Порекло презимена, село Бресница (Чачак)

Порекло становништва села Бресница, стање из 1903. године

Бресница је село разбијеног типа. Подељена је на четири самостална краја. Куће су у крајевима местимице груписане у џемате…. Крајеви су: Вољавча, Мала Бресница, Горњи Крај и Доњи Крај.

ДОЊИ КРАЈ – Ивановићи и Миловановићи (9 к.), Видојевићи (1 к.), Аврамовићи (1 к.), Чекеревци (8 к.), Андрићи (1 к.), Марићи, Бошковићи (6 к.), Бојовићи (1 к.), Раковићи (1 к.), Раденковићи (2 к.), Луковићи и Станковићи (11 к.), Петровићи (2 к.), Тодосијевићи (1 к.), Лазовићи (1 к.), Радојичићи (1 к.), Поповићи (2 к.).

ВОЉАВЧА – Јозовићи (4 к.), Гавриловићи, Јовичићи, Петронијевићи, Ненадићи (скупа 11 к.), Тмушевићи (1 к.), Љубисављевићи (1 к.), Радисављевићи (4 к.), Гучани (4 к.), Зечевићи, Марковићи, Јанковићи (скупа 6 к.), Николићи (1 к.), Лазовићи (1 к.), Алемпијевићи (2 к.), Акшамовићи (6 к.), Ђорђевићи (4 к.), Вељковићи (4 к.), Јелесијевићи (4 к.), Кочовићи (1 к.), Марковићи (1 к.), Сокићи, Васиљевићи (скупа 7 к.), Мијаиловићи (1 к.), Спасојевићи (1 к.), Јововићи (1 к.), Ћирковићи (1 к.).

МАЛА БРЕСНИЦА – Баковићи (9 к.), Јелесијевићи (5 к.), Кочовићи (5 к.), Милосављевићи (1 к.), Шокићи и Исаиловићи (5 к.), Милутиновићи (1 к.), Новаковићи (1 к.).

ГОРЊИ КРАЈ – Вукосављевићи (3 к.), Бусарци (4 к.), Ајтовићи, Ристовићи, Дачовићи (скупа 14 к.), Арсенијевићи (1 к.), Милојевићи (1 к.), Радоњићи (1 к.), Новаковићи (7 к.), Савићи (4 к.), Глишовићи (4 к.), Николићи (3 к.), Перовићи (3 к.), Милосављевићи (7 к.), Ђокићи (13 к.), Чекеревци (17 к.), Шундерије (2 к.), Лазињци (1 к.), Марјановићи (4 к.), Глибићи (1 к.), Лечићи (11 к.), Филиповићи (1 к.), Басарићи (5 к.), Царевићи (5 к.), Малетковићи (15 к.).

У селу има на 270 кућа.

У народу не постоји никаква прича ни тумачење, којим би се објашњавало име селу.

Код данашње бресничке цркве, у једној равници, налази се неко старо гробље са великим плочама. На некима од њих има урезан крст. И за ову цркву веле да је подигнута на темељима неке старе цркве. На граници атара Бреснице и Тамника налази се једно место Вољавча, за које веле да је на њему била нека стара варош. Сељаци причају да су ту налазили неке старе новце и ствари.

Бресница је доста интересантно село с погледом на доба њена постанка. Јер се за њу зна да је постојала и у XIII веку. Она се помиње у повељи Стефана Првовенчаног Жичи. Даничић у свом ”Рјечнику” под речју Брѣстьница и Котлѣник вели да су то Бресница у срезу љубићском и Котленик планина над тим селом. Доцније не налазимо помена о овом селу до XVIII века, а тада га налазимо забележена на карти из 1718. године.

Старост данашње Бреснице не прелази 170 година.

Најстарија породица АКШАМИ доселила се из Косатице и то, како они веле, приликом неке сеобе. Они славе Св. Јована. Учитељ бреснички г. Лазар Акшамовић, који је из те породице, прича да је он утврдио да су они остали овде приликом сеобе Арсенија IV Јовановића (1737.год.). Ово је утврдио на овај начин: дознао је преко новина да у Ади у Бачкој има Акшама, па се почео дописивати са њима и утврди да су једна породица и дозна још и то да су они прешли у Бачку за време друге сеобе под Арсенијем IV Јовановићем.

ЛЕЧИЋИ су се доселили из Вранеша (од Сјенице), славе Св. Тому.

НОВАКОВИЋИ (старо презиме им је било Стикићи) су се доселили из Рашчића од Ивањице.

МАРКОВИЋИ (Зечевићи) не знају одакле су досељени, али веле да су дошли заједно са Новаковићима из Шума (од Ивањице), славе Св. Николу.

ГАВРИЛОВИЋИ (Јовичићи, Ненадићи, Петронијевићи) доселили су се заједно са Новаковићима из Шума (од Ивањице), славе Ђурђиц.

За све се ове породице поуздано зна да су биле досељене пре првог устанка.

У време Првог устанка су досељени:

ЂОКИЋИ, славе Ђурђев-дан. Њима су прво дошли дедови: Малетко и Марко из Лопижа код Сјенице.

ДАЧОВИЋИ су се доселили заједно са Ђокићима из Лопижа, славе Ђурђев-дан.

ЧЕКЕРЕВЦИ (Стевановићи, Петровићи, Мијатовићи, Урошевићи) старином су из села Чекеревине (од Сјенице) но прво су били у Љепојевићима и Буковику (оба села су код Нове Вароши) и одатле су дошли у Бресницу.

БАСАРИЋИ су се доселили из села Прогледа под Тисовицом у Старој Србији.

ШОКИЋИ (Исаиловићи) су се доселили од Сјенице, славе Св. Аранђела.

БАКОВИЋИ славе Св. Николу. Досељени су пре 95 година из Косатице.

СТАНКОВИЋИ (Луковићи) су се доселили од Сјенице заједно са Баковићима. Али су прво неко време били у Гучи (Драгачево), славе Св. Аранђела.

ЈЕЛЕСИЈЕВИЋИ су се доселили од Сјенице, славе Св. Јелесија.

ВУКАДИНОВИЋИ (старо им је презиме било Гузоњићи) су се доселили из Грачаца код Краљева у време првог устанка. Њима и данас кумују стари кумови који у Грачацу живе. И данас се оно место, где су им биле некад куће, зове Гузоњића Њиве. Али су и они старином од Сјенице, славе Св. Николу. Њих још има у Међулужју и Железнику код Београда.

КОЧОВИЋИ су се доселили из Чекеревине од Сјенице, славе Св. Алимпија.

СОКИЋИ (Милићи) су дошли из Рошчића од Ивањице, славе Св. Николу.

ВУЧКОВИЋИ (Павићевићи, Петровићи) су се доселили од Сјенице, славе Св. Ђурђа.

РЕЏОВИЋИ (Милосављевићи) доселили су се из Корита. Старо им је презиме било Ракоњци. Славе Св. Николу.

ДЕЛИ-МАРИЋИ – ЂУРОВИ (Марићи, Мирковићи, Токовићи, Бошковићи, Андрићи, Вуковићи, Ташовићи) су се доселили из Косовице (у Старом Влаху), славе Св. Стевана.

После Првог устанка досељавали су се:

МАРЈАНОВИЋИ су дошли из Чађеваца од Ивањице, славе Митров-дан.

ЈОВОВИЋИ (Спасојевићи) су се доселили из Грба код Ивањице. Прво су дошла два брата: Јово и Спасоје Вукосављевићи.

НИКОЛИЋИ су се доселили из Радаљева, славе Ђурђев-дан.

ГЛИБИЋИ, славе Митров-дан, доселили су се пре 45 године из Свјештице (од Ивањице).

ГУЧАНИ су се доселили из Гуче (Драгачево), славе Св. Мрату.

ЋИРКОВИЋИ су се доселили пре 30 година од Ниша, славе Св. Николу.

ВЕЉКОВИЋИ и ЂОРЂЕВИЋИ су досељени пре 25 година из села Доње Драгове (од Ниша), славе Св. Николу. Они се још и данас разликују по говору од других сељака.

ШУНДЕРИЋИ су прешли из Бечња, славе Св. Николу.

ЛАЗОВИЋИ су се доселили из Мрчајеваца, славе Св. Аранђела.

ФИЛИПОВИЋИ су се доселили из Тамника.

ДРИЊАКОВИЋИ су се доселили из Такова, где их и сада има, славе Св. Мрату.

ИВАНОВИЋИ (Миловановићи) доселили су се из Дејановца (источна Србија), славе Св. Мрату.

АЛЕМПИЈЕВИЋИ не знају одакле су досељени, славе Св. Димитрија.

ИЗВОР: РАДОМИР М. ИЛИЋ – О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА (Прислоница – Пријељина – Брђани – Соколићи – Коњевићи – Горња Трепча – Доња Трепча – Остра – Бечањ – Бресница – Тамник – Лађевци). СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, Књига пета 1903. година. Приредио Александар Маринковић

Коментари (15)

Одговорите

15 коментара

  1. Radojko Cekerevac

    Dragi zemljaci vec dugo godina zivim u Canadi sa velikim interesovanjem sam procitao o Mom selu Bresnici Gde sam rodjen i poreklo moje Familije Cekerevac . Ja sam nedavno doznao da mi Cekerevci poticemo iz Crne Gore i da smo porod od velikih Crnogorskih Vojskovodja . Da li bi mogao neko da mi objasni u detalje jel Cekerevaca ima i danas u Crnoj Gori . Pozdrav za sve Bresnicane Cacane kao i za sve Srbe . Rasho Cekerevac C A N A D A .

    • Miloljub Cekerevac

      Prezimenjace, pozz. od Miloljuba iz Cacka. Moji Cekerevci su iz Brezove kod Ivanjice.Koliko mi je poznato Cekerevaca nema u Crnoj Gori.Nisam siguran,ali jedan od nasih davnih predaka je za vreme turske vlasti u Crnoj Gori ubio cuvenog Ceker bega , pobegao u Srbiju i dobio prezime Cekerevac. Postoji izvesna knjiga o nama koju ima moj brat iz Brezove. Veliki pozdrav od moje porodice za tebe i sve tvoje.

    • Ana Djokovic'Stankovic

      Radojko,

      Moj pradeda je Milosav Čekerevac a prababa Radoslava, rodjena Katanić. Oni su iy Bresnice. Imali su cetri cerke, Slavku, moju babu, Radu, Miciku, Hristosiju i dva sina. Ja sam čula da mi imamo jednog rođaka u Kanadi pa sam htela da Vas pitam da li smo moyda rod.

      Ja bih volel da nadjem vise podataka o pradedi i prababi.

      Srdačan pozdrav od Ane

  2. Bavim se genealogijom starog Levca, pa bih voleo da se upoznam sa gospodinom Radomirom Ilicem, jer i u Levcu postoji toponim Temnik.

  3. snezana

    Novakovici su iz sela Babine kod Prijepolja. A ne kao sto je objavljeno iz Ivanjice.

  4. snezana

    Ocigledno da Radomir Ilic nije bio u pravu.

  5. Милица

    Направих изложбу књига о Бресници – нико је и не погледа, чак ни свештеник, журио на парастос. ..Писах о Црној бресничкој јесени – нико ми се и не јави, као да та ужасна трагедија не дотиче данашњег човека. Писах о знаманитостима Бреснице – нико не чита, чак ни ови из локалне власти … Хтедох да направим Водич кроз Бресницу (заједно са још једном колегиницом), али немадосмо финансија (око стотинак евра) – мало су нам се и подсмевали, као доконе… Ето, толико о једној Бресници и културној баштини о којој брину њени житељи и културни посленици. Узгред, ја нисам из Бреснице…

    • goroslava

      Postovana Milice , zivela sam u Bresnici od 1958 do l967 godine , jer mi je otac radio u rudniku Voljavca.U Bresnici sam provela divne dane detinjstva.Jos uvek se secam divnih komsija Dese i Vlada Jovanovic,Rade ciji je muz bio postar,tetka Lene,Olge, divnih prosvetnih radnika Vukosave,Masinke,Dese,Milana.Secam se amaterskog pozorista,bioskopskih predstava,divnih igranki.Sada zivim u Krusevcu,a Bresnicu obidjem makar jednom godisnje.Iako vise ne sretnem nikog poznatog,uvek se iznova vracam.Pratim sve sto objavite,i hvala Vam na trudu.Puno uspeha u radu zeli Vam Goroslava Goca Jovanovic Minic

    • Aleksandar

      Postovana Milice,

      ako ste u mogucnosti javite mi se, voleo bih da pogledam vasu gradju o Bresnici. Ja sam rodom iz Cacka ali mi je majka iz Bresnice.
      S’ postovanjem,

      Aleksandar

    • Igor

      Poštovana Milice, rado bih nešto više saznao o knjigama o Bresnici.

  6. Stefan(Zoran) Stankovic

    Dosta Stankovica,koji su se iz kuce mog pradede iz Bresnice kod Cacka odselili u Mrcajevce,Cacak,Kragujevac,Kraljevo,Nemacku,Svedsku,Englesku .Ako nekoga zanima konkretno poreklo neka me kontaktira na mail.
    [email protected]
    Stefan Stankovic.

  7. Miodrag

    Postovani, ako bilo ko.ima.neka saznanja o poreklu porodice Alempijevic iz Bresnice kod Cacka ili smernicu u kom.pravcu da nastavim dalje u potrazi za svojim korenima.mmolio bih da mi pisete na [email protected]. unapred zahvalan,Miodrag