У Селевцу су ове породице:

Ишићи (Радишићи) (85 кућа, славе Ђурђиц). Најстарија породица; непознато порекло. Куће су им биле код Ладне Воде. Прича се да су њихови преци, када су их питали што их је тако мало кућа, одговорили: “Па, како да нас буде више, кад нас је сваки дошљак, долазећи у ово село, проклињао и говорио: “Проклет био ко први удари колац селу на овоме месту”.

Митровци (Маџићи, Ичићи, Радојковићи, Карићи, Лазићи, Николичићи, Урошевићи, Јевтићи, Петронијевићи, Игњатовићи, Кеџићи, Реџићи, Васиљевићи, Сарамандићи). Крај у коме станују звао се Стошића Крај (данас Доњи Крај). Има их преко 200 кућа, славе Митровдан. Њихов чукундеда Стоша са два брата дошао са Косова, одакле је побегао од Турака. (стање из 1925 год). И они су становали код Ладне Воде, одакле су се по ослобођењу, преселили на данашње место. За време пропасти бежали преко у Војводину. Лазићи се још не узимају између себе. Од ове породице потиче Радојко Којадиновић (1745 – 1835) обер кнез јасеничке кнежевине, а његов син Сима био је капетан јасеничке капетаније смедеревског округа. Потомци Радојка су данашњи Радојковићи.

Властићи (8., кућа, славе Митровдан). Стари су им из околине Лесковца, имају истоимене крвне рођаке у околини Јагодине.

Јовановићи (Бугарчићи) (7 кућа, славе Митровдан) су непознатог порекла.

Јовањци (Ненадовићи, Јовчићи, Пантићи, Тагићи, Миловановићи, Будимкићи, Маричићи, Новаковићи, Јеремићи, Живанчевићи, Бирташевићи). Има их око 250 кућа. Славе св. Јована. (стање из 1925 год). Деда, син и унук пошли са Косова. Како деда био стар и није могао да путује, остане код Јагодине. Отац и син дођу овде, и од њих је цела ова породица. Раније се презивали Мангуловићи због чега се и цео крај зове Мангулски. Ово је најбројнија породица у Смедеревском Подунављу и Јасеници, а можда и шире.

Ђурђевци (Стојићи, Живановићи, Јакшићи, Милошевићи, Милојевићи, Дачићи). Има их преко 120 кућа. Славе Ђурђевдан. Старином су од Косова.

Сарановци (Живановићи, Кркићи, Јеремићи, Бинићи, Бацкићи, Виторовићи, Митрашиновићи, Сенићи). Има их око 60 кућа. Славе св. Климентија. Око 1770. године доселила се два брата, Никола и Стека из Саранова (данас општина Рача), а трећи брат Петар, отишао у Тополу. Род су им Кузмићи у Мраморцу. Гитарићи у Добродолу од ове су породице, и тамо су отишли на своја имања.

Ранђићи (10 кућа, св. Јован). Мати их довела из Старог Аџибеговца.

Бојчићи (20 кућа, славе Петровдан). Дошли од Рудника. Имају породицу у Лозовику.

Главашевићи (Петровићи, Бркићи) (23 кућа., св. Никола). Стари им се доселили из околине Дебра у Македонији због турског зулума. Од ове породице је војвода Станоје Главаш – Стаматовић (1763 – 1815. год), био је један од организатора Првог српског устанка. Станоје је био најмлађи од троје деце. После очеве смрти, мајка се преудала и заједно са Станојем прелази у Глибовац (Смедеревска Паланка). Његова браћа Петар и Јанко су остали у Селевцу где се и данас налази Станојева родна кућа. Био је војвода у смедеревској нахији. Пре устанка је био хајдук. Био је један од могућих кандидата за вођу устанка, али је одбио понуду и предложио Карађорђа. Истакао се у боју на Делиграду и опсади Београда. Станоје Главаш је са 2.500 песака, 500 коњаника и једним древним окованим топом почетком септембра 1806. године ослободио Прокупље од Турака, а већ сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију. Турци су га убили 15. фебруара 1815. године по налогу Сулејман паше, после пропасти Хаџи-Проданове буне. Убијен је у селу Банчина поред Смедеревске Паланке где је и сахрањен. Првобитно је био сахрањен на старом сеоском гробљу без главе, јер су је Турци били однели свом султану на увид. Његова сестра је откупила главу и сахранила је са све телом у црквеном дворишту цркве Светог Архангела која је подигнута 1892. године и налази се у Банчини (Смедеревска Паланка). Род су са Ђокићима из Глибовца.

Мишићи (4 к., св. Пантелија), дошли из Крајине (источне Србије).

Шепшинци (10 к., св. Ђурђиц). Прадед Јован досао из Шепшина (општина Младеновац).

Роми – Цигани (Грбићи и други). Има их око 30 кућа., славе св. Николу. Куће су им у Ромском-Циганском Крају. Раније становали под чергама у Шљиваку, између Азање и Селевца, и скитали. Општина им да земље и они се стално настане.

Терзићи (10 кућа, св. Никола), непознатог су порекла.

Пириватрићи (16 кућа, св. Ћирил). Дошли из Ћириковца (околина Пожаревца).

Првуловићи (Павићи, Марковићи) (20 кућа., св. Петка). Пореклом су Власи из пожаревачког округа.

Стижани (4 к., св. Никола), пореклом су Роми, дошли из Стига.

Арсићи (2 к., св. Петка), дошли из прека (Војводине).

Вучкачићи (12 кућа, св. Петка). Дошао из Црне Горе отац човеку од 65 год. Био пандур.

Јовановићи (Луњини) (6 кућа, св. Петка), доселили са Косова.

Ристићи (Татомировићи) (5 кућа, св. Стефан), непознатог су порекла.

Виторовићи (2 к. Видовдан) су од породице Шишића у Великој Крсни. Старином су од Сјенице.

Маџић (1 к., св. Стефан). су од бројне породице Шошкића из Ковачевца. Старина има је у околине Нове Вароши – Сјенице.

Атанасијевић (1 к., св. Никола). дошао из Зеленграда (Бугарска). Дошао отац 1869. године

Цветковић (4 к., св. Арханђел). Отац Васа дошао 1877. године из околине Видина (Бугарска).

Бучићи (6 к., св. Арханђео) су непознатог порекла.

Симаковићи (8 к., св. Лука). Дошли њихови стари из Малог Орашја, где имају породицу Матејића. Старином су из Овчара (код Чачка).

Цолићи (Илићи) (4 к., св. Лука) су непознатог порекла.

Поповићи (Јаникићи) (8 к., Ђурђевдан). Поп Тома дошао из Горње/Доње Јошанице (данас општина Блаце).

Скерлићи (3 к., Ђурђевдан). дошли из Сабанте, из околине Крагујевца.

Ерићи (4 к., Ђурђевдан), дошли из Ерске.

Стефановићи (3 к., св. Никола). дошли из Кусатка.

Братуљевић (1 к., св. Никола), дошао из Деретина (данас општина Ивањица).

Одлажењем из села и трла на имања постали су засеоци и у њима су ове породице:

У Цицима и Гају (источно од Селевца, удаљени 3 – 4 км.):

Јовчићи 6 кућа, Маркићевићи 3 к., Глишићи 1 к.,сви су од породице Јовањаца, пореклом са Косова. Јовановићи (Бугарчићи) су од Јовановића у Селевцу, даље порекло непознато. Торлаковић 1 к., Војиновићи 2 к., су од породице Митроваца, пореклом са Косова. Гајићи 3 к., славе св. Петку; Шиљић 1 к., Николићи 2 к., потичу од неких породица од Селевца, али не пише од којих.

У Луњевцу су били салаши и трла и од 1887. године почели су појединци и породице одлазити на имања.

Луњевац је од села удаљен 5 – 6 км, и има своју школу. У њему су ове породице:

Пириватрићи (Јоцићи) (20 кућа, славе св. Ћирила), су од Пириватрића у Селевцу, старином су из Ћирилова – околине Пожаревца. Радојковићи 18 к., Реџићи 8 к., Сарамандићи 3 к., Васиљевићи 4 к., Игњатовићи 5 к., Јевтићи 10 к. Сви славе Митровдан, дошли из Селевца и сви потичу од породице Митроваца који су старином са Косова. Бачићи 1 к., Станковићи 4 к., потичу од неких породица из Селевца.

У Брдњаку и Великој Десимаци су ове породице:

Бирташевићи 11 к., славе св. Јована, Јовановићи 4 к., славе св, Николу, Симаковићи 3 к., славе св. Луку, Вучићи 2 к., славе, св. Луку, Петровићи 2 к., славе св. Николу, Војиновићи 2 к., славе св Јована. Виторовић 1 к., слави Видовдан; Јанојлићи 5 к., славе св. Јована, Живојиновићи 2 к., славе св. Јована. Све ове породице су огранци неких породица у Селевцу.

Некада је у саставу села Селевца био и Бачинац, данас је посебно село.

У Селевцу је рођен Професор др Дејан Илић, научник из области физичке хемије, микрорачунарства, електронике, награђивани менаџер и професор Универзитета у Грацу. Непознато је од које породице потиче.

ИЗВОР: Александар Аксић Шарко

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Radisav Radojkovic

    Porodica Ilic slavi Sv.Luku.Deda Profesora dr.Dejana Ilica zvao se Dragi,zemljoradnik i cinovnik,a roditelji su mu bili prosvetni radnici Mica i Olga Ilic.

  2. d.trifunovic

    Dali postoji u Selevcu familija Mamula ili su promenili prezime. Po zapisima Mamule su živele u 19 veku u Selevcu.